Otkad je ovaploćeni Gospod Isus obavio delo Doba blagodati, tokom 2000 godina, čitavo hrišćanstvo je definisalo jednog istinitog Boga kao „Sveto Trojstvo”. S obzirom da Biblija pominje Oca, Sina i Svetog Duha, oni su pretpostavili da Bog mora biti isto što i Sveto Trojstvo. Postoje neke debate, ali većina ljudi je podržala ideju Svetog Trojstva bez ikakve promene. Neki kažu „Sveto Trojstvo”, drugi kažu „Sveta Trojica”, što je u suštini isto i označava istu stvar. Bilo da kažemo „Sveto Trojstvo” ili „Sveta Trojica”, to ukazuje da je Bog sastavljen iz tri dela koja, zajedno, čine Boga, i bez jednog od delova, to nije istiniti Bog. Samo zajedno, sva tri dela mogu biti jedan istiniti Bog. Ovo je stvarno smešno reći. Možete li stvarno reći da Bog Jahve nije jedan istiniti Bog? Ili da Gospod Isus nije jedan istiniti Bog? Da Sveti Duh nije jedan istiniti Bog? Zar ovaj koncept nije samo način da se porekne i diskredituje jedan istiniti Bog? Nije li to rasparčavanje i huljenje na jednog istinitog Boga? Vidimo da je ova ideja o Svetom Trojstvu potpuno apsurdna. Religiozni svet je jedinog istinitog Boga definisao kao Sveto Trojstvo, čime Ga sve ovo vreme rasparčava. To je za Boga veoma bolno. Religiozni svet se tvrdoglavo drži ovoga i uporno odbija da to promeni. Sad je Svemogući Bog u poslednjim danima došao da obavi delo suda, i da iznese sve istine, kako bi spasao ljudski rod. On je u potpunosti razotkrio najveću zabludu hrišćanstva – Sveto Trojstvo. To nam je otvorilo oči i mi slavimo Hrista iz srca kao put, istinu i život, i slavimo Božju mudrost i svemoć. Da sȃm Bog nije razotkrio ovu laž, nikada ne bismo otkrili apsurd unutar ideje o Svetom Trojstvu. Pogledajmo ovo malo bliže tako što ćemo pročitati Božje reči.

Svemogući Bog kaže: „Ako iko među vama kaže da Trojstvo zaista postoji, objasnite onda šta je tačno ovaj jedan Bog u tri osobe. Šta je Sveti Otac? Šta je Sin? Šta je Sveti Duh? Da li je Jahve Sveti Otac? Da li je Isus Sin? Šta je onda sa Svetim Duhom? Nije li Otac Duh? Nije li suština Sina takođe Duh? Zar delo Isusa nije bilo delo Svetoga Duha? Zar nije delo Jahvea koje je u to vreme obavio Duh isto kao i Isusovo? Koliko Bog može imati Duhova? Prema tvom objašnjenju, tri lica Oca, Sina i Svetoga Duha jesu jedno; ako je tako, onda postoje tri Duha, a postojanje tri Duha znači da postoje tri Boga. To znači da ne postoji jedan pravi Bog; kako ova vrsta Boga može i dalje da ima urođenu suštinu Božju? Ako prihvataš da postoji samo jedan Bog, kako onda On može da ima sina i da bude otac? Nisu li sve ovo samo tvoje predstave? Postoji samo jedan Bog, samo jedna ličnost u ovom Bogu i samo jedan Duh Božji, baš kao što je u Bibliji zapisano: ’Postoji samo jedan Sveti Duh i samo jedan Bog.’ Bez obzira na to da li Otac i Sin o kojima govoriš postoje, ipak postoji samo jedan Bog, a suština Oca, Sina i Svetoga Duha u koju verujete jeste suština Duha Svetoga. Drugim rečima, Bog je Duh, ali On može da se ovaploti i da živi među ljudima, kao i da bude iznad svih stvorenja. Njegov Duh je sveobuhvatan i sveprisutan. On može istovremeno da bude u telu, u vaseljeni i iznad nje. Pošto svi ljudi kažu da je Bog samo jedan pravi Bog, onda postoji jedan jedini Bog, koga niko svojom voljom ne može da podeli! Bog je samo jedan Duh i jedna ličnost, a to je Duh Božji. (…) Ovaj koncept Oca, Sina i Svetoga Duha je najbesmisleniji! On rasparčava Boga i deli Ga na tri ličnosti, od kojih svaka ima status i Duh; kako onda On i dalje može biti jedan Duh i jedan Bog? Recite mi, da li su nebo, zemlju i sva stvorenja stvorili Otac, Sin ili Sveti Duh? Neki