Kada sam bila mala, moja porodica je bila siromašna i ljudi iz okruženja su me često maltretirali. Rođaci i prijatelji su me potcenjivali i ignorisali. Zato sam donela odluku da ću, kada odrastem, postati imućna i ugledna osoba, kako bi me drugi poštovali i divili mi se. Godine 2000. farmaceutska kompanija u kojoj smo moj suprug i ja radili je bankrotirala, tako da smo mi nakon toga otvorili dve apoteke. U početku smo posao vodili pošteno i pošto sam bila licencirani farmaceut sa izvesnim znanjem iz farmakologije, većina lekova koje sam pripremala pomagala je našim mušterijama i oni su mi verovali. Ali posle izvesnog vremena, iako smo svakodnevno radili naporno, primetila sam da vrlo malo zarađujemo, dok naše kolege zarađuju sve više i više. I ne samo da su imali kuće i automobile, već su kupovali i lokale. Znala sam da novac stiču na nepošten način, ali ja nisam želela da ih sledim u tome. Međutim, s vremenom, privučeni novcem, počeli smo da učimo od njih i da se služimo varljivim metodama da bismo zarađivali. Mešali smo jeftine medicinske sastojke sa skupim i tako smo ih prodavali, pri čemu bi mušterije nakon upotrebe osetili određene efekte. To nam je ne samo omogućilo da zadržimo mušterije, već i da zarađujemo više. Povremeno me je grizla savest, ali kada bih pomislila da svi to rade, shvatila sam da ništa ne bismo zaradili kada bismo poslovali potpuno po pravilima, pa smo naprosto radili što i ostali. Takođe sam verovala da sve dok zarađujem više, moj sin neće morati da brine o fakultetu ili o braku, moj suprug i ja ćemo u drugoj polovini života biti finansijski obezbeđeni, a takođe će me smatrati uspešnom i uglednom osobom. Posle nekoliko godina napornog rada, obe naše apoteke su polako počele da napreduju. Kupili smo kuću i automobil i uštedeli nešto novca. Ljudi oko nas, uključujući rođake i prijatelje, počeli su da mi se dive i da mi zavide. Moja sujeta je bila uveliko zadovoljena.

Baš dok sam bila potpuno obuzeta snovima o bogatstvu, dogodilo se nešto neočekivano. U septembru 2012. godine, mog supruga, jednog prijatelja i mene pozvali su na rođendansku proslavu, ali doživeli smo iznenada saobraćajnu nesreću na putu, koja je izazvala smrt jedne i povredu tri osobe. Ne samo da je moj suprug bio povređen i hospitalizovan, već smo, pošto je on vozio, morali da platimo ogromnu odštetu. Ta iznenadna nesreća donela mi je ogromnu bol i gotovo me dovela do nervnog sloma. U tom periodu, neko mi je podelio jevanđelje Svemogućeg Boga poslednjih dana. Čitajući Božje reči, shvatila sam da je ljude stvorio Bog i da On kontroliše našu sudbinu i upravlja njome. Takođe sam shvatila da čovek može da pronađe istinsku sreću i radost jedino ako dođe pred Boga i prihvati Njegovo spasenje. Postepeno, bol u mom srcu je jenjavala i ja sam bila voljna da svoje teškoće poverim u Božje ruke. Neočekivano, mog supruga su ubrzo otpustili iz bolnice, i na kraju, moja porodica nije morala da plati veliku odštetu. Bila sam duboko zahvalna Bogu. Kasnije sam pročitala Božje reči: „Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobrenje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”). U poslednjim danima, Bog izražava istinu kako bi očistio i spasao ljudski rod, kako bi ga oslobodio od Sotonine mračne vlasti i podario mu večni život i kako bi ga uveo u Božje carstvo. Ljudima je to jedina prilika da budu spaseni. Imala sam baš sreće što sam tokom ovog života mogla da dođem pred Boga i prihvatim Njegovo spasenje. Odlučila sam da tokom ovog života istinski sledim Boga.

