Bilo je to septembra 2020. Bio sam propovednik u crkvi, odgovoran za rad četiri crkve. Starešina jedne od tih crkava, Li Jing, bila je dobrog kova i puna entuzijazma. Ostavila je odličan utisak na mene. No, malo kasnije sam otkrio da u toj crkvi ima nekih očitih bezvernika i zlih ljudi koji još uvek nisu bili uklonjeni, a prekidali su crkveni život. Zato sam razgovarao sa Li Jing, ukazujući joj na situaciju i rekao joj za suštinu i posledice do kojih može doći ako se oni ne uklone. Li Jing se složila da ukloni sve te bezvernike i zle ljude što je pre moguće. Ali dva meseca kasnije, kada sam se ponovo osvrnuo na njihov rad, otkrio sam da Li Jing to još uvek nije uradila. Ona je čak bezvernicima i zlim ljudima držala stranu, govoreći im u prilog. Kao rezultat toga, ti ljudi koji je trebalo da budu uklonjeni su i dalje bili tu i bilo im je dopušteno da divljaju unutar crkve. Pored toga, bilo je problema u dužnostima braće i sestara, ali Li Jing nikada nije besedila o istini da bi ih rešila niti je orezala tu braću i sestre. Umesto toga je pazila na njihovu telesnost i prilagođavala se i povlađivala im, dovodeći ljude do toga da budu neodgovorni u svojim dužnostima ili neposvećeni Bogu, što je uticalo na crkveni rad. Sudeći prema njenom doslednom ponašanju, Li Jing je bila lažni starešina i nije radila stvaran posao i u skladu sa načelima trebalo je da odmah bude smenjena. Pomislio sam u sebi: „Ona je jedini starešina u ovoj crkvi. Ukoliko je odmah smenim, onda ću ja morati da brinem o projektima ove crkve. Neke od tih zadataka ću i lično morati da odem da uradim. Gde da nađem vremena i energije za to? Povrh toga, moram da pratim rad i nekoliko drugih crkava. Biću tako zauzet. Imam već više od 60 godina i nisam najboljeg zdravlja. Ukoliko budem prekomerno radio, možda moje telo to neće moći da isprati! Ukoliko zadržim Li Jing, ona će moći da se bavi bar opštim poslovima i ja ću moći malo da se opustim.” Imajući to na umu, nisam je smenio. Potom je u decembru suprug Li Jing, koji nije bio vernik, počeo da je nadzire i prati. Ona je jasno znala da je on slabe ljudskosti, ali je nastavila da odlazi na mesta okupljanja ni najmanje se ne obazirući na bezbednost drugih. Kao rezultat toga ugrozila je poveći broj grupa koje su se okupljale. Konačno sam shvatio koliko je problem koji Li Jing ima ozbiljan i odmah zaustavio njeno angažovanje. Uplašio sam se nakon toga. Shvatio sam da je to posledica toga što nisam smenio Li Jing dovoljno brzo. I ja sam snosio odgovornost!