kažu da su ih stvorili svi Oni zajedno. Ko je onda iskupio ljudski rod? Je li to bio Sveti Duh, Sin ili Otac? Neki kažu da je Sin iskupio ljudski rod. Ko je onda Sin u suštini? Zar on nije ovaploćenje Duha Božjeg? Iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, to ovaploćenje Boga na nebesima naziva Ocem. Zar nisi svestan toga da je Isus rođen začećem od strane Svetoga Duha? U Njemu je Sveti Duh; šta god da kažeš, On je i dalje jedno sa Bogom na nebesima, jer je On ovaploćenje Duha Božjeg. Ova ideja o Sinu je naprosto neistinita. Samo je jedan Duh koji obavlja celokupno delo; jedino Bog Sȃm, odnosno, Duh Božji obavlja Svoje delo. Ko je Duh Božji? Zar to nije Sveti Duh? Zar nije Sveti Duh taj koji deluje u Isusu? Da delo nije obavio Sveti Duh (odnosno, Duh Božji), da li bi onda Njegovo delo moglo predstavljati Samoga Boga?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”). Božje reči su jasne i britke. Bog je jedan istiniti Bog i postoji samo jedan Duh Božji, jedna osoba u ovom Bogu. Ni u kom slučaju ne postoje tri osobe, Otac, Sin i Sveti Duh. Pre nego što se Bog ovaplotio kao Gospod Isus, nije bilo ni pomena o Sinu. Postojao je samo Duh Božji, a to je Sveti Duh. Kada je Bog stvarao nebo, zemlju i sve stvari, oni su stvarani putem reči Njegovog Duha, pa zar nije onda Duh Božji jedan istiniti Bog? Kada je Bog obavljao delo u Doba zakona, to je činio direktno kroz ljudska bića. U to vreme, nije bilo takozvanog, „Sina”, već je Bog bio jedan jedini Bog, Stvoritelj. Niko nikada nije rekao da je Bog Sveto Trojstvo, niti je Sveti Duh ikada svedočio u prilog Svetom Trojstvu. Zašto su, onda, ljudi počeli da definišu Boga kao Sveto Trojstvo kada se On ovaplotio i došao kao Gospod Isus? Gospod Isus je bio Duh Božji, zaodenut telom, i sveukupno Svoje delo neposredno je sprovodio i izražavao sȃm Duh Božji. Duh u Gospodu Isusu jeste Duh Jahveov – to je Sveti Duh. Da li je, onda, Gospod Isus jedini istiniti Bog? Jeste. Dakle, nije se Bog razdelio na tri dela – na Oca, Sina i Svetog Duha – zato što se ovaplotio, već su ljudi bili uporni u tome da razdele Boga zato što ne razumeju suštinu ovaploćenja. Ova ljudska greška rezultat je našeg ograničenog poimanja. Bog je jedan istiniti Bog. Postoji samo jedan Bog i On ima jedan Duh. On je bio jedan istiniti Bog pre svakog ovaploćenja, i On ostaje jedan istiniti Bog nakon ovaploćenja. Ljudi su razdelili Boga na tri dela, na tri osobe, zato što se On ovaplotio, čime se, suštinski, Bog razbija, a jedan istiniti Bog poriče. Zar to nije glupo? Može li se reći da On nije bio jedan istiniti Bog kada je stvarao svet? Ili da tokom Doba zakona On nije bio jedan istiniti Bog? Zašto bi jedan istiniti Bog postao Bog Svetog Trojstva nakon što se pojavio i ovaploćen obavljao dela u Dobu blagodati? Nije li ovo greška koju su proizveli ljudska apsurdnost i glupost? Da je ideja o Svetom Trojstvu tačna, zašto Bog ne bi svedočio o Svojim trima osobama kada je stvarao svet? I zašto niko o ovome nije svedočio tokom Doba zakona? Zašto u Otkrovenju ne postoji nikakvo svedočenje Svetog Duha o Svetom Trojstvu? Tako možemo biti sigurni da Duh Božji, Sveti Duh, Otac i Sin nikada nisu svedočili o tome da je Bog Sveto Trojstvo. Iskvareno ljudsko biće i religiozni svet izmislili su ovu apsurdnu teoriju Svetog Trojstva u vekovima koji su usledili nakon dela Gospoda Isusa izvršenog u telu. Jasno je da ideja o Svetom Trojstvu neodrživa i da se svodi na puke ljudske predstave i izmišljanja. To je najveća zabluda religioznog sveta tokom čitavog perioda od 2000 godina, koja je zavela i oštetila bezbroj ljudi.

