Na šta je Gospod Isus zaista mislio kada je na krstu rekao: „Svršeno je“?

мај 24, 2023

Verujući u Gospoda misle da je Gospod Isus kada je na krstu rekao: „Svršeno je“ govorio o tome da je Božje delo spasenja ljudskog roda dovršeno. Zato su svi uvereni da Gospod kada se vrati neće imati više šta da radi po pitanju spasenja već će samo sve vernike uzdići na nebesa da se sretnu sa Gospodom, odvesti nas na nebo i to bi bilo to. To je nešto u šta verujući u Gospoda čvrsto veruju. Zato toliko njih neprestano zuri u nebo, uzaludno čekajući da ih Gospod odvede ravno u Svoje carstvo. Ali sada su nastupile velike katastrofe i većina ih nije videla dolazak Gospoda, pa se u veri kolebaju i osećaju se obeshrabreno. Neki su postali i sumnjičavi: Da li je Gospodnje obećanje uopšte stvarno? Da li On dolazi ili ne? Zapravo, Gospod Isus je došao u tajnosti kao Sin čovečji poodavno, izražavajući mnoge istine i sprovodeći delo suda počev od Božje kuće. Ali većina ljudi ne pokušava da sluša Božji glas niti čezne da čuje reči Svetog Duha koje On upućuje crkvama, te sve vreme pretpostavljaju da se Gospod mora pojaviti na oblaku da bi ih poveo na nebo, pa propuštaju priliku da dočekaju Gospoda. Zbog toga će se doživotno kajati. To bi moglo da se poveže sa tim kako ljudi tumače reči Gospoda Isusa na krstu: „Svršeno je.“

Počnimo od ovoga. Zašto toliki broj vernika misli da je Gospod Isus rekavši „Svršeno je“ mislio na to da je Božje delo spasenja ljudskog roda završeno? Ima li za to biblijskog osnova? Da li je Sveti Duh potvrdio tako nešto? Da li je Gospod ikada izrekao da neće činiti više ništa kako bi spasio ljudski rod? Da li je Sveti Duh posvedočio da su se ove reči odnosile na dovršavanje Njegovog dela spasenja? Sa sigurnošću možemo da kažemo: „Nije.“ Zašto onda svi smatraju da ove reči Gospoda Isusa znače da je Božje delo spasenja tada u potpunosti dovršeno? Pomalo besmisleno, zar ne? Nije lako razumeti Božje reči. U 2. Petrovoj 1:20 kaže se: „A pre svega znajte da se nijedno proroštvo Pisma ne može tumačiti samovoljno.“ Posledice tumačenja Pisma na svoju ruku su veoma ozbiljne. Setite se fariseja – oni su sami tumačili proročanstva o Mesiji, a rezultat toga je Mesija je došao, a oni su videli da se Gospod Isus ne uklapa u njihova tumačenja. Zato su prokleli Njegovo delo i čak Ga razapeli. Oni su se suočili sa veoma ozbiljnim posledicama. To ih je direktno dovelo do toga da ih Gospod Isus prokune. Bili su prokleti!

