Autorka: Emili, Filipini

Odrasla sam u siromašnoj porodici sa desetoro braće i sestara. Od malih nogu sam želela da zaradim mnogo novca kako bih svoju porodicu izvukla iz siromaštva. Posebno me je nadahnuo jedan poslovni seminar na koji me je pozvala koleginica sa fakulteta, gde su govornici delili svoja iskustva o tome kako su se od siromaštva uzdigli do bogatstva. I ja sam poželela da postanem uspešna poslovna žena, da zaradim mnogo novca, da posedujem kuću i auto i da putujem po svetu. Na taj način, oni koji su me poznavali videli bi me kao uzor siromašne devojke koja se oslobodila siromaštva i divili bi mi se. Nakon diplomiranja, otišla sam u Emirate i radila kao recepcionerka u jednoj kompaniji. Pošto mi primanja nisu bila velika, neprestano sam tražila honorarne poslove. Često sam radila preko dana, a noću još nešto sa strane. Takođe sam pokušavala da ulažem u razne stvari, ali su se sva moja ulaganja završila neuspehom i život mi je postao još teži. U to vreme sam se osećala prilično obeshrabreno i nisam mogla da razumem: toliko sam se trudila da zaradim novac, pa zašto se sve stalno tako završavalo? Zašto sam stalno doživljavala neuspeh bez obzira na to koliko sam se trudila da radim ili ulažem? Osećala sam se krajnje iscrpljeno.

U februaru 2020. godine, prihvatila sam delo Svemogućeg Boga poslednjih dana. Postojao je jedan odlomak Božjih reči koji me je zaista dirnuo. Svemogući Bog kaže: „Kao pripadnici ljudske rase i posvećeni hrišćani, svi mi imamo odgovornost i obavezu da ponudimo svoje umove i tela radi ispunjenja Božjeg naloga, jer celo naše biće potiče od Boga i postoji zahvaljujući Božjoj suverenosti. Ako naši umovi i tela nisu posvećeni Božjem nalogu niti pravednom cilju ljudskog roda, onda će se naše duše osećati posramljeno pred onima koji su za Božji nalog mučenički stradali, a još više pred Bogom koji nam je pružio sve” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 2: Bog ima suverenost nad sudbinom celog čovečanstva”). Iz reči Svemogućeg Boga shvatila sam da, kao stvorena bića, treba da ispunjavamo dužnost stvorenog bića jer je to naša odgovornost i naša obaveza. To je zato što je Bog sve uredio za nas, uključujući našu porodicu, roditelje i okruženje u kojem odrastamo – sve je to Bog davno predodredio, i kao stvorena bića, treba da uzvratimo Njegovu ljubav. Bila sam duboko dirnuta Božjim rečima i želela sam da ispunim svoju dužnost kako bih uzvratila Božju ljubav. Ali razumela sam tako malo istine da nisam mogla da se oduprem iskušenju novca i srce mi je bilo stalno usredsređeno na zarađivanje novca.

