Odrasla sam u siromašnoj porodici, u kojoj je bilo nas jedanaestoro dece. Od malih nogu sam želela da zaradim mnogo novca kako bih svoju porodicu izvukla iz siromaštva. Posebno me je nadahnuo jedan poslovni seminar na koji me je pozvala koleginica sa fakulteta, gde su govornici delili svoja iskustva o tome kako su se od siromaštva uzdigli do bogatstva. I ja sam poželela da postanem uspešna poslovna žena, da zaradim mnogo novca, da posedujem kuću i auto i da putujem po svetu. Na taj način, oni koji su me poznavali videli bi me kao uzor siromašne devojke koja se oslobodila siromaštva i divili bi mi se. Nakon diplomiranja, otišla sam u UAE i radila kao recepcionerka u jednoj kompaniji. Pošto mi primanja nisu bila velika, neprestano sam tražila honorarne poslove, a pokušavala sam i da ulažem na razne načine. Često sam radila danju, a noću se bavila sporednim poslom. Sva moja ulaganja su se završila neuspehom i život mi je postao još teži. U to vreme sam se osećala prilično obeshrabreno i nisam mogla da razumem: „Toliko sam se trudila da zaradim novac, pa zašto se sve stalno tako završavalo? Zašto sam stalno doživljavala neuspeh bez obzira na to koliko sam se trudila da radim ili ulažem?” Osećala sam se krajnje iscrpljeno.

U februaru 2020. godine, prihvatila sam delo Svemogućeg Boga poslednjih dana. Postojao je jedan odlomak Božjih reči koji me je zaista dirnuo. Svemogući Bog kaže: „Kao pripadnici ljudske rase i posvećeni hrišćani, svi mi imamo odgovornost i obavezu da ponudimo svoje umove i tela radi ispunjenja Božjeg naloga, jer celo naše biće potiče od Boga i postoji zahvaljujući Božjoj suverenosti. Ako naši umovi i tela nisu posvećeni Božjem nalogu niti pravednom cilju čovečanstva, onda će se naše duše osećati posramljeno pred onima koji su za Božji nalog mučenički stradali, a još više pred Bogom koji nam je pružio sve” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 2: Bog ima suverenost nad sudbinom celog čovečanstva”). Iz reči Svemogućeg Boga shvatila sam da, kao stvorena bića, treba da ispunjavamo svoje obaveze i odgovornosti i da ispunjavamo dužnost stvorenog bića. To je zato što je Bog sve uredio za nas, uključujući našu porodicu, roditelje i okruženje u kojem odrastamo – sve je to Bog davno predodredio, i kao stvorena bića, treba da uzvratimo Njegovu ljubav. Bila sam duboko dirnuta Božjim rečima i želela sam da ispunim svoju dužnost kako bih uzvratila Božju ljubav. Ali razumela sam tako malo istine da nisam mogla da se oduprem iskušenju novca i srce mi je bilo stalno usredsređeno na zarađivanje novca.

Kasnije sam od recepcionerke postala asistentkinja u ljudskim resursima, a i plata mi se povećala. Ali nisam bila baš srećna, jer taj posao nije mogao da me obogati niti da učini da mi se drugi dive. Ako tako nastavim, kada ću moći da sagradim kuću u zavičaju, da poboljšam život svoje porodice i da ih vodim na putovanja? Zato je trebalo da nađem bolje plaćen posao ili da preuzmem više honorarnih poslova. Tako sam poslala još biografija. Ubrzo nakon toga, počela sam novi posao u drugoj kompaniji kao administrativna pomoćnica u odeljenju prodaje. Bila sam zaista srećna, jer je pored fiksne plate bilo i provizija, a dokle god budem dobro radila, dobijaću i bonuse. Mislila sam: „Konačno imam priliku da zaradim više novca, a kad sagradim kuću, ljudi kod kuće će se sigurno ugledati na mene i diviti mi se.” Pošto je to bio novi posao i nisam imala iskustva, morala sam da provedem mnogo vremena učeći da bih zaradila visoka primanja koja sam želela. Da bih zaradila više novca, često sam radila prekovremeno. U to vreme sam sve svoje vreme i energiju ulagala u posao. Na poslu sam često jela u neredovno vreme ili čak zaboravljala da jedem, pogotovo kada je mom menadžeru ili kolegama trebalo nešto hitno, čak i kad sam bila bolesna, morala sam da nastavim da radim. U to vreme sam bila delatnik jevanđelja, ali sam bila previše zauzeta poslom da bih propovedala jevanđelje. Svakog dana sam mislila samo na posao. Čak i kad bih se vratila kući, i dalje bih radila. Ponekad bih poželela da propovedam jevanđelje, ali posle radnog dana bih bila previše umorna i želela bih da se odmorim. Ponekad bi me starešina zamolio da vodim okupljanja, ali sam uglavnom odbijala jer nisam imala vremena da promišljam Božje reči, a posle celodnevnog rada nisam imala energije da vodim okupljanje. Tokom okupljanja često sam bila odsutna duhom i često sam prisustvovala onlajn okupljanjima dok sam još radila. Ponekad bih čak i zaspala tokom okupljanja. Pošto sam bila usredsređena samo na to da zaradim više novca, moji rezultati u propovedanju jevanđelja su bili loši i osećala sam veliku krivicu. „Bila sam voljna da nastavim sa poslom čak i kad sam bila umorna ili bolesna, ali sam se prema svojoj dužnosti odnosila površno i obavljala je pasivno.” Iako sam osećala izvestan samoprekor, bila sam dobra u opraštanju sebi, misleći: „Još uvek sam nova u prodaji, ali kad se bolje uhodam u ovome, imaću više vremena za svoju dužnost.” Međutim, stvari se nisu odvijale onako kako sam očekivala. Što sam se više upoznavala sa poslom, to sam duže morala da radim. Ne samo da nisam imala više slobodnog vremena – postala sam još zauzetija. Srce je počelo da mi postaje nemirno, jer sam znala da je, kao stvorenom biću, moja dužnost najveća stvar, moja obaveza i moja odgovornost, i da treba da obavljam svoju dužnost kako treba da bih uzvratila Božju ljubav. U isto vreme sam se i zaista plašila, jer sam uvek težila svetskim stvarima – moje srce se sve više i više udaljavalo od Boga. Nisam mogla da osetim delo Svetog Duha u svojoj dužnosti, a moje propovedanje jevanđelja nije bilo plodonosno. Pomolila sam se Bogu u svom srcu: „Svemogući Bože, osećam da sam izgubila pravac. Ne mogu da osetim delo Svetog Duha ni Tvoje usmeravanje. Molim Te, pomozi mi.”