U to vreme, preko dana sam se bavila našim poslovima, a noću odlazila na okupljanja, a kada bih imala vremena, propovedala bih i jevanđelje. Godine 2014. izabrana sam za đakona zaduženog za zalivanje. Znala sam da je ta dužnost važna i želela sam da je obavljam dobro, ali apoteka je radila svakodnevno od ranog jutra i ponekad bih toliko bila zauzeta da čak ne bih imala vremena za predanosti. Obično bih jedva imala iole vremena da se umirim pred Bogom i marljivo čitam Njegove reči. Prilikom okupljanja s braćom i sestrama, samo bih čitala Božje reči i razgovarala o nekim rečima i doktrinama, ali to nije bilo naročito korisno niti poučno za druge. Ponekad bih toliko bila obuzeta poslovnim obavezama da bih odlagala okpljanja i tada bih u sebi osećala duboku krivicu i nelagodu. Pomislila sam na Božje reči: „Kada su vam srca ispunjena radošću i kada ste nagrađeni za svoj trud, zar se ne osećate obeshrabreno što sebi niste priuštili dovoljno istine?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti odan?”). Takođe sam pročitala da Božja reč kaže: „Nisam Ja taj koji je u vašim mislima svakoga trenutka, niti istina koja dolazi od Mene, već su to vaši muž ili žena, sinovi i kćeri, kao i stvari koje jedete i oblačite. Razmišljate o tome kako možete da postignete još bolje i veće uživanje. Ali čak i kada napunite stomak do granice pucanja, ne ostajete li i dalje leš? Čak i kada se spolja ukrasite tako lepom odećom, niste li i dalje hodajući leš u kome nema života? Dirinčite zbog svog punog stomaka sve dok ne osedite, a ipak za Moje delo niko od vas ne žrtvuje ni vlas sa glave. Stalno ste u pokretu, opterećujući svoje telo i mrcvareći svoj mozak radi sopstvene telesnosti, kao i zbog svojih sinova i kćeri – pa ipak, niko od vas ne pokazuje nimalo brige niti strepnje za Moje namere. Čemu se to još uvek nadate da ćete dobiti od Mene?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih”). Razmišljajući o Božjim rečima, osetila sam veliku krivicu i imala snažan osećaj griže savesti. Svakodnevno sam bila zauzeta zarađivanjem novca i ponekad nisam redovno pohađala okupljanja niti predanosti, zbog čega nisam mogla pravilno da zalivam braću i sestre. To nije samo usporavalo moje vlastito stremljenje ka istini, već je ometalo i njihov život-ulazak. Sada se jevanđelje Božjeg carstva brzo širi i potrebno je više ljudi da propoveda o njemu i da svedoči o Bogu. Trebalo bi da se u svom srcu usredsredim na svoju dužnost i da dâm svoj doprinos radu na jevanđelju. Međutim, umesto da obavljam svoju dužnost, ja sam uživala u zalivanju i opskrbi od strane Boga, i bila sam i dalje zabrinuta za svoju budućnost, slavu i dobitak. Uložila sam toliko truda da zaradim novac, a nisam razmatrala Božje namere. Zaista sam dugovala Bogu mnogo! Nakon dugog razmatranja, odlučila sam da jednu apoteku prodam. Iako će mi se prihodi smanjiti, imaću više vremena da stremim ka istini i da obavljam svoju dužnost. Ali moj muž se uopšte nije slagao sa tim. Takođe, u to vreme, Državna uprava za nadzor u farmaceutskoj industriji uvela je nove propise, što je značilo da samo licencirani farmaceuti mogu da otvaraju apoteke. U našem okrugu, od preko stotinu apoteka, samo nekoliko njih je ispunjavalo uslove za rad, a mi smo posedovali dve. To je značilo da će, kako se konkurencija smanjuje, naš posao postajati sve bolji i bolji. Mnoge kolege su nam zavidele, a moj muž je bio oduševljen i govorio mi je: „Sa dve apoteke možemo da zarađujemo najmanje 400.000 juana godišnje!” Njegove reči su mi uzburkale