U januaru 2021. godine, izabrana sam za propovednicu. Nakon otprilike tri meseca, nisam bila u mogućnosti da obavljam posao kako treba zbog loših radnih sposobnosti, pa sam prebačena da budem starešina crkve. Bila sam veoma tužna u tom trenutku: „Prebačena sam; kako će me braća i sestre gledati ako saznaju? Hoće li pomisliti da ne stremim ka istini i da nemam radne sposobnosti? Hoće li me gledati s visine? Ako ne budem mogla valjano da obavljam posao starešine crkve i budem smenjena, onda će dobra slika o meni u njihovim srcima biti potpuno uništena.” Nakon što sam to pomislila, jednostavno nisam mogla da nađem motivaciju. Kasnije, kad sam izvršavala svoju dužnost, lagala sam i pretvarala se da bih zaštitila sliku o sebi u očima drugih.

U maju su više starešine došle da prate razne segmente rada u crkvi. Našli su neke Božje reči koje razotkrivaju lažne starešine koje ne rade stvarni posao i podelili su ih sa nama. Pomislila sam: „Zašto nam starešine pokazuju Božje reči na ovu temu? Da li znaju da nisam radila stvarni posao u tom periodu i da li je ovo upozorenje za mene da ću, ako nastavim da radim loše, biti smenjena? Nedavno sam nazadovala u poslu zbog loših radnih sposobnosti. Ako ponovo budem smenjena, braća i sestre će sigurno reći da sam stvarno nesposobna. Potpuno bih se osramotila! Neću to dozvoliti. Ne mogu da dopustim da me braća i sestre gledaju s visine. Moram da se trudim i postignem rezultate.” Tokom tog perioda, često sam prisustvovala okupljanjima sa svojim grupama i razgovarala sa njima u zajedništvu. Kad bih videla da moja braća i sestre imaju poteškoća u propovedanju jevanđelja, odmah bih pokušavala da ih rešim, ali i nakon nekoliko razgovora, nije bilo jasnih rezultata. Starešine su poslale pismo da se raspitaju o radu na jevanđelju. Želela sam te probleme da prijavim starešinama, ali onda sam pomislila da su to sve stari problemi koji još uvek nisu rešeni. Ako ih prijavim, da li će starešine reći da nemam radne sposobnosti i da ne mogu da rešavam stvarne probleme i smeniti me? Zar tako ne bih potpuno izgubila obraz? Zato sam, suprotno tome što sam mislila, rekla: „Još nisam našla nikakve probleme ili odstupanja, ali prijaviću ih ako ih kasnije ustanovim.” Nakon što sam odgovorila, bila sam veoma uznemirena: „Zar ne lažem i ne varam? Ali ako kažem istinu, starešine će saznati da ne mogu da rešim probleme i da ne radim stvarni posao. Sigurno će me smeniti.” Zato nisam promišljala o sebi.

U julu nam je crkva poslala tri dokumenta za čišćenje. Sestra sa kojom sam sarađivala podsetila me je da ih odmah pročitam, ali nisam to ozbiljno shvatila. Mesec dana kasnije, sestra Džang Ju došla je u našu crkvu da proveri dokumente za čišćenje. Brinula sam se da će, ako sazna da su ovi dokumenti tako dugo kasnili jer ih nisam na vreme proverila, Džang Ju reći da ometam rad na čišćenju i da sam lažni starešina. Nedugo zatim, Džang Ju me je pitala da li su dokumenti predati. Osećala sam veliku krivicu: „Ako joj iskreno kažem da sam ih odgodila, Džang Ju će sigurno reći da sam ometala rad na čišćenju. Ako to bude prijavljeno višim starešinama, a onda budem smenjena, bilo bi me tako sramota!” Pokušala sam da sakrijem istinu i rekla: „Neke starešine i đakoni još nisu potpisali dokumente za čišćenje.” Džang Ju je rekla: „Rad na čišćenju je izuzetno važan. Morate da se ubrzate i da im date da potpišu dokumente bez odlaganja.” Obrazi su mi goreli i nespretno sam rekla: „U redu.” Iako Džang Ju ništa više nije rekla, dugo sam bila nespokojna i osećala prekor u srcu: „Jasno je da je moja greška što nisam na vreme proverila dokumente za čišćenje, već sam odgovornost prebacila na druge. Zar ne izvrćem činjenice i ne lažem?” Brinula sam se da će moja laž biti razotkrivena i osećala sam nemir i nervozu. Takođe sam bila veoma uznemirena: Zašto je bilo tako teško reći istinu?