Dakle, kada je Gospod Isus na krstu rekao: „Svršeno je“ o čemu je govorio? Da bi se ovo shvatilo potrebno je pažljivo promisliti o biblijskim proročanstvima o povratku Gospoda u poslednjim danima, a pogotovo o onome što je sam Gospod Isus rekao da će uraditi, i o Njegovim parabolama na temu carstva nebeskog. Sve je ovo direktno povezano sa Njegovim delom u poslednjim danima. Mi treba da imamo elementarno znanje o ovim proročanstvima i parabolama da bismo ispravno razumeli o čemu je Gospod Isus zapravo govorio kada je to rekao na krstu. Pa i da to ne razumemo u potpunosti, ne znači da treba da pretpostavimo da je On mislio da je Božje delo spasenja ljudskog roda u celosti završeno. Takvo je verovanje proizvoljno i smešno. Zapravo, ako ozbiljno razmotrimo proročanstva i parabole Gospoda Isusa koje se tiču carstva nebeskog, možemo zadobiti elementarno znanje o carstvu i delu Gospoda po Njegovom povratku. Tada nećemo pogrečno tumačiti Njegovu izjavu „Svršeno je“. Gospod Isus je prorekao: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu(Jovan 16:12-13). „Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan(Jovan 12:47-48). „Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu, (…) Dao mu je i vlast da sudi, jer je on Sin Čovečiji(Jovan 5:22, 27). A u 1. Petrovoj se kaže: „Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma(1. Petrova 4:17). U Knjizi otkrivenja nalazimo: „Evo, pobedio je Lav iz Judina plemena, Koren Davidov; on je u stanju da otvori svitak i njegovih sedam pečata(Otkrivenje 5:5). „Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!(Otkrivenje 2:7). Gospod Isus se isto tako koristio velikim brojem parabola kako bi opisao carstvo nebesko, na primer: „Carstvo nebesko je slično i ribarskoj mreži bačenoj u more koja zahvati razne vrste riba. Kada se mreža napuni i izvuku je na obalu, onda ribari sednu, pa dobre ribe stave u sudove, a loše izbace. Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli pa će izdvojiti zle od pravednih i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba(Matej 13:47-50). Iz ovih pročanstava i parabola možemo da zaključimo da je Gospod Isus rekao da će uraditi veliki posao kada se vrati. A najvažniji deo tog posla jeste izražavanje istine i sprovođenje dela suda. Tako će ljudi doći do svih istina a potom ih sve razvrstati prema vrsti. Oni koji mogu biti usavršeni to će i biti, a oni koji moraju da budu uklonjeni biće uklonjeni. Time će se u potpunosti ostvariti sve što je Gospod Isus rekao o carstvu. Setite se žita i kukolja, ribarske mreže, mudrih i ludih devica, ovaca i koza, kao i dobrih i zlih slugu. Delo suda koje otpočinje od Božje kuće odvojiće žito od kukolja, dobre od zlih slugu, one koji ljube istinu od onih koji žude samo za komforom. Mudre device će prisustvovati Jagnjetovoj svadbenoj gozbi i Bog će ih usavršiti. A šta će biti sa ludim devicama? One će zapasti u katastrofe, plakati i škrgutati zubima jer nisu slušale Božji glas. Ovo je delo suda kojim se sve razvrstava prema svojoj vrsti, kojim se nagrađuje dobro, a kažnjava zlo, i time će se u potpunosti ispuniti ovo proročanstvo iz Knjige otkrivenja: „Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i dalje kalja, a ko je pravedan neka i dalje čini što je pravedno, i ko je svet neka se i dalje posvećuje(Otkrivenje 22:11). „Evo, dolazim ubrzo, i nosim platu sa sobom, da platim svakome po njegovim delima(Otkrivenje 22:12). Kada zaista razumemo proročanstva Gospoda Isusa, možemo da vidimo da Gospod u poslednjim danima dolazi mahom zbog toga da izrazi istinu i sprovede delo suda, razvrsta sve prema njihovim vrstama i odredi njihov ishod. Dakle, možemo li zaista da tvrdimo da je Gospod Isus kada je na krstu rekao: „Svršeno je“ govorio o tome da je Božje delo spasenja ljudskog roda završeno? Da li ćemo nastaviti da budalasto zurimo u nebo, čekajući Gospoda Isusa da siđe na oblaku i uznese nas na nebo da se susretnemo sa Njim? Hoćemo li i dalje nemarno osuđivati sve istine koje je Bog izrazio dok deluje u poslednjim danima? Hoćemo li drsko poricati da se Gospod vratio ovaploćen kao Sin čovečji da sprovede delo suda u poslednjim danima? Velike katastrofe su već nastupile i mnoštvo religioznih ljudi je i dalje izgubljeno u svom snu o povratku Gospoda, razmišljajući da ih On nikada neće izgnati. Vreme je da se probude. Ako se ne probude, jednom kada se katastrofe završe i Svemogući Bog se javno pojavi pred svim ljudima, Bog će iznova načiniti nebo i zemlju, a svi oni ljudi iz religioznog sveta će jadikovati i škrgutati zubima. Time će se ispuniti ovo proročanstvo iz Knjige otkrivenja: „Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski(Otkrivenje 1:7).