srce i pomislila sam: „Godinama smo naporno radili da bismo zaradili nešto malo novca, a sada imamo sjajnu priliku da zaradimo mnogo. Ako nastavimo ovako još nekoliko godina, zaradićemo pravo bogatstvo. Možda da ipak sačekam i zaradim još novca pre nego što se potpuno posvetim svojoj dužnosti.” Tako sam nastavila da vodim apoteku dok sam ujedno obavljala svoju dužnost. Međutim, posla u apoteci je bilo sve više i više, i ponekad, baš kada bih krenula na okupljanje, neka mušterija bi insistirala da joj pripremim lek, zbog čega bih zakasnila na okupljanje. Čak i kada ne bih odlazila na posao u apoteku, mušterije bi me i dalje zvale ili kontaktirale radi lekova ili zdravstvenih saveta. Ometale bi me, pravile haos u mojoj glavi i sprečavale me da u miru čitam Božje reči. Jednom sam uredila da propovedam jevanđelje sa braćom i sestrama, ali nisam mogla da odem zbog neke hitne stvari u apoteci. Kad god bih odložila okupljanje ili kad god ne bih obavila svoju dužnost, osećala bih se jako krivom. Bila sam svakodnevno prezauzeta poslom i nisam imala vremena da stremim ka istini niti da obavljam svoju dužnost. Kada bi se tako nastavilo, moje srce bi se sve više udaljavalo od Boga. I dalje sam želela da prodam jednu od apoteka, ali moj muž se tome protivio i počeo je da mi smeta u mojoj veri. Čak mi je pretio razvodom ako nastavim da verujem u Boga. Zbog toga sam bila jako rastrzana. Baš kada sam se osećala rastrzano, dogodilo se nešto neočekivano, što me je konačno nateralo da počnem da razmišljam.

Mog muža je najednom na nekoliko dana zaposeo demon jer je obožavao zle duhove. Gledajući ga u tom nenormalnom stanju, bila sam prestravljena. Pročitala sam sledeće Božje reči: „Na zemlji su sve vrste zlih duhova u stalnoj potrazi za mestom na kojem će moći da se skrase, te beskonačno tragaju za ljudskim telima koja bi mogli da zaposednu. Narode Moj! Morate ostati pod Mojom brigom i zaštitom. Ne budite nikada razvratni! Nikada se ne ponašajte bezobzirno! Trebalo bi da ponudiš svoju odanost u Mojoj kući, jer samo sa odanošću možeš da se pripremiš za kontranapad protiv podvala đavola. Ni pod kojim okolnostima ne treba da se ponašaš kao što si se ponašao u prošlosti, radeći jednu stvar preda Mnom, a drugu iza Mojih leđa; ako se tako budeš ponašao, onda za tebe nema iskupljenja. Zar nisam izgovorio više nego dovoljno ovakvih i sličnih reči?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 10. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”). Moj muž nije verovao u istinitog Boga, već je, kao bogove, obožavao zle duhove. Kao rezultat toga, Sotona i zli duhovi su ga mučili. Iako sam verovala u istinitog Boga, i dalje sam živela pod Sotoninom vlašću. Težila sam ovozemaljskim stvarima i živela sam porobljena novcem. Nisam pravilno čitala Božje reči i nisam mogla da ispunim svoju dužnost. Kada bih nastavila tako, udaljila bih se još više od Boga, i čim bih ostala bez Božje zaštite, Sotona bi mogao da me zgrabi u bilo kom trenutku. Stanje moga muža mi je poslužilo kao upozorenje. Nisam više mogla da budem tako tvrdoglava i zaslepljena. U to vreme, zamenik direktora poreske uprave, kojeg sam poznavala, kao mlad se razboleo od raka. Imao je mnogo novca i uživao je veliki ugled među ljudima, ali kada se suočio sa smrću, nikakav novac ni ugled mu nisu mogli pomoći. Tada sam se zapitala: „Koji je pravi smisao života? Da li je život samo trka za novcem? Koja vajda od novca i ugleda kada smrti gledamo u oči? Na kraju, zar ne odlazimo s ovog sveta praznih ruku?”