Sada se možete pitati zašto je Sveti Duh svedočio da je Gospod Isus bio „ljubljeni Sin” i zašto je Gospod Isus Boga na nebesima nazivao „Ocem” u Svojim molitvama? Koje je značenje toga? Pogledajmo šta Svemogući Bog govori o ovom pitanju. Svemogući Bog kaže: „Ima i drugih koji kažu: ’Zar nije Bog izričito rekao da je Isus Njegov voljeni Sin?’ Isus je voljeni Sin Božji, koji je Njemu sasvim po volji – to je, svakako, rekao Sȃm Bog. To je bio Bog koji je svedočio o Sebi, ali samo iz drugačije perspektive, iz perspektive Duha na nebesima koji svedoči o Svom sopstvenom ovaploćenju. Na nebesima je Isus Njegovo ovaploćenje, a ne Njegov Sin. Da li razumete? Zar Isusove reči: ’Ja sam u Ocu i Otac je u Meni’ ne ukazuju na to da su Oni jedan Duh? I zar Oni nisu, usled ovaploćenja, bili razdvojeni između nebesa i zemlje? U stvarnosti, Oni su i dalje jedno; bez obzira na sve, to je naprosto Bog koji svedoči o Sebi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”). „Kada je Isus, dok se molio, Boga na nebesima pozvao imenom Oca, to je tako učinjeno samo iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, samo zato što se Duh Božji zaodenuo običnim i normalnim telom i imao spoljni omotač stvorenog bića. Čak i ako je u Njemu bio Duh Božji, Njegov spoljni izgled i dalje je bio izgled normalnog čoveka; drugim rečima, On je postao ’Sin čovečji’ o kome su govorili svi ljudi, uključujući i Samog Isusa. S obzirom na to da se On naziva Sinom čovečjim, On je ličnost (bilo da je muškarac ili žena, u svakom slučaju neko sa spoljnom ljušturom ljudskog bića) rođena u normalnoj porodici običnih ljudi. Prema tome, kada je Isus Ocem nazvao Boga na nebesima, bilo je to isto kao što ste Ga vi isprva nazivali Ocem; učinio je to iz ugla posmatranja stvorenog čoveka. (…) Njegovo obraćanje Bogu (odnosno, Duhu na nebesima) na takav način, međutim, ne dokazuje da je On bio Sin Duha Božjeg na nebesima. Naprotiv, radi se o tome da je Njegova perspektiva naprosto bila drugačija, a ne da je On bio druga ličnost. Postojanje zasebnih ličnosti je zabluda!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”). Iz Božjih reči možemo videti da je Sveti Duh koji Gospoda Isusa naziva ljubljenim Sinom bio Bog koji je svedočio o Svom ovaploćenju sa stanovišta Duha. Da Sveti Duh nije to uradio, niko ne bi saznao za pravi identitet Gospoda Isusa. Dakle, ovo otvoreno svedočenje omogućilo je ljudima da saznaju da je Gospod Isus Božje ovaploćenje. A Gospod Isus je Boga na nebesima nazivao Ocem kada se molio jer, iako ovaploćen, On nije bio natprirodan, već je živeo sa običnim svetom i osećao se kao obična osoba. On je Božjeg Duha na nebesima zvao Ocem zato što je bio u poziciji stvorenog bića. Ovakva molitva je savršeno oličavala Hristovu skrušenost i poslušnost. Ali je religiozni svet, na osnovu molitvi Gospoda Isusa Ocu, podelio Boga na dva dela, govoreći da su Isus i Jahve u odnosu oca i sina. To je potpuno besmisleno! Filip, učenik Gospoda Isusa, upitao Ga je o tome ovim rečima, „Gospode, pokaži nam Oca i biće nam dovoljno” (Jovan 14:8). Šta je bio Njegov odgovor? Gospod je rekao: „Toliko sam vremena sa vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je i Oca. Zašto onda kažeš: ’Pokaži nam Oca’? Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni?” (Jovan 14:9-10). Takođe je rekao: „Ja i Otac jedno smo” (Jovan 10:30). Očito je da su Otac i Sin jedan Bog i da nisu u odnosu oca i sina kao što ljudi misle. Jedini razlog nastanka ove ideje o Ocu i Sinu jeste taj što se Bog ovaplotio, i to se odnosi samo na vreme kada je On ovaploćen obavljao svoje delo. Čim se približio kraj delu ovaploćenog Boga, On je povratio Svoj prvobitni oblik i više nisu postojali Otac i Sin.