Kasnije sam od recepcionerke postala asistentkinja u ljudskim resursima, a i plata mi se povećala. Ali nisam bila baš srećna, jer taj posao nije mogao da me obogati niti da učini da mi se drugi dive. Ako tako nastavim, kada ću moći da sagradim kuću u zavičaju, da poboljšam život svoje porodice i da ih vodim na putovanja? Zato je trebalo da nađem bolje plaćen posao ili da preuzmem više honorarnih poslova. Tako sam poslala još biografija. Ubrzo nakon toga, počela sam novi posao u drugoj kompaniji kao administrativna pomoćnica u odeljenju prodaje. Bila sam zaista srećna, jer je pored fiksne plate bilo i provizija, a dokle god budem dobro radila, dobijaću i bonuse. Mislila sam: „Konačno imam priliku da zaradim više novca, a kada sagradim kuću u rodnom kraju, ljudi tamo će me sigurno visoko ceniti i diviti mi se.” Pošto je to bio novi posao i nisam imala iskustva, morala sam da provedem mnogo vremena učeći da bih zaradila visoka primanja koja sam želela. Da bih zaradila više novca, često sam radila prekovremeno. U to vreme sam sve svoje vreme i energiju ulagala u posao. Na poslu sam često jela u neredovno vreme ili čak zaboravljala da jedem. Pogotovo kada je mom menadžeru ili kolegama trebalo da obavim nešto hitno, čak i kad sam bila bolesna, i dalje sam morala da radim. U to vreme sam bila delatnik jevanđelja, ali sam bila toliko zauzeta poslom da nisam imala mnogo vremena da propovedam jevanđelje. Čak i pošto bih se vratila kući, i dalje bih radila. Kada bi me vođa zamolio da vodim okupljanja, uglavnom sam to odbijala jer nisam imala vremena da promišljam o Božjim rečima. Povrh toga, već sam bila umorna posle celodnevnog rada i nisam više imala energije da ih vodim; samo sam želela da se odmorim. U tom periodu, često sam bila nepažljiva na okupljanjima i često sam prisustvovala onlajn okupljanjima dok sam radila. Ponekad bih čak i zaspala tokom okupljanja. Pošto sam bila usredsređena samo na to da zaradim više novca, moji rezultati u propovedanju jevanđelja bili su loši. Osećala sam veliku krivicu, misleći: „Bila sam voljna da nastavim sa poslom čak i kad sam bila umorna ili bolesna, ali sam se prema svojoj dužnosti odnosila površno i obavljala je pasivno.” Iako sam osećala izvestan samoprekor, bila sam dobra u opraštanju sebi, misleći: „Još uvek sam nova u prodaji, ali kad se bolje uhodam u ovome, imaću više vremena za svoju dužnost.” Međutim, stvari se nisu odvijale onako kako sam očekivala. Što sam se više upoznavala sa poslom, to sam duže morala da radim. Ne samo da nisam imala više slobodnog vremena – postala sam još zauzetija. Srce je počelo da mi postaje nemirno, jer sam znala da je, kao stvorenom biću, moja dužnost moja obaveza i moja odgovornost, i da treba pravilno da obavljam svoju dužnost da bih uzvratila na Božju ljubav. Međutim, svoju dužnost nisam ispunjavala. U isto vreme sam se i zaista plašila, jer sam uvek težila ovozemaljskim stvarima – srce mi se sve više i više udaljavalo od Boga. Nisam mogla da osetim usmeravanje Svetog Duha u svojoj dužnosti, a moje propovedanje jevanđelja nije donosilo plodove. Pomolila sam se Bogu u svom srcu: „Svemogući Bože, osećam da sam izgubila pravac. Ne mogu da osetim delo Svetog Duha ni Tvoje usmeravanje. Molim Te, pomozi mi.”

Kasnije sam pročitala jedan odlomak Božjih reči i stekla izvesnu spoznaju o svom problemu. Svemogući Bog kaže: „Mnogi od vas su se kolebali između ispravnog i pogrešnog, zar ne? U svim borbama između pozitivnog i negativnog, crnog i belog – između porodice i Boga, dece i Boga, sklada i raskida, bogatstva i siromaštva, društvenog položaja i običnosti, podrške i odbacivanja, i tako dalje – sigurno niste nesvesni izbora koje ste napravili! Između skladne porodice i one razorene, vi ste izabrali prvu, čineći to bez imalo oklevanja; između bogatstva i dužnosti, opet ste izabrali ono prvo, bez i najmanje volje da se vratite na obalu; između raskoši i siromaštva, izabrali ste ono prvo; kada ste birali između svoje dece, žena i muževa i Mene, izabrali ste ono prvo; a između predstava i istine, ipak ste izabrali ono prvo. Suočen sa svim oblicima vaših zlih dela, jednostavno sam izgubio veru u vas, jednostavno sam ostao zgranut. Neočekivano, vaša srca je tako nemoguće smekšati. To što sam godinama davao celo Svoje srce nije Mi, iznenađujuće, donelo ništa više od vašeg napuštanja i mirenja sa situacijom; ali Moje nade za vas rastu svakim novim danom, jer je Moj dan sasvim otkriven pred svima. Vi sada ipak stremite ka mračnim i zlim stvarima i odbijate da olabavite stisak nad njima. Kakav će, onda, biti vaš ishod? Jeste li o tome ikada pažljivo razmislili? Ako bi se od vas zatražilo da ponovo izaberete, kakav bi tada bio vaš stav? Da li bi i dalje bilo ono prvo? Da li biste Mi i dalje uzvratili razočaranjem i bolnom tugom? Da li bi u vašim srcima i dalje bio samo tračak topline? Zar još uvek ne biste bili svesni šta da učinite da utešite Moje srce? Šta birate u ovom trenutku?