Nakon toga, bila sam zauzeta kao i obično, ali kad se radilo o izvršavanju dužnosti, trčala sam okolo kao muva bez glave. Nisam mogla da nađem nikakve probleme i nijedan segment posla nije davao rezultate. Nešto kasnije je na okupljanje došla jedna viša starešina da se raspita o poslu. Na svako njeno pitanje sam odgovarala sa velikim oprezom, a svoje odgovore sam takođe potvrđivala sa svojom saradnicom koja je sedela pored mene, jer na neka pitanja nisam mogla da odgovorim pošto nisam imala uvid u detalje pojedinih zadataka. Kad me je starešina pitala kakvo je moje stanje, sakrila sam istinu, a starešina me je odmah orezala, „Otkrila sam da ne radite stvarni posao. Kada izveštavate o radu, stalno prijavljujete dobre stvari i prikrivate loše, pa drugi ne mogu da shvate šta se stvarno dešava sa radom. Crkva je uredila da prestanete sa izvršavanjem dužnosti kako biste promislili o sebi.” Kad sam čula da starešina ukazuje na moje probleme, osećala sam se potpuno poniženo i želela sam da propadnem u zemlju.

Nakon što sam smenjena, izgubila sam svu snagu i shvatila da je moje stanje veoma loše. Zato sam došla pred Boga da se molim, da me On prosveti i usmeri da razumem svoju iskvarenu suštinu. Jednog dana, pročitala sam Božje reči: „Antihristi često koriste pristup laganja Višnjeg i skrivanja stvari od onih koji su ispod njih kako bi izbegli da ih Višnji orezuje. (…) Ako se u crkvenom poslu pojave određeni problemi, antihristi znaju da će sigurno biti orezani ili čak otpušteni kad Višnji za te probleme sazna, pa te probleme zataškavaju i ne prijavljuju Višnjem. Njih nije nimalo briga o uticaju koji će ti problemi imati na posao Božje kuće ili o šteti koju će mu naneti ukoliko ne budu rešeni; ravnodušni su prema svim gubicima koje će posao Božje kuće pretrpeti. Ne razmišljaju o načinu delovanja koji će koristiti poslu Božje kuće ili će Bogu udovoljiti, već samo razmatraju svoj lični ugled i status, kako će ih Višnji posmatrati i prema njima se ophoditi, i kako da zaštite svoj ugled i status tako da ne budu ugroženi. Antihristi na ovaj način posmatraju stvari i razmišljaju o problemima, i to u potpunosti predstavlja njihovu narav. Stoga antihristi sasvim sigurno neće iskreno prijaviti probleme koji u crkvi postoje ili koji nastaju u njihovom radu. Kakav god posao da obavljaju, sa kakvim god teškoćama da se susreću, odnosno ako tokom posla koji obavljaju naiđu na situacije koje ne znaju da reše ili ne znaju kakvu odluku da donesu, oni će to zataškavati i sakriti, uplašeni da će Višnji reći kako im je kov previše loš ili da će otkriti njihovo pravo lice ili ih orezati zato što odmah nisu odreagovali i rešili te probleme ili situacije. Kako bi izbegli da ih Višnji orezuje, antihristi zanemaruju interese Božje kuće i posao crkve. Oni se ne libe da posao i interese crkve žrtvuju kako bi očuvali svoj ugled i ono što im je potrebno za život i da bi Višnji stekao dobar utisak o njima. Ne mare zbog odlaganja napretka crkvenog posla ili zbog uticaja na njegov napredak, a još manje mare za život-ulazak pripadnika Božjeg izabranog naroda. Sa kojim god poteškoćama da se braća i sestre suočavaju odnosno kakvi god problemi da postoje u pogledu njihovog život-ulaska, antihristi ne mogu da ih reše i neće tražiti pomoć od Višnjeg” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (3. deo)”). Bog razotkriva da antihristi uvek žele da stvore savršenu sliku u srcima ljudi i da su preplašeni da će drugi da otkriju njihove nedostatke i manjkavosti. Da bi zaštitili svoj obraz i status i sprečili druge da ih prozru, oni se prikrivaju, pretvaraju i lažu na svakom koraku