Tokom svojih posvećivanja, pročitao sam odlomak Božje reči. Bog kaže: „Kako se odnosite prema Božjim nalozima izuzetno je važno i to je jako ozbiljna stvar. Ako nisi u stanju da dovršiš ono što je Bog poverio ljudima, onda nisi dostojan da živiš u Njegovom prisustvu i treba da budeš kažnjen. Potpuno je prirodno i opravdano da su ljudi dužni da dovrše svaki nalog koji im Bog poveri. To je čovekova vrhovna dužnost, važna koliko i sam njihov život. Ako Božje naloge ne shvataš ozbiljno, činiš najtežu izdaju Boga. Tako postaješ još jadniji od Jude i treba da budeš proklet. Ljudi moraju detaljno da shvate kako da se ophode prema onome što im Bog poveri i u najmanju ruku moraju da razumeju da su nalozi koje On poverava ljudskom rodu uzdizanje i posebne naklonosti od Boga i da su to najslavnije stvari. Od svega ostalog se može odustati. I po cenu žrtvovanja sopstvenog života, čovek je dužan da ispuni Božji nalog” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako spoznati čovekovu prirodu”). Iz Božjih reči sam shvatio da je Bog taj koji nekome poverava dužnost i da je to važnije od bilo čega drugog. Odnositi se prema tome olako i biti neodgovoran znači izdati Boga. Kada neko to čini, u suštini je nalik Judi i taj će biti proklet. To što sam mogao da praktikujem kao propovednik u crkvi je bila Božja naklonost. Kada sam otkrio starešine u crkvi koje nisu radile stvaran posao, trebalo je da ih smenim ili prebacim na drugo mesto, po potrebi. To je bila moja dužnost, moja odgovornost. Kao crkveni starešina, Li Jing je otkrila problem ali nije besedila o istini da ga reši i čak je zaustavljala delo uklanjanja. Odlagala je uklanjanje očitih bezvernika i zlih ljudi i čak se zauzimala za njih. Ovim se potvrdilo da je ona bila lažni starešina i da je neodložno trebalo da bude smenjena. No, što se mene tiče, ja sam se brinuo da onda kada je smenim, neko vreme neću moći da nađem adekvatnu zamenu i da ću morati više da brinem o crkvenom radu. Tako da je nisam smenio u pravo vreme, što je dovelo do bezbednosnih rizika i ometanja crkvenog rada. Dobrano sam bio svestan da lažne starešine i antihristi predstavljaju prepreke i barikade život-ulasku braće i sestara i da kada se neki od njih otkrije, mora da bude uklonjen – ne može ni najmanje da se toleriše. Ali da bih sebe sačuvao određene brige i poteškoća, nisam smenio Li Jing, uprkos tome što sam znao da je lažni starešina. Uvideo sam da sam stvarno sebičan i ogavan. Ovaj stav koji sam imao prema svojoj dužnosti se Bogu zaista gadio. Sve to što sam uvideo me je prilično uplašilo, pa sam se pomolio i pokajao pred Bogom i brzo smenio Li Jing. Isto tako sam razotkrio suštinu i posledice njenih postupaka i o tome razgovarao i drugi su stekli određenu pronicljivost po pitanju nje. Nakon toga crkva je izabrala drugog starešinu i crkveni rad se napokon polako popravio.

Drugom prilikom u februaru 2021, propovednik odgovoran za crkvu u Čengsiju je bio smenjen jer nije bio u stanju da obavlja stvaran posao i starešina je postavio mene kao odgovornog za rad te crkve. Nakon što sam to preuzeo, sestra Sjue Ming mi je rekla za probleme sa crkvenim starešinom i đakonom zaduženim za zalivanje: „Đakon zadužena za zalivanje je večito neodgovorna i površna u svojoj dužnosti. Nove vernike za koje je zadužena nije zalivala preko 20 dana. Neki od njih su poslušali tračeve i napustili veru. Crkveni starešina je stalno zauzeta oko svog dnevnog posla i retko se okuplja sa drugima ili prati šta se dešava u radu. Braća i sestre su je upozorili i razgovarali sa njom, ali ona ne sluša. Takođe, ona je svesna da đakon zadužena za zalivanje ne radi stvaran posao i da treba da bude smenjena, ali ona ne samo da je ne smenjuje, već i zauzima njenu stranu i brani je. Znači time su na videlo izneti lažni starešina i delatnik koji nisu radili stvaran posao i već su doveli do odlaganja crkvenog rada.” Nakon što sam saslušao izveštaj Sjue Ming, pomislio sam: „Prema tome kako se ponašaju, ove dve bi trebalo smeniti. Ali izabrati nove starešine i delatnike nije lak zadatak. Ukoliko ih obe smenim i neko vreme ne možemo da izaberemo odgovarajuću zamenu, neću li ja morati da se pozabavim tim crkvenim poslom? Ja nemam previše energije, pa bez obzira na hitnost, moram da idem korak po korak.” Videvši da ne odgovaram, Sjue Ming je nervozno rekla: „Ukoliko se lažne starešine i delatnici neodložno ne