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti tačno odan?”). Ono što Bog razotkriva jeste moje stvarno stanje. Mnogo puta znamo šta je ispravno, a šta pogrešno, šta su pozitivne, a šta negativne stvari, ali mi i dalje biramo te pogrešne i negativne stvari. Otkako sam prihvatila delo Svemogućeg Boga, znala sam da kao stvoreno biće treba da ispunjavam svoju dužnost, ali sam naporno radila po ceo dan i trošila toliko vremena i energije kako bi mi se drugi divili i zavideli mi, kao i da bih stekla više novca i uživala u boljem materijalnom životu. Svoju dužnost uopšte nisam obavljala svim srcem. Uveče, posle posla, kada je trebalo da posvetim vreme svojoj dužnosti, sve o čemu sam razmišljala bilo je kako da zaradim više novca; uopšte nisam imala volju da propovedam jevanđelje niti da obavljam svoju dužnost. Mislila sam da je dovoljno to što obavljam svoju dužnost i uopšte me nije bilo briga da li moja dužnost donosi ikakve rezultate. Videla sam da sam zaista bila bez strahopoštovanja u svojoj dužnosti. Verovala sam u Boga, ali nisam mogla istinski da Ga sledim, i dalje birajući svetske stvari i koračajući putem nevernika. Pošto mi Bog još uvek daje priliku da obavljam svoju dužnost, treba da je iskoristim i cenim, te da svoje vreme i energiju usredsredim na stremljenje ka istini i ispunjavanje svoje dužnosti. To je ono što je najvrednije i najsmislenije. Od tada sam počela aktivno da prisustvujem okupljanjima i više nisam dozvoljavala da mi zauzetost poslom stoji na putu ispunjavanju dužnosti. Ranije bih radila prekovremeno nakon povratka kući, čak bih i u 11 uveče primala poslovne pozive, ali sada više nisam primala nikakve poslovne pozive niti proveravala poruke posle 8 uveče. Takođe, ranije sam se retko molila i nisam redovno obavljala duhovnu posvećenost, ali sada bih ustajala rano da čitam Božje reči, slušam crkvene himne i gledam video-zapise iskustvenih svedočanstava. Ujutru na svoj slobodan dan, pozivala bih moguće primaoce jevanđelja na okupljanja, a popodne bih se sastajala sa njima. Čak bih koristila i pauze na poslu da požurim i obavim svoju dužnost. Postupajući na ovaj način, srce mi je osećalo mir i radost.

Nedugo nakon toga, prijatelj me je pozvao da učestvujem u jednoj investiciji, obećavajući mi da će mi to ulaganje doneti mnogo novca, te da ne samo da ću moći da kupim automobil, već ću moći i da sagradim kuću, pa čak i da putujem u druge zemlje. Sve su to bili moji snovi! Pomislila sam: „Investiranje je samo ulaganje novca i svakog meseca će biti profita, tako da to neće uticati na moju dužnost.” Tako smo moja sestra i ja uložile 500.000 pezosa da bismo se pridružile investiciji. Prva dva meseca nakon ulaganja smo primale profit, ali trećeg meseca su prestali da isplaćuju profite, pa smo tražile da nam vrate novac, ali su stalno pronalazili izgovore i odbijali. Bila sam besna. Želela sam da povratim kapital, ali bez obzira na to koliko sam se trudila, nisam mogla da ga povratim. Bila sam zaista uznemirena jer je to bio novac koji sam ostavila po strani da ga pošaljem svojima za izgradnju kuće. Samo sam želela da brzo pronađem način da ponovo zaradim novac koji sam izgubila u toj investiciji. Tako sam radila još napornije, često radeći prekovremeno. Ali plata mi je kasnila zbog restrukturiranja kompanije. U to vreme mi nije preostalo mnogo novca, pa je čak i plaćanje kirije ili kupovina hrane postalo problem. Te stvari su mi zaokupile srce i ponovo sam postala pasivna i površna u svojoj dužnosti. Samo sam pozivala moguće primaoce jevanđelja na okupljanja, ali zapravo nisam razumela njihove probleme niti sam ih rešavala. Shvatila sam da će mi se, ako tako nastavim, stanje samo pogoršavati, i da bih mogla na kraju da izgubim delo Svetog Duha i da me Bog napusti. Zato sam se pomolila Bogu: „O, Bože, tokom poslednja tri meseca dala sam veći prioritet svom poslu nego svojoj dužnosti. Srce mi je bilo potpuno zaokupljeno zarađivanjem više novca i povratom investicije. O, Bože, molim Te, nemoj me napustiti. Molim Te, prosveti me i vrati me na Tvoju stranu, na pravi put. Želim da otpustim one stvari koje mi uznemiravaju srce i udaljavaju me od Tebe.”