kako bi prevarili i obmanuli ljude. Nimalo ne mare za to da li će radu Božje kuće naneti štetu. Izuzetno su sebični, ogavni, nepošteni i lažljivi. Kada sam uporedila svoje ponašanje sa različitim ponašanjima antihrista, razne slike su mi prošle kroz glavu. Brinula sam da bi starešine, kad bih im ispričala o svojim stvarnim teškoćama i problemima u radu, rekle da imam loš kov i da nisam dorasla radu, da bi me gledali s visine ili čak smenili. Tada bih bila potpuno osramoćena. Zato sam to zataškala i nisam ništa rekla o odstupanjima i problemima u radu. Mislila sam da tako starešine neće otkriti moje probleme. Kada su starešine pitale o odstupanjima i problemima u radu na jevanđelju, trebalo je da odgovorim iskreno, ali ja sam namerno sakrila odstupanja i probleme kako bih zaštitila svoj obraz i status. Kada je Džang Ju pitala da li su dokumenti za čišćenje predati, pomislila sam da ću, ako kažem istinu i više starešine saznaju da kasnim sa njima rizikovati da budem smenjena, a slika o meni u očima drugih bila bi potpuno uništena. Zato sam iskrivila činjenice i svalila krivicu na druge. Shvatila sam koliko sam lažljiva! Lagala sam, obmanjivala i pokušala da iluzijama zavaram i navedem ljude na pogrešan put i na prevaru steknem njihovo poverenje i blagonaklonost. Moji postupci se nisu razlikovali od postupaka antihrista – zaista sam bila previše rđava i ogavna! Verovala sam da sam pametna i da mogu da se izvučem laganjem i varanjem. Ali Bog sve ispituje i savršeno jasno je video moje lažljive namere i trikove koje sam izvodila, i sve to osudio. Ako se ne pokajem i nastavim da budem ovako nepoštena i lažljiva, na kraju ću samo biti isključena i kažnjena.

Kasnije sam pročitala Božje reči: „Kad ljudi pribegnu lažljivosti, koje namere stoje iza toga? Koji cilj pokušavaju da postignu? Bez izuzetka, cilj je postizanje slave, bogatstva i statusa; ukratko, to čine iz ličnog interesa. A šta je glavni razlog težnji ka ostvarenju ličnog interesa? Razlog je u tome što ljudi svoje interese smatraju važnijim od bilo čega drugog. Upuštaju se u laži ne bi li izvukli korist i time se otkriva njihova lažljiva narav. Kako ovaj problem treba rešavati? Prvo moraš da raspoznaš interese i saznaš koji su, šta oni ljudima zapravo donose i kakve su posledice stremljenja ka njima. Ako to ne uspeš da shvatiš, neće biti tako lako napustiti ih. Ako ljudi ne razumeju istinu, onda im najteže od svega pada odricanje od sopstvenih interesa. To je stoga što su im životne filozofije: ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’ i ’Ptica za hranu gine, a čovek za bogatstvo’. Očigledno je da žive samo za sopstvene interese. Ljudi misle da bez ličnog interesa – kad bi ga izgubili – ne bi mogli da prežive. To je kao da im je opstanak neodvojiv od sopstvenih interesa, pa većina ljudi ne vidi dalje od njih. Lični interes stavljaju iznad svega drugog, za njega žive, pa bi tražiti od njih da od tog interesa odustanu bilo isto kao tražiti da odustanu od vlastitog života. Šta bi onda trebalo raditi pod takvim uslovima? Ljudi moraju da prihvate istinu. Samo kada shvate istinu, mogu da sagledaju suštinu svojih interesa; samo tada mogu da počnu da ih odbacuju, da se bune protiv njih i da uspeju da izdrže bol otpuštanja onoga što toliko vole. A kad to uspeš da uradiš, kad uspeš da napustiš sopstvene interese, u srcu ćeš se osećati opuštenije i smirenije i time nadvladati telesnost. Ako se čvrsto držiš svojih interesa i odbijaš da od njih odustaneš i ako ni najmanje ne prihvataš istinu, u srcu ćeš možda reći: ’Šta je pogrešno u tome što pokušavam da ostvarim dobit i što odbijam da trpim gubitke? Bog me nije kaznio, a šta mi ljudi mogu?’ Niko ti ništa ne može, ali s takvom verom u Boga nikada nećeš zadobiti istinu i život. Biće to za tebe ogroman gubitak – nećeš uspeti da stekneš spasenje. Postoji li nešto žalosnije od toga? To se na kraju desi ako stremiš samo svojim interesima. Ako ljudi streme samo slavi, bogatstvu i statusu – ako teže samo ostvarenju ličnog interesa – onda nikada neće zadobiti istinu i život, i naposletku će oni sami pretrpeti gubitak” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje sopstvene naravi osnova je njene promene”). Iz Božjih reči sam shvatila da uvek postupam lažljivo jer na svakom koraku razmatram svoj obraz i status. Još od detinjstva su me oblikovali sotonski otrovi poput: „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi”, „Čovek bez ponosa je kao drvo bez kore” i „Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina”. Ti sotonski zakoni postali su načela koja su upravljala mojim ponašanjem i vodili me da iznova lažem i varam da bih zaštitila svoj obraz i status. Kad sam jasno uočila odstupanja i probleme u radu i nisam znala kako da ih rešim, lagala sam starešine, rekavši da nisam otkrila nikakve probleme. Kad je bilo očigledno da sam ja odgovorna za kašnjenje u radu na čišćenju, iskrivila sam činjenice i prebacila krivicu na druge. Uvidela sam da sam lagala i varala protiv svoje savesti kako bih zaštitila svoj obraz i status. Zaista sam bila previše sebična i podla! Pomislila sam na ono što piše u Bibliji: „Đavo je vaš otac i vi hoćete da udovoljavate njegovim željama. (…) Kad govori laž, on pokazuje svoje pravo lice, jer je lažljivac i otac svih laži” (Jovan 8:44). Samo đavo stalno laže i nikada ne izgovara nijednu reč istine: Suština đavola je da govori laži. Bog od nas zahteva da budemo pošteni ljudi i da govorimo istinu, ali ja sam iznova lagala i varala kako bih zaštitila svoj obraz i status. Verovala sam u Boga, ali nisam primenjivala istinu, već sam se vodila sotonskim zakonima preživljavanja, opirući se Bogu i pokušavajući da Ga prevarim. Kad se ne bih pokajala, na kraju bi me Bog kaznio. Pala sam pred Boga i pomolila se: „Dragi Bože, uvidela sam da je moja priroda previše lažljiva, da sam živi Sotona bez trunke integriteta ili dostojanstva. Zaista izazivam Tvoje gađenje. Ne želim više da Ti se opirem. Voljna sam da primenjujem istinu, da budem iskrena osoba i da proživim istinsko ljudsko obličje.”

Zatim sam pročitala još Božjih reči: „Moraš da tragaš za istinom kako bi rešio svaki problem koji se pojavi, ma šta to bilo, i nikako se ne smeš pretvarati niti maskirati pred drugima. Budi potpuno otvoren u vezi sa svojim propustima, nedostacima, manama i sa iskvarenom naravi, i razgovaraj u zajedništvu o svima njima. Nemoj ih zadržavati u sebi. Prvi korak ka život-ulasku jeste da naučiš kako da se otvoriš, a to je i prva prepreka, koju je najteže prebroditi. Jednom kada je prebrodiš, lako je ući u istinu. Šta podrazumeva preduzimanje tog prvog koraka? Podrazumeva da otvoriš svoje srce i da pokažeš sve što imaš, dobro ili loše, pozitivno ili negativno. Podrazumeva da se ogoliš pred drugima i pred Bogom, da od Njega ništa ne kriješ niti zataškavaš, da ništa ne prikrivaš, oslobođen svake lažljivosti i prevare, te da isto tako budeš otvoren i pošten prema drugim ljudima. Na taj način živiš u svetlosti, pa ne samo da će te Bog ispitivati, već će i drugi moći da vide da postupaš shodno načelu i donekle transparentno. Ne moraš da koristiš nikakve metode da bi zaštitio svoj ugled, sliku o sebi i status, niti moraš da zataškavaš ili ulepšavaš svoje greške. Ne moraš da