smene, to će kompromitovati i crkveni rad i život-ulazak braće i sestara. Ne osećaš li koliko je to hitno? Zar ti to nije važno? Ne možeš da budeš poput propovednika pre tebe, koji nije radio stvaran posao.” Osetio sam kako crvenim nakon ove salve kritika i pomislio: „Tek sam stigao ovde; postoji još mnogo toga što mi nije jasno. Ne mogu da ponesen više nego što mogu da podignem. Moram da se ovim pozabavim korak po korak. U svakom slučaju, nisam rekao da neću poraditi na tome.” Kasnije sam shvatio da sam u lošem stanju, pa sam se brzo pomolio Bogu: „Bože, Ti si dozvolio ovu situaciju sa kojom sam se danas suočio, ali ja i dalje tražim opravdanja za sebe. Znam da to nije u skladu sa Tvojom namerom. Molim te usmeri me da se pokorim, kako bih mogao da razmislim i učim iz ovoga.” Nakon što sam se pomolio, setio sam se jednog odlomka Božje reči. Bog kaže: „U ovom trenutku postoje neki koji za crkvu ne nose nikakvo breme. Takvi ljudi su nemarni i traljavi i stalo im je jedino do sopstvene telesnosti. Takvi ljudi su izrazito sebični, a takođe su i slepi. Ako ovo ne možeš jasno da uvidiš, nećeš nositi nikakvo breme. Što više vodiš računa o namerama Božjim, On će ti poveriti veće breme. Sebičnjaci nisu spremni da podnose takve stvari; nisu spremni da plate cenu i, shodno tome, propustiće prilike da ih Bog usavršava. Zar time sebi ne nanose štetu? Ako si neko ko vodi računa o namerama Božjim, tada ćeš razviti istinsko breme za crkvu. U stvari, umesto da to nazivamo bremenom koje nosiš za crkvu, bilo bi bolje da ga nazovemo bremenom koje nosiš zarad sopstvenog života, budući da je svrha tog bremena koje si razvio za crkvu u tome da te natera da takva iskustva iskoristiš da te Bog usavrši. Prema tome, svako ko nosi najveće breme za crkvu, svako ko nosi breme za život-ulazak – biće onaj koga Bog usavršava. Da li si ovo jasno uvideo? Ako se crkva kojoj pripadaš osipa poput peska, a ti nisi ni zabrinut ni uznemiren, već se čak praviš da ne vidiš dok tvoja braća i sestre ne jedu i ne piju normalno reči Božje, u tom slučaju ne nosiš nikakvo breme. Bog ne uživa u takvim ljudima. Bog uživa u ljudima koji su gladni i žedni pravednosti i vode računa o namarama Božjim” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Vodi računa o Božjim namerama kako bi postigao savršenstvo”). Obuzela me je sramota kada sam razmislio o Božjoj reči. Zar nisam bio previše opušten po pitanju crkvenog rada? Kada sam čuo izveštaj Sjue Ming u vezi sa problemima sa starešinom i đakonom zaduženim za zalivanje, nisam uzeo u razmatranje crkveni rad i nisam brzo smenio lažnog starešinu i lažnog delatnika. Umesto toga sam prvo razmotrio svoje telesne interese, brinući se da će, kada ih smenim, biti izabrane njihove zamene. Morao bih da brinem o tome i na to trošim energiju a obim posla bi mi se povećao. Da bih sačuvao sebe od toga da platim cenu i fizički se pomučim, nisam imao osećaj da treba hitno da ih smenim iako sam znao da su lažni. U suštini sam ih prikriveno štitio i povlađivao im, puštajući ih da divljaju po crkvi i dovode do prekida u crkvenom radu. To što me je Sjue Ming orezala jer se nisam odnosio prema dužnosti kao nečemu hitnom, za mene je bilo korisno upozorenje. Time mi je omogućeno da brzo razmislim o svojoj iskvarenoj naravi i pokajem se pred Bogom. Ukoliko bi lažne starešine i delatnici ostali u crkvi, niko ne zna koliko veliki bi bili gubici po crkveni rad. Isto tako sam shvatio da sam i prethodnom prilikom pazio na svoje telo. To što sam omanuo da neodložno smenim lažnog starešinu je omelo crkveni rad. Nisam li pravio istu grešku? Želeći da sebe sačuvam od fizičkih poteškoća, ni najmanje nisam mislio na crkveni rad niti na gubitke nanete život-ulasku braće i sestara. Takođe, nisam radio stvaran posao; ponašao sam se kao lažni starešina. Moj stav prema mojoj dužnosti se Bogu zaista gadio. Da nisam bio orezan, ne bih znao da razmislim o sebi. Kada sam uočio ove stvari, tiho sam se pomolio Bogu, govoreći da želim da se pokajem i svoju dužnost obavljam valjano. Sledećeg dana sam otišao u crkvu sa Sjue Ming. Nakon što sam ispitao stvari, utvrdio sam da starešina i đakon zadužena za zalivanje zaista nisu radile stvaran posao. Imale su ista gledišta kao i nevernici, previše analizirale ljude i stvari i nisu prihvatale istinu. Bile su lažni starešina i delatnik. Ubrzo zatim su smenjene i izabrani su oni koji će ih zameniti.