Kasnije sam pročitala još Božjih reči i još jasnije razumela uzrok težnje za novcem, slavom i dobitkom. Svemogući Bog kaže: „’Svet se vrti oko novca’ je filozofija Sotone. Ona preovlađuje u celokupnom ljudskom rodu, u svakom ljudskom društvu; moglo bi se reći da je to trend. Razlog leži u činjenici da je ova fraza usađena u srce svakog čoveka, koji je u početku nije prihvatao, ali se onda prećutno složio s njom, kad je došao u dodir sa stvarnim životom i počeo da oseća kako su te reči zapravo istinite. Nije li ovo postupak kojim Sotona kvari ljude? (…) Sotona novcem iskušava ljude i kvari ih tako da oni počinju da obožavaju novac i da poštuju materijalne stvari. A kako se ovo obožavanje novca ispoljava kod ljudi? Čini li vam se da bez novca ne biste mogli da opstanete u ovom svetu, da bi vam čak i jedan jedini dan bez novca bio nemoguć? Status ljudi, kao i poštovanje koje oni prema sebi zahtevaju, zavise od količine novca koji poseduju. Siromašni saginju glavu od stida, dok bogati uživaju u svom visokom statusu. Oni drže glavu visoko i ponosito, govore glasno i žive nadmeno. Šta ova izreka i ovaj trend donose ljudima? Nije li istina da mnogi ljudi podnose svakakve žrtve u potrazi za novcem? Zar se mnogi ljudi ne odriču svog dostojanstva i integriteta kako bi stekli što više novca? Zar mnogi, novca radi, ne gube priliku da obavljaju svoju dužnost i da slede Boga? Nije li za ljude gubitak prilike da zadobiju istinu i spasenje najveći od svih gubitaka? Nije li Sotona dovoljno zloban da ovaj metod i ovu izreku iskoristi kako bi čoveka do te mere iskvario? Nije li sve ovo podli trik?” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni V”). „Ljudi sav svoj život provode jureći za novcem i slavom; hvataju se za te slamke, misleći da su im one jedini oslonac, kao da bi uz njihovu pomoć mogli dalje da žive i da budu izuzeti od smrti. Ali, oni tek pred smrt shvataju koliko su sve te stvari daleko od njih, koliko su nemoćni pred smrću, kako ih je lako razbiti, koliko su usamljeni i bespomoćni i kako nemaju kuda da se okrenu. Postaje im jasno da se život ne može kupiti ni novcem ni slavom, da su svi, ma koliko imućni i na ma koliko visokom položaju bili, podjednako siromašni i beznačajni pred smrću. Oni shvataju da se život ne može kupiti novcem, da se slavom ne može izbrisati smrt, da ni novac ni slava ne mogu čoveku da produže život ni za minut, ni za jednu sekundu” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Iz Božjih reči sam shvatila da sam odmalena bila zadojena brojnim sotonskim otrovima, poput „Svet se vrti oko novca.”, „Ptica za hranu gine, a čovek za bogatstvo.” i „Čovek mora da istrpi najveće nedaće kako bi postao najveći od svih.” Mislila sam da sa novcem imaš sve, da možeš da stekneš divljenje i poštovanje drugih i da živiš srećno i zadovoljno. Verovala sam da takav život ima smisla i vrednost, pa sam želela da se obogatim i postanem ugledna i imućna osoba. Smatrala sam da su novac, slava i dobitak moja životna snaga, moj oslonac i sigurnost u životu. Ali šta su mi zaista doneli novac, slava i dobitak? Jesu li mi zaista bili oslonac i sigurnost? Jesu li mi doneli istinsku radost i mir? Godinama sam radila sve što sam mogla kako bih zaradila. Čak sam pribegavala tome da, uprkos svojoj savesti, obmanjujem mušterije da bih zaradila nepošten novac. Međutim, kada sam ga zaradila i zadovoljila svoju sujetu, konačno sam shvatila da mi ništa od toga nije olakšavalo prazninu i veliku bol u srcu, a još manje mi je pomoglo da postignem sreću i radost za kojima sam čeznula. Naprotiv, to mi je uznemirilo savest. Naročito u toj saobraćajnoj nesreći, da nije bilo Božje zaštite, naša porodica ne bi znala kako da nastavi dalje. A bojim se da bih i sama doživela iznenadnu i preranu smrt. Shvatila sam da novcem, slavom i dobitkom ne možeš da kupiš život, niti ti mogu doneti mir i sigurnost. Shvatila sam da oni nisu moj istinski oslonac, jer moj istinski oslonac jeste jedino Bog. Ali i dalje sam se čvrsto držala novca, slave i dobitka. Novac, slava i dobitak bili su poput okova kojima sam bila vezana. Jasno sam videla Božje spasenje i donekle razumela vrednost i