Nakon toga, pročitala sam jedan odlomak reči Svemogućeg Boga koji mi je bio od velike pomoći. Svemogući Bog kaže: „Čovekova sudbina je u rukama Božjim. Ti nisi u stanju da kontrolišeš sebe. Čak i ako čovek stalno žuri i trudi se radi sebe, on i dalje nije u stanju da sebe kontroliše. Kada bi mogao da znaš svoje izglede, kada bi mogao da kontrolišeš sopstvenu sudbinu, da li bi i dalje mogao da se nazoveš stvorenim bićem? Ukratko, bez obzira na to kako Bog deluje, sve Njegovo delo je zarad čoveka. To je baš kao što su nebo i zemlja i sva stvorenja stvoreni od Boga da služe čoveku: Bog je stvorio mesec, sunce i zvezde za čoveka, On je stvorio životinje i biljke za čoveka, On je stvorio proleće, leto, jesen i zimu za čoveka i tako dalje – sve je ovo stvoreno zarad čovekovog postojanja. Prema tome, bez obzira na to kako Bog grdi čoveka i sudi mu, sve je to zarad spasenja čoveka. Čak i ako On čoveka lišava njegovih telesnih nada, to čini zarad pročišćenja čoveka, a pročišćenje čoveka se obavlja zarad čovekovog postojanja. Odredište čoveka je u rukama Stvoritelja; kako bi onda čovek mogao da kontroliše sebe?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”). Iz Božjih reči sam shvatila da je sudbina čoveka u Božjim rukama i da ljudi ne mogu da promene svoju sudbinu. Bez obzira na to koliko se ljudi trude da ostvare svoje ciljeve, ili koliko god da žude za udobnim i lepim životom, da li će to postići ili ne, ne zavisi od njih. Baš kao što je bio slučaj sa mnom – želela sam da promenim posao i investiram da bih zaradila više novca i ispunila svoje snove, i da imam svetlu budućnost. Ali ne samo da nisam zaradila više novca – umesto toga, moja investicija je propala i mnogo sam izgubila, i na kraju sam takođe protraćila mnogo vremena i energije. Nisam ispunila svoju dužnost i moj život je postao još gori. To mi je pomoglo da shvatim da je to da li je čovek bogat ili siromašan odavno predodređeno, još pre nego što se rodio. Ako je Bog predodredio da mi bogatstvo i sreća nisu suđeni, onda bez obzira na to koliko naporno radim da bih zaradila novac, na kraju ću samo doživeti neuspeh.