Nakon svega toga sam se zapitao: „Zašto kada god nađem lažne starešine i delatnike u crkvi koji ne rade stvaran posao, ne smenim ih neodložno? Šta je tačno uzrok tome?” Kasnije sam pročitao jedan odlomak Božje reči: „Sve dok ljudi ne dožive Božje delo i ne shvate istinu, obuzima ih Sotonina priroda i prevladava njima iznutra. Šta ta priroda konkretno podrazumeva? Na primer, zašto si sebičan? Zašto štitiš sopstveni položaj? Zašto imaš tako snažna osećanja? Zašto uživaš u nepravednim stvarima? Zašto voliš ta zla? Na čemu se zasniva tvoja naklonost tim stvarima? Odakle te stvari dolaze i zašto ih tako rado prihvataš? Do sada ste svi razumeli da je glavni uzrok svih tih stvari Sotonin otrov koji je u čoveku. Šta je, dakle, Sotonin otrov? Kako se može iskazati? Na primer, ako pitaš, ’Kako bi ljudi trebalo da žive? Za šta bi ljudi trebalo da žive?’ ljudi će odgovoriti, ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’. Ta jedna rečenica iskazuje sam koren problema. Sotonina filozofija i logika postale su čovekov život. Ma čemu stremili, ljudi to rade za sebe – i tako žive samo za sebe. ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’ – to je životna filozofija čoveka i to ujedno predstavlja ljudsku prirodu. Te reči su već postale priroda iskvarenog ljudskog roda i jesu istinski portret sotonske prirode iskvarenog ljudskog roda. Ta sotonska priroda već je postala temelj postojanja iskvarenog ljudskog roda. Nekoliko hiljada godina iskvareni ljudski rod živeo je od tog Sotoninog otrova, sve do dana današnjeg” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako hodati Petrovim putem”). Razmišljanje o Božjoj reči mi je razjasnilo da nisam smenjivao lažne starešine i delatnike pre svega zato što sam bio sebičan i lenj. Šta god da sam radio, želeo sam da se opustim i da ne patim niti plaćam cenu. „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” i „Današnje vino pij danas, a o sutrašnjem danu brini sutra” su Sotonine filozofije po kojima sam živeo. Razmišljao sam samo o onome što je meni od koristi i žudeo za fizičkim komforom. Crkveni rad ni najmanje nisam uzimao u obzir. U ove dve nedavne prilike u vezi sa smenjivanjem lažnih starešina i delatnika, bio sam dobrano svestan da oni ne rade stvaran posao i da ih je neodložno trebalo smeniti, ali sam i dalje brinuo da neko vreme nećemo moći da za njih izaberemo odgovarajuću zamenu. Onda bih morao više da brinem o radu ovih crkava, da ne pominjem fizičku žrtvu u svemu tome. Već sam imao više od 60 godina i moje zdravstveno stanje nije bilo najbolje. Ukoliko bih se previše forsirao, bilo bi mi teško. Zato da bih svom telu dao odmora i sebe spasio poteškoća, nerado sam ih zadržavao i nisam žurio da ih smenim. Imao sam osećaj da ću, ukoliko oni budu podržavali rad ovih crkava, moći manje da brinem i patim. Uvideo sam da sam u svojoj dužnosti u obzir uzimao