Mnogi se sigurno pitaju šta je Gospod Isus zaista mislio kada je na krstu rekao: „Svršeno je.“ Zapravo je to vrlo jednostavno. Reči Gospoda Isusa su oduvek bile veoma pragmatične, pa je kada je ovo rekao zasigurno upućivao na Svoje delo iskupljenja. No, ljudi insistiraju na tome da se ove praktične reči Gospoda odnose na Božje delo spasenja čoveka, što je sasvim proizvoljno razmišljanje budući da je Bog samo delimično dovršio svoje delo spasenja ljudskog roda. I dalje je preostao najozbiljniji korak – Njegovo delo suda u poslednjim danima. Zašto biste se držali toga da to što je rekao „Svršeno je“ znači da je celokupno Božje delo spasenja završeno? Nije li to na neki način besmisleno i nerazumno? Pre svega, zašto je Gospod Isus razapet? Šta je On time zapravo postigao? Šta je bio ishod toga? Svi vernici to znaju jer je to veoma jasno dokumentovano u Bibliji. Gospod Isus je došao da iskupi ljudski rod. Time što je razapet, Gospod Isus je prineo sebe kao žrtvu za grehe ljudskog roda, uzimajući na sebe grehe svih da ljudi više ne bi morali da budu osuđivani i ubijani kako je zakon propisivao. Tada su im gresi mogli biti praštani dok god su verovali u Gospoda, molili Mu se i ispovedali Mu se i mogli su da uživaju u neverovatnoj milosti od Boga. To je spasenje po milosti i to je ono što se delom iskupljenja Gospoda Isusa postiglo. Iako su naši gresi bili oprošteni kroz našu veru, niko ne može da porekne da mi i dalje ne možemo a da sve vreme ne grešimo. Mi živimo tako što grešimo, ispovedamo se, pa ponovo grešimo, i tako u krug. Uopšte nismo izbegli greh. Šta to znači? To znači da i dalje imamo grešnu prirodu i sotonsku narav, pa ne uspevamo da prestanemo da grešimo nakon što su nam gresi oprošteni. Zbog toga su svi vernici na gubitku – to je nešto veoma bolno. Božje reči poručuju: „Stoga budete sveti, jer ja sam svet!(3. Mojsijeva 11:45). Bog je pravedan i svet, pa Ga onaj ko je nečist ne može videti. Kako bi onda ljudi koji stalno greše i opiru se Bogu mogli biti dostojni da uđu u Božje carstvo? Budući da ljudi nisu u potpunosti pobegli od greha, niti se pročistili, da li Božje delo spasenja zaista može biti završeno? Božje spasenje će biti potpuno spasenje. On nikada ne bi odustao od Svog dela na pola puta. Zato je Gospod Isus o svom povratku prorokovao više puta. On se vratio u poslednjim danima, pre dosta vremena, kao ovaploćeni Svemogući Bog. Svemogući Bog je izrazio istine kako bi sproveo delo suda na temelju Gospodnjeg dela iskupljenja. Da ljudski rod pročisti od naše iskvarene naravi pa da možemo da budemo oslobođeni okova greha. Da bi nas u potpunosti spasio od sotonskih sila i na kraju nas doveo u Božje carstvo. Dok se ne dovrši delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima, Božje delo spasenja ljudskog roda neće biti završeno.