smisao stremljenja ka istini, ali sam i dalje želela da, dok težim bogatstvu, verujem u Boga. Zaista sam bila glupava! Setila sam se reči Gospoda Isusa: „Niko ne može služiti dva gospodara. Jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti; ili će jednome biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu!” (Matej 6:24). „Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a životu svom naudi? Ili, šta čovek može dati u zamenu za svoj život?” (Matej 16:26). Verujući u Boga tokom prethodnih nekoliko godina potrošila sam mnogo vremena i energije na zarađivanje novca. Sve do danas, ja nisam razumela mnogo istine niti sam imala istinski život-ulazak. Kada bih nastavila tim putem, ma koliko novca ja zaradila, ma koliko uživala u telesnim užicima ili ma kakav ugled stekla, kada ne bih zadobila istinu, na kraju ne bih zadobila ništa. Kada bih zbog svoje želje za zarađivanjem izgubila priliku da me Bog spase i uništila sopstveni život, zar to ne bi značilo nedostatak dalekovidosti i žrtvovanje budućnosti zarad neznatnih, kratkoročnih dobitaka? Uvidela sam da su takozvane reči mudrosti, poput „Novac je najvažniji” i „Svet se vrti oko novca” Sotonine laži i đavolske reči koje zaluđuju i kvare ljude. To su zamke koje mame ljude da se udalje od Boga, da Ga izdaju i koje ih vode u pakao. To su Sotonine spletke kojima On proždire ljudske duše! Njegove namere su tako podmukle i zlonamerne!

Onda sam pročitala Božje reči: „Zar je svet zaista mesto vašeg odmora? Možete li zaista, izbegavajući Moju grdnju, dosegnuti i najbleđi osmeh zahvalnosti od sveta? Možete li zaista iskoristiti trenutni užitak da popunite prazninu u svojim srcima, prazninu koja se ne može sakriti? Možda možete da prevarite sve u svojoj porodici, ali Mene nikada ne možete prevariti. Pošto je vaša vera isuviše oskudna, vi i dalje, do dana današnjeg, nemate moć da otkrijete užitke koje život nudi. Pozivam vas: bolje da iskreno provedete polovinu svog života Mene radi, nego da čitav život provedete u osrednjosti baveći se telom, trpeći svu tu patnju koju čovek jedva može da podnese. Sa kojim ciljem negujete sebe toliko i bežite od Moje grdnje? Sa kojim ciljem se krijete od Moje trenutne grdnje, samo da biste proveli večnost ubirući sramotu, večnost prepunu grdnje?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Šta znači biti stvarna osoba”). „Bog traži one koji čeznu za tim da se On pojavi. On traži one koji mogu da čuju Njegove reči, one koji nisu zaboravili na Njegov nalog i koji Mu nude svoje srce i telo. On traži one koji su pred Njim pokorni kao bebe i ne opiru Mu se. Ako se posvetiš Bogu, nesputan bilo kakvom snagom ili silom, Bog će gledati na tebe s naklonošću i podariće ti Svoje blagoslove. Ako si na visokom položaju, časnog ugleda, ako imaš ogromno znanje, poseduješ veliku imovinu i podržavaju te mnogi, ali te sve to ipak ne sprečava da dođeš pred Boga kako bi prihvatio Njegov poziv i Njegov nalog i uradio ono što Bog od tebe traži, onda će sve što radiš predstavljati najsmisleniji poduhvat na zemlji i najpravičniji poduhvat čovečanstva. Ako odbiješ Božji poziv radi statusa i sopstvenih ciljeva, sve što radiš biće prokleto i čak prezreno od Boga” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 2: Bog ima suverenost nad sudbinom celog čovečanstva”). Božje reči su me duboko dirnule i ohrabrile. Bog nije predodredio da se rodim u poslednjim danima samo da bih izdržavala porodicu ili rađala decu, već da bih došla pred Boga da prihvatim Njegovo spasenje, da spoznam Božju suverenost i da Mu se pokorim, da ispunim odgovornost stvorenog bića, da obavim dužnosti stvorenog biće, da stremim ka istini i živim smislen i vredan život. To je moj životni cilj i pravac. Božje delo se sada bliži kraju i Bog se nada da će još ljudi doći pred Njega da prihvati Njegovo spasenje. Zato treba da ostavim po strani ovozemaljske težnje i da obavljam svoju dužnost, i da kroz tu dužnost stremim ka istini i postignem Božje spasenje. Takav život ima najviše smisla. Razmišljajući o tome, odlučila sam da napustim posao i potpuno se posvetim svojoj dužnosti. Više neću rintati kao konj radi novca, slave i dobitka.