samo svoje telesne interese i da sam, da bih pazio na svoje telo, prikriveno branio i štitio lažne starešine i delatnike, povlađujući im dok su oni nastavljali da ometaju crkveni rad. Nisam obavljao svoju dužnost; činio sam zlo! Stalno sam brinuo o svojim godinama, da moje telo neće moći da se nosi sa velikim obimom posla. No, zapravo sam samo tražio izgovore da budem neodgovoran i zanemarim Božju nameru. Bog kaže: „Bog ljudima ne stavlja na pleća preteško breme koje oni ne bi mogli da ponesu. Ako si u stanju da poneseš teret od stotinu kila, Bog ti sigurno neće tražiti da poneseš nešto što je teže od sto kila. On neće vršiti pritisak na tebe. Tako Bog postupa sa svima. Uz to, ništa te neće sputavati – nijedna osoba, nijedna misao ni gledište. Slobodan si” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini I”, „Šta znači stremiti ka istini (15)”). Iako sam bio lošeg zdravlja i ponekad bih se pomalo umorio čim bi bilo više posla, bio sam u stanju da se nosim sa tim stvarima. Moje odgovornosti su bile u okvirima mojih mogućnosti. Dogod sam svojim vremenom razumno raspolagao i dosta sarađivao sa drugima, mogao sam fizički da se nosim sa obimom posla. Nekada sam razmišljao na taj način uglavnom zato što sam bio lenj i što sam previše pazio na svoje telo, pa sam stekao averziju prema pritisku, teškoćama i plaćanju cene u svojoj dužnosti. Razmišljao sam o tome kada je Bog dao Mojsiju da izvede Izraelce iz Egipta. Mojsije je imao već 80 godina, ali nije rekao da je prestar niti odbio Božji nalog jer je bio zabrinut da će to biti fizički naporno. Naprotiv, odgovorio je na Božji poziv i bio je u stanju da ispuni Božji nalog kako je On to zahtevao, na najbolji mogući način. Na kraju je izveo Izraelce iz Egipta. Neka druga braća i sestre su bili približno istih godina kao ja a neki su čak bili stariji od mene, a preuzimali veliki obim posla. Oni su i dalje davali sve od sebe u svojim dužnostima kako su oduvek činili i nikada nisam video da se neko od njih stvarno iscrpeo zbog svoje dužnosti. Nisu li oni doživljavali veće poteškoće i patnju od mene? Ali što se mene tiče, ja sam se koristio svojim godinama i slabim zdravljem kao izgovorima da ne smenim te lažne starešine i delatnike, radije ih zadržavajući u crkvi, odlažući posao i život-ulazak braće i sestara. Zaista sam bio sebičan i ogavan. Zapravo, Bog je znao za moje godine i dužnosti za koje sam sposoban a to da li sam bio istrošen je bilo u Božjim rukama. Kao crkveni starešina, trebalo je da u svakom trenutku obavljam svoje dužnosti u skladu sa načelima i štitim crkveni rad. Kakvo god da mi je bilo zdravlje, trebalo je da se uvek pokoravam Božjim uređenjima. Samo je to bio razum koji jedno stvoreno biće treba da poseduje. Razumevši Božju nameru i zahteve, jedino što sam želeo je da primenjujem istinu, bunim se protiv tela i obavljam svoju dužnost valjano.