Svemogući Bog kaže: „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, već je od Boga takođe zahtevalo da još više poradi na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako se sada, kad su čoveku gresi oprošteni, Bog ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se potčine Njegovoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“).

Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i da postane čist. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog očišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da se reši svoje iskvarenosti i postane čist. Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (4)“).

U suštini, svrha Božjeg dela grdnje i suda sastoji se u pročišćenju ljudskog roda zarad konačnog počinka; bez takvog pročišćenja, niko od ljudi ne bi mogao da bude razvrstan u različite kategorije prema vrsti, niti da uđe u počinak. Ovo je delo jedini put kojim čovečanstvo može ući u počinak. Samo će Božije delo pročišćenja očistiti ljude od njihove nepravednosti, a samo će Njegovo delo grdnje i suda izneti na videlo one neposlušne elemente čovečanstva, odvajajući na taj način one koji mogu biti spaseni od onih koji ne mogu, one koji će preostati od onih koji neće. Kad ovo delo bude dovršeno, svi oni kojima bude dozvoljeno da ostanu biće očišćeni i zakoračiće u više stanje ljudskosti, gde će uživati u neuporedivo lepšem drugom ljudskom životu na zemlji; drugim rečima, oni će započeti svoj ljudski dan počinka i koegzistiraće sa Bogom. Nakon što oni kojima nije dozvoljeno da ostanu budu podvrgnuti grdnji i sudu, njihova prava priroda biće u potpunosti razotkrivena, nakon čega će svi biti uništeni i više im, kao ni Sotoni, neće biti dozvoljen opstanak na zemlji. Čovečanstvu budućnosti više neće pripadati niko od ove vrste ljudi; takvi ljudi nisu prikladni za ulazak u zemlju konačnog počinka, niti su prikladni da se pridruže danu počinka koji će Bog i čovečanstvo zajednički deliti, jer oni su na meti kazne i oni su rđavi, nepravedni ljudi. (…) Celokupna svrha konačnog Božjeg dela kažnjavanja zla i nagrađivanja dobra sastoji se u temeljnom pročišćenju svih ljudi kako bi On zatim mogao da odvede potpuno sveto čovečanstvo u večni počinak. Ova etapa Njegovog dela je od presudnog značaja; to je završna etapa celokupnog Njegovog dela upravljanja(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak“).

Reči Svemogućeg Boga su veoma jasne. U Doba blagodati, delo iskupljenja Gospoda Isusa je bilo samo da se čoveku oproste gresi. Delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima je ono delo koje temeljno pročišćuje i spasava ljudski rod. Reči Svemogućeg Boga sude i razotkrivaju ljudsku buntovnu, bezbožnu prirodu i suštinu i omogućavaju nam da spoznamo sopstvenu sotonsku narav i iskvarenost. To nam pokazuje da smo ispunjeni sotonskim naravima kao što su arogancija, lukavost i poročnost, bez iole ljudskog obličja. Ovo je jedini način da ljudi sagledaju istinu o tome koliko ih je Sotona duboko iskvario, pa da iskreno prezru sami sebe i osete grižu savesti, te se onda pokaju pred Bogom. Tada vide koliko je istina dragocena i postaju usredsređeni na to da primene Božje reči i zakorače u ono što istina jeste. Time im se pruža mogućnost da se postepeno rešavaju svoje iskvarene naravi i počnu da se preobražavaju u svojoj životnoj dispoziciji, te konačno postanu sposobni da se istinski pokore Bogu, plaše Ga se i žive po Njegovoj reči. Na taj način ljudi mogu potpuno da odbace sotonske sile i u potpunosti budu spaseni od Boga nakon čega ih Bog može štititi, a oni preživeti velike katastrofe u poslednjim danima, te zakoračiti na prelepo odredište koje je Bog pripremio za ljudski rod. Time se ispunjava proročanstvo iz Knjige otkrivenja 21:3-6: „Uto sam čuo snažan glas sa prestola kako govori: ’Evo Šatora Božijeg među ljudima! On će prebivati sa njima, a oni će biti njegov narod, i sâm Bog će biti među njima!’ On će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, jer smrti više neće biti. Neće više biti ni tuge, ni plača, ni bola, jer je prošlo ono što je bilo nekada. A onaj što je sedeo na prestolu reče: ’Evo, sve činim novo!’ Još reče: ’Napiši: „Ove reči su pouzdane i istinite.“’ Onda reče: ’Svrši se! Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Žednome ću dati da zabadava pije s izvora vode života.’“ Ovde Bog kaže: „Završeno je.“ To je potpuno drugačije od onog „Svršeno je“ koje je Gospod Isus izgovorio na krstu. To su različiti konteksti, različiti svetovi. Kada je Gospod Isus na krstu rekao: „Svršeno je“, govorio je o dovršavanju Svog dela iskupljenja. Kroz reči „Završeno je“ iz Knjige otkrivenja Bog govori o potpunom završavanju Svog dela spasenja ljudskog roda; kada je Božji tabernakl među ljudima, On će živeti sa njima, i oni će biti narod Njegovog carstva u kojem više neće biti suza, smrti niti patnji. Ovo je jedini znak da je Bog završio Svoje delo spasenja.