Kad je moj muž čuo da planiram da prodam apoteku, strašno se razbesneo. Pretio mi je razvodom i čak je rekao da će me prijaviti zato što verujem u Boga. Pomislila sam na to kako KPK bez ikakvih posledica muči i čak ubija vernike u Boga i osetila sam donekle strah i slabost. U srcu sam se molila Bogu, tražeći od Njega veru i snagu. Nakon molitve, setila sam se da Bog ima suverenost nad svime i da je to da li će me muž prijaviti, kao i to da li će me policija juriti, sve u Božjim rukama. Uz Boga koji mi čuva leđa, ja više nisam osećala strah. Shvativši da ne želim kompromis, moj muž je pozvao moje roditelje i zamolio ih da me uvere u suprotno. Otac mi je ljutito rekao: „Zašto bi se odrekla dobrog posla i odbila laku zaradu samo da bi verovala u Boga? Jesi li poludela?” Moja majka je plačući rekla: „Ako prestaneš da zarađuješ, šta će biti sa tvojim sinom? Zar te nije briga za našu penziju?” Moj muž je počeo da se služi i blagom i oštrom taktikom, govoreći: „Ako ne misliš na sebe, barem misli na našeg sina. On je još uvek dete i biće mu ubuduće potreban novac za fakultet, za brak i za kuću. Novac će nam biti potreban za razne stvari. Dokle god budemo zarađivali novac za sinovljevo obrazovanje, za njegov brak, za kuću, neću ti braniti da veruješ u Boga.” Čuvši njihove reči, osetila sam se pomalo uzdrmano i pomislila sam: „Imaju pravo. Teško je živeti u ovakvom društvu i konkurencija postaje sve jača. Mom sinu će biti potrebno mnogo novca za školovanje, za brak i kuću. Da li da poslušam svog muža i da nastavimo s poslom još godinu ili dve kako bismo zaradili više novca za našeg sina?” Jako sam patila i bila rastrzana, pa sam pozvala Boga, moleći Ga da mi zaštiti srce.

Kasnije sam pročitala Božje reči: „Ako si odlučan da u potpunosti raskrstiš sa Sotonom, ali nisi opremljen delotvornim oružjem koje će ti pomoći da ga poraziš, onda ćeš i dalje biti u opasnosti. Kako vreme bude odmicalo, ako te Sotona toliko izmuči da ti iscrpi i poslednji atom snage, a ti i dalje nisi u stanju da svedočiš i još uvek se nisi u potpunosti oslobodio Sotoninih optužbi i napada, tvoje će nade u spasenje biti veoma male. Na kraju, kad bude objavljen svršetak Božjeg dela, Sotona će te i dalje držati u šaci, nećeš moći da se oslobodiš, te ćeš zauvek ostati bez ijedne prilike i bez svake nade. Iz ovoga se implicitno može zaključiti da će takvi ljudi u potpunosti biti Sotonini zatočenici” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”). Božje reči su me osvestile na vreme. Sotona je želeo da iskoristi to što brinem za sina kako bi me novcem držao zarobljenu. Želeo je da robujem novcu i da iz tog vrtloga ne mogu da pobegnem. Kada bih nastavila tako, ne bih zadobila istinu kada se Božje delo bude privelo kraju i završila bih u paklu zajedno sa Sotonom. Umalo nisam upala u Sotoninu zamku! Muž mi je pretiо razvodom kako bi me sprečio da obavljam svoju dužnost. Hteo je čak i da me prijavi. Cilj mu je bio da ostanem kod kuće kako bih zarađivala novac. A ako ne bih bila u stanju da zarađujem, predao bi me progonu od strane KPK. Gde je tu bračna ljubav? On se prema meni naprosto ophodio kao da sam sredstvo za zarađivanje novca. Shvatila sam da moj muž i ja nismo isti niti smo na istom putu. Za mene bi u stvari bilo dobro da se razvedemo, jer bih, oslobodivši se sputavanja od strane porodice, mogla slobodno da verujem u Boga. Tada sam pomislila: „Želim da zaradim još novca za svog sina kako bi u budućnosti živeo dobro, ali po pitanju toga, ne verujem da je čovekova sudbina u Božjim rukama. Bog je već predodredio budućnost mog sina, i ma koliko novca ja zaradila, ne mogu da promenim njegovu sudbinu. Mogu samo da poverim svoje roditelje i svog sina u Božje ruke i da se pokorim svim Njegovim uređenjima. To je najmudriji izbor.” Razmišljajući o tome, donela sam odluku. Ma kako me muž bude progonio ili ometao, ostaću postojana u svom svedočenju.