Kasnije sam pročitala još Božjih reči i stekla više jasnoće o svojim problemima. Svemogući Bog kaže: „’Svet se vrti oko novca’ je filozofija Sotone. Ona je veoma rasprostranjena među ljudima, u svakom društvu; moglo bi se reći da je to trend. Razlog leži u činjenici da je ova fraza usađena u srce svakog čoveka, koji je u početku nije prihvatao, ali se onda prećutno složio s njom, kad je došao u dodir sa stvarnim životom i počeo da oseća kako su te reči zapravo istinite. Nije li ovo postupak kojim Sotona kvari ljude? Možda ljudi nemaju isti stepen iskustvenog znanja o ovoj izreci, ali je svi na različitim nivoima tumače i priznaju na osnovu onoga što se oko njih dešavalo i na osnovu svojih ličnih iskustava. Zar nije tako? Bez obzira na to koliko duboko iskustvo neki čovek ima sa ovom izrekom, kakav je negativan efekat ona imala na njegovo srce? On je u tome da ljudi na ovom svetu – a može se reći da to uključuje baš svakoga od vas – otkrivaju nešto iz svoje naravi. Šta je to? To je obožavanje novca. Da li je lako to ukloniti iz ljudskog srca? Ne, nije lako! To pokazuje da je Sotona zaista duboko iskvario čoveka! Sotona koristi novac da bi namamio ljude i sve ih kvari tako da obožavaju novac i materijalne stvari. A kako se to obožavanje novca ispoljava kod ljudi? Pa, zar ne mislite da na ovom svetu ne biste mogli da preživite bez novca i da bez njega ne biste mogli da proživite ni jedan jedini dan? U zavisnosti od toga koliko novca ljudi imaju, određuje se visina njihovog statusa i stepen njihovog ugleda. Siromašni ne osećaju da mogu da stoje uspravno i ponosno, dok bogati imaju visok status, stoje uspravno i ponosno, te mogu da govore glasno i da žive na nadmen i neobuzdan način. Šta ova izreka i trend donose ljudima? Nije li istina da su mnogi ljudi spremni da podnesu bilo kakvu žrtvu kako bi zaradili novac? Zar mnogi ljudi ne gube svoje dostojanstvo i integritet dok streme što većoj količini novca? Zar mnogi ljudi ne gube priliku da obavljaju svoju dužnost i slede Boga zarad novca? Zar gubitak prilike da se zadobije istina i bude spasen nije najveći gubitak za ljude? Samo koristeći ovaj metod i ovu izreku, Sotona u toj meri kvari čoveka. Nije li Sotonina namera zlokobna? Nije li ovo zlonameran trik?” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni V”). Iz Božjih reči sam shvatila da je izreka „Svet se vrti oko novca” sotonska filozofija. U početku nisam imala sposobnost raspoznavanja o ovoj izreci i znala sam samo da bez novca ljudi ne mogu da žive dobrim životom niti da dobiju ono što žele. Sada razmišljajući o tome, to je zaista metoda koju Sotona koristi da bi iskvario ljude. Sotona kvari i mami ljude kroz novac, terajući ih da veruju da će samo ako imaju novac biti poštovani, sposobni da steknu uporište u društvu i da im se drugi dive. Živela sam po tim sotonskim filozofijama i bila sam ispunjena žeđu za zarađivanjem novca. Nisam bila zadovoljna fiksnom mesečnom platom, pa sam počela da investiram. Mislila sam da na taj način mogu da zaradim više novca i ostvarim svoje snove – da sagradim kuću, putujem sa porodicom i živim život na kojem bi mi se drugi divili i na kojem bi mi zavideli. Da bih težila za novcem i materijalnim zadovoljstvom, stalno sam ostavljala svoju dužnost po strani, a moje srce se sve više udaljavalo od Boga. Živela sam u tami i nisam mogla osetiti delo Svetog Duha. Sada sam jasno videla Sotonine spletke i zavere, naime, da zarobi ljude u zamku novca, navodeći njihova srca da se udalje od Boga i izdaju Ga, sve dok na kraju ne budu bačeni u pakao zajedno sa njim. Takođe sam videla da mnogi bogati ljudi – iako vode raskošan život i mogu da kupe šta god požele, poput lepih kuća, skupih automobila i tako dalje, i naizgled žive bezbrižno – nisu istinski srećni. Neki umiru od teških bolesti uzrokovanih dugotrajnom zloupotrebom alkohola i droga, i nikakvo bogatstvo niti status ne mogu da im spasu život. Drugi provode mnogo godina naporno radeći na izgradnji svojih poslova, ali ipak bankrotiraju i zapadnu u velike dugove. Neki ljudi ne mogu da podnesu pritisak, padnu u dugotrajnu depresiju i na kraju izvrše samoubistvo. Ima toliko primera ovoga. Sotona koristi novac i raskošan život da bi mamio ljude, čineći da ljudi žive sve praznijim, zlobnijim i izopačenijim životom. Uvidevši to jasno, više nisam razmišljala o tome kako da povratim svoju investiciju i postala sam voljna da se pokorim Božjoj suverenosti i uređenjima i da svoje srce uložim u svoju dužnost.