Hajde da pročitamo odlomak Božjih reči. Svemogući Bog kaže: „Duh u Isusu, Duh na nebesima i Jahveov Duh – svi su jedno. To se zove Sveti Duh, Duh Božji, sedmostruko pojačani Duh i sveobuhvatni Duh. Duh Božji može da obavi mnogo posla. On je u stanju da stvori svet i da ga uništi potopom zemlje; On može da iskupi ceo ljudski rod, a štaviše, može i da osvoji i uništi ceo ljudski rod. Celo ovo delo obavlja Sȃm Bog i ne može ga obaviti nijedna od ličnosti Božjih umesto Njega. Njegov Duh se može nazivati imenom Jahvea i Isusa, kao i Svemogućeg. On je Gospod i Hristos. On može postati i Sin čovečji. On je na nebesima, kao i na zemlji; On je visoko nad vaseljenama i usred mnoštva. On je jedini Gospodar nebesa i zemlje! Od vremena stvaranja sve do danas, ovo delo je obavljao Duh Samoga Boga. Bilo da je to delo na nebesima ili u telu, u celosti ga obavlja Njegov vlastiti Duh. Sva stvorenja, bilo da su na nebesima ili na zemlji, pod Njegovom su svemoćnom kontrolom; sve ovo je delo Samoga Boga i niko ga drugi ne može umesto Njega obaviti. Na nebesima je On Duh, ali i Sȃm Bog; među ljudima, On je telo, ali je i dalje Sȃm Bog. Iako se može nazivati stotinama hiljada imena, On je i dalje On Sȃm, neposredni izraz Svoga Duha. Iskupljenje celog ljudskog roda putem Njegovog raspeća bilo je direktno delo Njegovog Duha, a pritom je i proglas svim narodima i svim zemljama tokom poslednjih dana. U svakom trenutku, Bog se može nazivati samo svemogućim i jedinim pravim Bogom, sveobuhvatnim Samim Bogom. Različite ličnosti ne postoje, a još manje ta ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Samo je jedan Bog na nebesima i na zemlji!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”). Iz reči Svemogućeg Boga vidimo da je Bog Duh, i to je Sveti Duh. On je svemoguć; On je stvorio nebo, zemlju i sve stvari, i svim tim vlada. On se može ovaplotiti zarad Svog dela i živeti među ljudima na praktičan način. On spolja izgleda uobičajeno, ali celokupnim Njegovim delom upravlja Božji Duh. Kada se Njegovo delo u telu završi, Bog se vraća u Svoj prvobitni oblik. Ovaploćeni oblik je samo način na koji se Bog prikazuje ljudskom rodu u jednoj etapi Svog dela. Tako da, bilo da Bog obavlja Svoje delo direktno iz Duha, ili ga obavlja ovaploćen, bilo da se zove Jahve, Isus ili Svemogući Bog, On je isti Duh. On je Sȃm Bog, On je samopostojeći i večiti, On je stvorio sve stvari i njima vlada. Sada verujem da je svima jasno da postoji samo jedan Bog, jedan istiniti Bog. Nema ni tračka sumnje u to. Hrišćanstvo se drži toga da je jedan istiniti Bog Sveto Trojstvo, i insistira na podeli Boga na tri dela, šireći tako uverenje da samo Njih trojica zajedno čine jednog istinitog Boga, a da razdvojeni Oni nisu jedan istiniti Bog. Nije li ovo zapravo poricanje Boga? Ljudska bića koja ovako pogrešno poimaju Boga dokazuju da, u krajnjoj liniji, ne razumeju Bibliju, niti poznaju Božju suštinu, pa su zato arogantni u svom tumačenju doslovnog teksta Biblije, pri čemu razgraničavaju i razdvajaju Boga na osnovu ljudskih predstava i zamisli. Ovo je zapravo odupiranje Bogu i huljenje na Njega.