Kasnije sam pročitala još Božjih reči: „Čovek mora da stremi ka tome da živi smislenim životom i ne treba da se zadovoljava trenutnim okolnostima. Da bi proživeo Petrov lik, on mora da poseduje Petrovo znanje i njegova iskustva. Čovek mora da stremi ka uzvišenijim i dubljim stvarima. Mora da stremi ka snažnijoj, čistijoj ljubavi prema Bogu i ka životu koji ima vrednost i smisao. Jedino je to život; tek tada će čovek biti isti kao Petar. (…) Zarad istine moraš da istrpiš teškoće, moraš da se žrtvuješ za istinu, moraš da istrpiš poniženje zarad istine, a da bi zadobio više istine, moraš više da se podvrgneš stradanju. To je ono što treba da učiniš. Ne smeš odbacivati istinu zarad uživanja u skladnom porodičnom životu i ne smeš da izgubiš doživotno dostojanstvo i integritet zarad trenutnog užitka. Treba da stremiš ka svemu što je lepo i dobro, i u svom životu treba da stremiš ka smislenijem putu. Ako živiš tako vulgarnim životom i nemaš nikakav cilj za kojim težiš, zar to nije traćenje života? Šta od takvog života možeš da dobiješ? Zarad jedne istine treba da napustiš sva telesna uživanja, a ne da sve istine odbaciš zbog malo užitka. Takvi ljudi nemaju ni integritet ni dostojanstvo; njihovo je postojanje lišeno svakog smisla!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”). Nakon što sam pročitala ovaj odlomak Božjih reči, bila sam jako dirnuta. U poslednjim danima, Bog je izrazio celokupnu istinu koja spašava ljude. Samo oni koji zadobiju istinu mogu da prime Božju brigu i zaštitu i da prežive velike katastrofe. Kada bih ostala zarobljena u zamci novca, slave i dobitka, bez mogućnosti da pobegnem, izgubila bih šansu da budem spašena! Morala sam ozbiljno da stremim ka istini, da tražim promenu u svojoj naravi i da kao stvoreno biće ispunim svoju dužnost. Iako tokom tih godina nisam razumela mnogo istine, kroz razotkrivanje Božjim rečima stekla sam izvesno razumevanje svoje iskvarene naravi. Takođe sam uvidela koje su posledice težnje ka novcu, slavi i dobitku. Nema tih para kojima se ti dobici mogu kupiti. Promena naravi nije nešto što može da se desi preko noći. Mnogo je Božjeg suda i grdnje potrebno da se iskusi da bi se ta promena ostvarila. Morala sam da prigrabim to vreme da stremim kako bih zadobila istinu i život. Zato sam iznela svoj stav pred svojim mužem i roditeljima. Rekla sam: „Bog je Gospod stvaranja i mi smo svi stvorena bića. Verovati u Boga i obožavati Ga je potpuno prirodno i opravdano. Ako vi ne verujete u Boga, to je vaš izbor, ali ne smete da stojite meni na putu da ja verujem u Boga i da obavljam svoju dužnost.” Videši da imam čvrst stav, porodica mi više ništa nije govorila. Božjim čudesnim uređenjima, apoteku smo uskoro prodali uspešno i ja sam konačno mogla da se u potpunosti posvetim obavljanju svoje dužnosti. Hvala Bogu!