ulažeš sav taj beskoristan trud. Ako sve te stvari možeš da otpustiš, bićeš veoma opušten, živećeš bez ograničenja ili bola i u potpunosti ćeš živeti u svetlosti” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Nakon što sam pročitala Božje reči, našla sam put primene. Da bi rešio problem laganja, moraš da budeš iskren čovek, da možeš da se otvoriš i pokažeš iskvarenost ili nedostatke, umesto da ih prikrivaš i da tragaš za razgovorom sa braćom i sestrama ako imaš poteškoće, da uz pomoć tuđih vrlina nadomestiš svoje slabosti. Ovakvim izvršavanjem dužnost mogu se postići dobri rezultati, što je korisno za tvoj život-ulazak, a takođe i za rad crkve. Pored toga, shvatila sam da Božja kuća smenjuje ljude u skladu sa načelima. Niko neće biti smenjen proizvoljno zbog svojih nedostataka ili odstupanja; već se to da li će neko biti smenjen procenjuje na osnovu toga da li stremi ka istini i da li radi stvarni posao. Smenjeni će biti samo ako ne teže ka istini i ne rade stvarni posao. Ako je njihov rast mali, a kov loš i ako zaista nisu dorasli zadatku, biće premešteni na druge dužnosti u skladu s njihovim rastom i kovom. Isto kao kada sam ja bila premeštena sa dužnosti propovednika na dužnost starešine crkve. Premeštena sam samo zbog svoje loše radne sposobnost i zato što nisam mogla da se nosim s poslom. Ta uređenja uzimaju u obzir rad crkve i takođe su korisna za moj život-ulazak. Međutim, nisam mogla da prozrem te stvari, nagađala sam i pogrešno razumela. Zaista nisam imala savesti! Setila sam se kako sam nekada živela za obraz i status, lagala sam svoje braću i sestre i varala ih, misleći da sam pametna. Verovala sam da ću, ako prikrijem istinu lažima, moći da sačuvam svoj status. Nisam shvatala da Bog ispituje najskrovitije delove naših srca. Zbog moje lažljivosti i lukavstva, rad je kasnio, a ja sam se mučila zato što sam živela u ropstvu svoje iskvarene naravi, gubila sam integritet i dostojanstvo i vodila iscrpljujući život. U budućnosti, moram da se vodim Božjim rečima i svesno razotkrivam sopstvenu iskvarenost, više ne treba da štitim svoj obraz i status.

U julu 2022. godine, ponovo sam izabrana za starešinu crkve. Jednom prilikom su više starešine poslale pismo pitajući zašto je napredak u radu na čišćenju toliko spor. Pomislila sam: „Ako kažem da napredak kasni zato što nisam mogla da dokučim načela raspoznavanja ljudi, da li će me starešine gledati s visine?” U tom trenutku, setila sam se štete koju sam izazvala na radu time što sam lagala kako bih zaštitila svoj obraz i status, i rekla sam starešinama istinu. Starešine su našle relevantna načela u vezi sa mojim poteškoćama i poslali sestru da mi pomogne kako bih imala neke puteve u radu na čišćenju. Nakon tog iskustva, shvatila sam da je život manje naporan kada govoriš istinu i ne vodiš se iskvarenom naravi, a moje srce je bilo umnogome oslobođeno. Kao što je Bog rekao: „Kada govoriš, samo okolišaš, trošiš toliko misli i živiš na tako zamoran način, sve kako bi zaštitio sopstveni ugled i ponos! Da li je Bog zadovoljan ljudima koji se tako ponašaju? Bog iznad svih prezire lažljive ljude. Ako želiš da se oslobodiš Sotoninog uticaja i ostvariš spasenje, onda moraš da prihvatiš istinu. Moraš da počneš tako što ćeš postati čestita osoba. Budi iskren, govori istinu, nemoj da te ograničavaju tvoja osećanja, odbaci svoje pretvaranje i lukavstvo. Govori o problemima principijelno i tako ih rešavaj – na taj način se lako i srećno živi i tako ćeš i dalje moći da živiš pred Bogom” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino primenom istine čovek može da odbaci okove iskvarene naravi”).