Drugog januara 2024. godine naša kompanija je dobila novog menadžera i moj obim posla se povećao. Pored svog prvobitnog posla, postala sam i njegov lični asistent. Zbog toga sam na poslu bila još zauzetija i bila sam u pripravnosti za posao skoro danonoćno. Ali ovog puta, rekla sam sebi da, bez obzira na sve, ne mogu dozvoliti da to utiče na moju dužnost. Kasnije me je nadzornik u crkvi pitao da li sam voljna da se obučavam za propovedanje jevanđelja i svedočenje, i ja sam pristala. Bila sam zaista radosna i osećala sam da je ovo prilika koju mi je Bog dao. Toliko dugo sam verovala u Boga, ali sam uvek težila za novcem i nisam dobro obavljala svoju dužnost, tako da ću ovog puta zaista ceniti ovu priliku. Od tada sam više vremena posvećivala propovedanju jevanđelja. Ali posla je bilo sve više i nisam mogla da prestanem čak ni nakon što bih se noću vratila s posla kući. Menadžer bi me čak često zvao ili mi slao poruke. Ponekad, dok sam razgovarala u zajedništvu sa mogućim primaocem jevanđelja, menadžer ili kolege bi me zvali, što me je sprečavalo da umirim svoje srce. Ali nisam želela da ponovo izgubim priliku da obavljam svoju dužnost, pa sam se molila Bogu da me usmeri i dȃ mi snagu da se oslobodim Sotoninih okova. Setila sam se reči Gospoda Isusa: „Kakva je korist čoveku ako zadobije ceo svet, a izgubi sopstvenu dušu? Ili, šta će čovek dati u zamenu za svoju dušu?” (Matej 16:26). Iz Gospodnjih reči sam shvatila da, čak i da steknem veliko bogatstvo, kao i ugled i status, ako ne budem imala Božju zaštitu i ne zadobijem istinu i život, na kraju bi moj ishod ipak bio uništenje. Na ovom svetu mnogi bogati ljudi imaju obilno materijalno bogatstvo, ali kada nastupe katastrofe, njihov novac ih uopšte neće moći spasiti, i oni će ipak propasti ako im je tako suđeno. Novac i status su beskorisni pred katastrofama. Zatim sam pročitala jedan odlomak reči Svemogućeg Boga koji me je duboko ganuo. Svemogući Bog kaže: „Najjednostavniji način da se čovek oslobodi ovog stanja jeste u tome da se oprosti od svog pređašnjeg načina života; da kaže zbogom dotadašnjim životnim ciljevima; da rezimira i detaljno analizira svoj dotadašnji način života, pogled na život, stremljenja, želje i težnje; i da ih zatim uporedi s Božjim namerama i zahtevima prema čoveku, i da sagleda da li je išta od tih stvari usklađeno sa Božjim namerama, da li je išta od toga u skladu sa Božjim zahtevima, te da li išta od toga donosi prave životne vrednosti, vodi čoveka ka sve većem i većem razumevanju istine i omogućava mu da živi sa ljudskošću i obličjem ljudskog bića. Kad stalno iznova istražuješ i pažljivo detaljno analiziraš različite ciljeve kojima ljudi streme u životu i njihove različite načine života, otkrićeš da ništa od toga nije u skladu s prvobitnom namerom koju je Stvoritelj imao prilikom stvaranja ljudskog roda. Sve to odvlači ljude od Stvoriteljeve suverenosti i brige; sve su to zamke zbog kojih ljudi postaju izopačeni i koje ih vode u pakao. Nakon što to prepoznaš, treba da otpustiš svoj stari pogled na život, da se držiš podalje od raznih zamki, te da Bogu prepustiš da upravlja tvojim životom i da ga uređuje, da tragaš samo da se pokoriš Božjim orkestracijama i vođstvu, ne praveći nikakve lične izbore, i da postaneš osoba koja obožava Boga” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Iz Božjih reči sam shvatila da treba da se odvojim od svog starog načina života i živim u skladu sa Božjim namerama i zahtevima. Razmišljajući o sebi, videla sam da, iako sam nekoliko godina verovala u Boga, pošto se moji pogledi na stvari nisu preokrenuli, uvek sam želela da zaradim mnogo novca i težila sam statusu i slavi da bi mi se drugi divili. Uvek sam bila zauzeta poslom, obavljajući svoju dužnost površno i bez osećaja tereta, i kao rezultat toga, izgubila sam delo Svetog Duha i živela sam u praznini i tami, propuštajući mnoge prilike da primenjujem istinu i ispunjavam svoju dužnost. Uživanje koje su mi donosili novac, slava i dobitak bilo je samo privremeno i nije moglo da mi spase život. Samo stremljenjem ka istini mogla sam da odbacim svoju iskvarenu narav i postignem spasenje. U to vreme sam se često molila, tražeći od Boga da me usmeri da donesem ispravnu odluku.