Nakon toga sam nastavio da razmišljam. Kada sam otkrio lažne starešine i delatnike, zašto sam nastavio da ih angažujem a nisam požurio da ih smenim? Razmišljajući o tome, otkrio sam da sam imao pogrešno gledište. Mislio sam da će biti teško smeniti lažne starešine i delatnike i izabrati druge ljude da preuzmu njihov posao. Ako bih ih zadržao neko vreme, mogli bi bar da se bave opštim poslovima, što je bilo bolje nego nemati nikoga. Jedna sestra mi je poslala odlomak Božje reči koji se odnosio na moj problem i to mi je mnogo bolje razjasnilo stvari. Svemogući Bog kaže: „Tip osobe koja je lažni vođa ne radi stvarni posao i nije u stanju da radi stvarni posao. Lošeg je kova, oči i um su joj slepi, nesposobna je da otkrije probleme, ne može da prozre razne vrste ljudi, stoga nije u stanju da preuzme važan posao unapređivanja i oplemenjivanja raznih tipova talentovanih ljudi. Dakle, takva osoba nema načina da dobro obavlja crkveni posao i izazvaće mnogo poteškoća za Božji izabrani narod u njihovom život-ulasku. Uzimajući u obzir ove faktore, jasno je da lažne vođe nisu sposobne da budu crkvene starešine. Ima i drugih lažnih vođa koji ne rade nikakav određeni crkveni posao i ne komuniciraju sa nadzornicima specifičnih poslova, pa ne znaju koji su talentovani pojedinci sposobni za koji posao, niti kome odgovara koji posao, niti da li je njihov rad u skladu sa načelima. Zbog toga nisu u mogućnosti da unapređuju niti da oplemenjuju talentovane ljude. Kako bi onda takvi ljudi mogli dobro da obavljaju crkveni posao? Glavni razlog zašto lažne vođe ne mogu da obavljaju stvarni posao je taj što su lošeg kova; što nemaju uvid ni u šta i ne znaju šta je pravi posao. To dovodi do čestih stanja stagnacije ili paralize u radu crkve. Sve je to direktno povezano sa tim što lažne vođe ne mogu da rade stvarni posao. Poslednjih nekoliko godina, kuća Božja je stalno naglašavala da zli ljudi i bezvernici moraju biti očišćeni, a lažne vođe i lažni delatnici otpušteni. Zašto se razni zli ljudi i bezvernici moraju očistiti? Zato što nakon više godina vere u Boga, ti ljudi i dalje uopšte ne prihvataju istinu i dostigli su tačku na kojoj za njih nema nade za spasenje. I zašto moraju da se otpuste sve lažne vođe i svi lažni delatnici? Zato što ne rade stvarni posao i nikada ne unapređuju niti oplemenjuju one koji streme ka istini; umesto toga, oni se samo bave besmislenim aktivnostima. To dovodi do toga da rad crkve upadne u haos i paralizu, dok postojeći problemi čekaju, nerešeni, a takođe usporava život-ulazak Božjih izabranika. Kada bi se sve ove lažne vođe i svi lažni delatnici otpustili i kada bi se očistili svi ti zli ljudi i bezvernici koji ometaju crkvu, rad crkve bi prirodno počeo da nesmetano teče, život crkve bi prirodno postao mnogo bolji, a Božji izabranici bi mogli normalno da jedu i piju reči Božje i vrše svoje dužnosti, kao i da zakorače na pravi put vere u Boga. To je ono što bi Bog želeo da vidi” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (5)”). Iz Božje reči sam uvideo da lažne starešine i delatnici ne rade niti mogu da rade stvaran posao. Sve i da si primoran da ih zadržiš, veća je šteta od toga nego korist. Ne samo da su oni nesposobni da štite crkveni rad, oni mogu samo da ga prekidaju i ometaju. Što se tiče smene Li Jing, bojao sam se da bi, ukoliko smenim ovog lažnog starešinu, za odabir odgovarajuće zamene bilo potrebno vreme, što bi moglo da odloži posao. Mislio sam da bi, ako je zadržim na neko vreme, ona bar mogla da podupre posao, što je bilo bolje nego da nema nikoga. Zahvaljujući Božjoj reči i činjenicama koje otkrivaju ovu stvar, konačno sam uvideo da ovakvo gledište ne samo da je bilo pogrešno, već je bilo i apsurdno, netačno i nije bilo ni najmanje u skladu sa istinom. Kada se pronađu, lažne starešine