Sa ove tačke gledišta, svima treba da je jasno da je tvrdnja da su reči Gospoda Isusa na krstu značile da je Božje delo spasenja dovršeno u potpunoj suprotnosti sa stvarnošću Božjeg dela i čista su ljudska predstava o tome. To je pogrešno tumačenje reči Gospoda koje zavarava i obmanjuje, i ne zna se koliko je ono ljudi dokusurilo. Oni koji se ovog tumačenja slepo pridržavaju i samo čekaju da se Gospod iznenada pojavi na oblaku pa da budu uzneseni u carstvo, sve vreme odbijajući da preispitaju mnogobrojne istine koje je Svemogući Bog izrazio, u potpunosti će propustiti svoju šansu da se sretnu sa Gospodom. I naravno, nikada neće pobeći od greha niti biti u potpunosti spaseni. Time će im životni vek proveden u veri postati ništavan i oni će zasigurno zapasti u katastrofe i biti odstranjeni od Boga.

Svemogući Bog kaže: „Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobrenje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobrenje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapije carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod vlašću propisa, slova i u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ako samo pokušavaš da se držiš prošlosti, samo pokušavaš da stojeći u mestu održiš stvari onakvima kakve jesu i ne pokušavaš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar nećeš uvek biti protiv Boga? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se svoje budalaštine i ne čineći ništa. Kako onda da te smatraju za nekog ko ide stopama Jagnjeta? Kako možeš da opravdaš Boga koga se držiš kao Boga koji je uvek nov i nikada star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? To što držiš u rukama jesu slova koja mogu da pruže samo privremenu utehu, a ne istine koje mogu da daju život. Spisi koje čitaš mogu samo da obogate tvoj jezik i nisu reči filozofije koja ti može pomoći da spoznaš ljuski vek, a još manje puteve koji te mogu odvesti do savršenstva. Zar ti ovo neslaganje ne daje razlog za razmišljanje? Zar ne čini da uvidiš tajne koje sadrži u sebi? Da li si kadar da se predaš nebu kako bi sâm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li odvesti sebe na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li još uvek sanjaš? Predlažem, onda, da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada radi – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“).

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Srodni sadržaji

Jeste li čuli glas Božji?

Svi koji veruju u Gospoda željno iščekuju Njegov povratak. Danas ćemo zajednički malo popričati o proročanstvima Gospoda Isusa i...

Šta je ovapoloćenje?

Svima nam je poznato da je pre 2000 godina Bog na zemlju došao kao ovaploćeni Gospod Isus da iskupi ljudski rod i propoveda sledeće:...

Leave a Reply

Povežite se sa nama preko Mesindžera