Šestog februara 2024. godine, predala sam pismo ostavke svom menadžeru. Bio je veoma iznenađen i pitao me je zašto dajem otkaz, čak je rekao da se neće složiti s tim. Ali ja sam odlučno rekla: „Imam važnije stvari da radim uveče i slobodnim danima, tako da više ne mogu da nastavim sa ovim poslom.” Na kraju, nije imao izbora nego da se složi i potpiše. Napustila sam kompaniju 12. februara. Osetila sam veliko olakšanje nakon odlaska, kao da mi je težak kamen pao sa srca. Iskreno sam osetila unutrašnju radost i sreću. Dvadeset osmog februara 2024. godine, primljena sam na novi posao za koji sam se prijavila, a beneficije su bile pristojne, s tim da je menadžer obećao povišicu nakon šest meseci. Ovaj posao je bio zaista primamljiv. Ali razmišljala sam o tome kako će ovaj posao biti podjednako naporan kao i moj prethodni i da neću moći da obavljam svoju dužnost. Molila sam se Bogu da me usmeri u donošenju ispravnog izbora. Setila sam se Božjih reči: „Kao normalni ljudi i kao ljudi koji nastoje da vole Boga, ulazak u carstvo i to da postanete Božji narod vaša je istinska budućnost i život od najveće vrednosti i značaja; niko nije blagosloveniji od vas. Zašto to kažem? Zato što oni koji ne veruju u Boga žive za telo i žive za Sotonu, ali vi danas živite za Boga i živite da biste sledili volju Božju. Zato kažem da su vaši životi od najvećeg značaja. Samo ova grupa ljudi, koju je Bog izabrao, može da proživi život od najvećeg značaja; niko drugi na zemlji ne može da proživi život takve vrednosti i smisla kao što je vaš” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope”). Iz Božjih reči sam shvatila da stremljenje ka istini i dobro ispunjavanje svoje dužnosti daju životu pravu vrednost i smisao, i da je to ono za čim treba da težim kao stvoreno biće. Samo oni koji streme ka istini i zadobiju istinu jesu podobni da uđu u Božje carstvo i oni su ti koji su zaista blagosloveni. Ali oni koji neprestano teže za novcem, bogatstvom, slavom i dobitkom žive pod uticajem Sotone, i na kraju će ih Bog napustiti. Ako bih ponovo odustala od svoje dužnosti zbog posla, sigurno bih opet živela u tami i praznini, i na kraju bih upropastila svoju šansu za spasenje. Tako sam odbila posao. Na taj način sam mogla da imam više vremena da obavljam svoju dužnost. Šest meseci kasnije, našla sam odgovarajući posao. Radno vreme nije ometalo moju dužnost i nije bilo prekovremenog rada. Iako je plata bila nešto niža, osećala sam se spokojno, jer sam sada imala vremena da obavljam svoju dužnost. Sada obavljam svoju dužnost u crkvi i imam priliku da propovedam jevanđelje i svedočim o Božjem delu u poslednjim danima. Ovo je zaista blagoslovena stvar! Shvatila sam da je dovoljno da samo podmirimo svoje osnovne potrebe, te da su obavljanje naših dužnosti i stremljenje ka istini radi zadobijanja Božjeg spasenja najvažnije i najvrednije stvari. Hvala Bogu!