A sada je Svemogući Bog, Hrist u poslednjim danima, došao, On iznosi istinu da bi obavio Svoje delo i razotkriva najveću zabludu religioznog sveta – Sveto Trojstvo. Sada smo uvereni da je Bog jedan istiniti Bog. Njegov Duh je jedan istiniti Bog, Sveti Duh je jedan istiniti Bog, i Njegova ovaploćenja su jedan istiniti Bog. Kao Njegov Duh, kao Sveti Duh, i u Svom ovaploćenju, On je jedan istiniti Bog i On je jedan jedini Bog. Ne može biti razdvojen. Ako ljudi ne mogu da prihvate ove istine, već se tvrdoglavo drže svojih predstava i zamisli, insistirajući na veri u Sveto Trojstvo, videći jednog istinitog Boga kao tri Boga, to je greh osude i huljenja na Boga. Huljenje na Duha Božjeg jeste huljenje na Svetog Duha, a posledice toga niko ne bi mogao da podnese. Pametni imaju šansu da se probude, da prestanu da se drže ovog lažnog stanovišta, i time izbegnu da idu protiv Boga. Gospod Isus je rekao: „Ljudima se može oprostiti svaki greh i svako bogohulstvo, ali bogohulstvo protiv Duha mu se neće oprostiti. I ako ko kaže nešto protiv Sina Čovečijeg, to mu se može oprostiti; ali ako kaže nešto protiv Duha Svetoga, to mu se neće oprostiti ni na ovom svetu, ni u budućem” (Matej 12:31-32). Religiozni svet tvrdoglavo insistira na zabludi o Svetom Trojstvu. Koliko će se još dugo opirati Bogu? Vreme je za buđenje. Svemogući Bog kaže: „Tokom svih ovih brojnih godina, Boga ste podelili na ovaj način, svaka generacija ga je sve više usitnjavala, do te mere da je jedan Bog otvoreno podeljen na tri Boga. I sada je naprosto čoveku nemoguće da se pridruži Bogu kao jednom, jer ste Ga isuviše usitnili! Da nije bilo Mog blagovremenog rada pre nego što bude prekasno, teško je reći koliko dugo biste bestidno istrajavali u tome! Nastavite li da ovako delite Boga, kako On i dalje može biti vaš Bog? Da li biste i dalje prepoznavali Boga?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”). „Može li tvoja logika temeljno da analizira delo Božje? Možeš li da stekneš uvid u celokupno Jahveovo delo? Možeš li ti, kao čovek, da sve to prozreš ili je Sȃm Bog taj koji je u stanju da vidi od večnosti do večnosti? Možeš li ti da vidiš od davne večnosti do večnosti koja će doći ili je Bog taj koji to može? Šta kažeš? Kako si ti to dostojan da objasniš Boga? Na čemu se zasniva tvoje objašnjenje? Jesi li ti Bog? Nebo i zemlju i sva stvorenja stvorio je Sȃm Bog. Nisi ti to uradio, pa zašto daješ netačna objašnjenja? Dakle, nastavljaš li da veruješ u trojnog Boga? Zar ne misliš da je tako suviše tegobno? Za tebe bi bilo najbolje da veruješ u jednog Boga, a ne u trojicu. Najbolje je biti lak, jer je lako breme Gospodovo” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li Trojstvo postoji?”).