i delatnici treba neodložno da budu smenjeni i da se odabere odgovarajuća zamena da preuzme posao što je pre moguće. Sve da se zamena i ne može izabrati, obučavati nekoga je daleko bolje nego zadržati lažnog starešinu. To znači štititi crkveni rad. To ranije nisam mogao jasno da vidim. Mislio sam da bih, zadržim li lažnog starešinu, sa njim mogao da podelim određeni posao i malo se opustim. Sada sam uvideo da to što sam tako činio ne samo da me nije spasilo muke, već me je ostavilo još umornijeg i sa više posla nego ranije, jer je uvek bilo mnogo odstupanja i grešaka u njihovom radu. Na kraju je ostalo još dosta problema kojima se trebalo pozabaviti. Crkveni rad nije postepeno počeo da se popravlja sve dok lažni starešina nije zamenjen. Isto tako, moji zahtevi i standardi po pitanju starešina su bili previsoki. Mislio sam da starešine treba da budu u stanju da rade čim budu izabrane, pa nikada nisam imao osećaj da postoje odgovarajući kandidati, te sam odlagao smenu lažnih starešina. No zapravo, dogod osoba stremi ka istini, ima prave namere, prava je osoba i ima dovoljan kov, može biti negovana. Sve i da su ti ljudi novi vernici ili ranije nisu bili starešine, te vrste osoba lako mogu da zadobiju delo Svetog Duha ako streme ka istini i da nastave da napreduju u svojim dužnostima. Uvidevši ove stvari, moje pogrešno gledište na to da je „lažni starešina bolji nego nijedan” se u potpunosti korigovalo.

U maju 2021, braća i sestre u crkvi su prijavile da starešina po imenu Lju Li ne radi stvaran posao, da je lažni starešina. Želeli su od mene da je smenim što je pre moguće. Pomislio sam u sebi: „Ovoj crkvi već nedostaju đakoni i starešine i još treba nekoga da smenim? Neću li morati da se pobrinem za izbor većeg broja ljudi? Isto tako, drugoj crkvi će i dalje biti potreban starešina, što samo po sebi znači mnogo posla. Ako smenim Lju Li, neće li to povećati obim mog posla?” Opet sam želeo da u obzir uzmem svoje telo, ali sam onda shvatio da sam u lošem stanju. Brzo sam se pomolio Bogu: „Ah, Svemogući Bože! Svaki put kada treba da smenim starešinu, uzmem svoje telo u obzir. Nesposoban sam da razmotrim Tvoju nameru ili zaštitim crkveni rad. Bože, molim te daj mi snage da se pobunim protiv svog tela, primenjujem istinu i Tebi udovoljim.” Nakon što sam se pomolio, setio sam se da Božja reč kaže sledeće: „Za sve koji obavljaju dužnost, bez obzira na to koliko je duboko ili plitko njihovo razumevanje istine, najjednostavniji način da se primeni ulazak u istina-stvarnost jeste da se razmišlja o interesima doma Božjeg u svemu i da se odustane od svojih sebičnih želja, ličnih namera, motiva, gordosti i statusa. Stavite interese doma Božjeg na prvo mesto – to je najmanje što neko treba da uradi. Ako osoba koja obavlja dužnost ne može ni toliko da učini, kako se onda može reći da obavlja svoju dužnost? To nije obavljanje dužnosti” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Božja reč me je nagnala da shvatim da kada se moji lični interesi sukobe sa crkvenim radom, treba svoje interese da ostavim po strani, a crkveni rad stavim na prvo mesto. Treba prvo da razmotrim Božju nameru i neodložno smenim lažne starešine. Samo je to u skladu sa Božjom namerom. Zato sam počeo od razgovora sa Lju Li, razotkrivajući i detaljno analizirajući suštinu i ozbiljne posledice toga što se ne bavi stvarnim poslom. No, nešto kasnije sam uvideo da se ona i dalje ni najmanje nije promenila, pa sam je u skladu sa načelima smenio. Isto tako sam razgovarao sa drugima i izabrali smo novog starešinu. Kada sam se ponašao u skladu sa Božjim zahtevima, ne samo da se nisam osećao istrošenim, već sam umesto toga osećao olakšanje i mir. To što sam mogao da napredujem i nađem se tu na ovaj način, sve je zahvaljujući vođstvu Božje reči. Hvala Bogu!