Kasnije sam pročitala jedan odlomak Božjih reči. Svemogući Bog kaže: „Zar među vama nema mnogo onih koji su se kolebali između ispravnog i pogrešnog? U svim borbama između pozitivnog i negativnog, crnog i belog – između porodice i Boga, dece i Boga, sklada i raskida, bogatstva i siromaštva, društvenog položaja i običnosti, podrške i odbacivanja, i tako dalje – nije da niste svesni izbora koje ste napravili! Između skladne porodice i one razorene, vi ste izabrali prvu, čineći to bez imalo oklevanja; između bogatstva i dužnosti, opet ste izabrali ono prvo, bez i najmanje volje da se vratite na obalu; između raskoši i siromaštva, izabrali ste prvo; kada ste birali između svoje dece, žena i muževa i Mene, izabrali ste ono prvo; a između predstava i istine, ipak ste izabrali ono prvo. Suočen sa svim oblicima vaših zlodela, jednostavno sam izgubio veru u vas, jednostavno sam ostao zgranut. Neočekivano, vaša srca je tako nemoguće smekšati. To što sam godinama uložio celo svoje srce iznenađujuće Mi nije donelo ništa više od vašeg napuštanja i malodušnosti; ali Moje nade za vas rastu svakim novim danom, jer je Moj dan sasvim ogoljen pred svima. Vi sada ipak stremite ka mračnim i zlim stvarima i odbijate da olabavite stisak nad njima. Kakav će, onda, biti vaš ishod? Jeste li o tome ikada pažljivo razmislili? Ako bi se od vas zatražilo da ponovo izaberete, kakav bi tada bio vaš stav? Da li bi i dalje bilo ono prvo? Da li biste Mi i dalje donosili razočaranje i bolnu tugu? Da li bi u vašim srcima i dalje bio samo tračak topline? Zar još uvek ne biste bili svesni šta da učinite da utešite Moje srce? Šta birate u ovom trenutku?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti tačno odan?”). Ono što Bog razotkriva jeste naše stvarno stanje. Mnogo puta znamo šta je ispravno, a šta pogrešno, šta su pozitivne, a šta negativne stvari, ali mi i dalje biramo te pogrešne i negativne stvari. Baš kao i ja, otkako sam prihvatila delo Svemogućeg Boga, znala sam da kao stvoreno biće treba da ispunjavam svoju dužnost, ali kada sam se suočila sa stvarnim situacijama u životu, i dalje sam težila za novcem, ugledom i statusom. Ulagala sam toliko energije kako bih zadobila divljenje i poštovanje drugih, stekla više novca i uživala u boljem materijalnom životu ali otkako sam postala vernik, nisam obavljala svoju dužnost svim srcem. Dane sam provodila zauzeta poslom, a posle posla uveče, kada je trebalo da posvetim vreme svojoj dužnosti, sve o čemu sam razmišljala bilo je kako da zaradim više novca. Mislila sam da je dovoljno to što obavljam svoju dužnost i uopšte me nije bilo briga da li moja dužnost donosi ikakve rezultate. Videla sam da sam zaista bila bez poštovanja i svojevoljna u svojoj dužnosti i da sam bila zaista buntovna! Verovala sam u Boga, ali nisam mogla istinski da Ga sledim, i dalje birajući svetske stvari i koračajući putem nevernika. Pošto mi Bog još uvek daje priliku da obavljam svoju dužnost, treba da je cenim i da svoju energiju usredsredim na stremljenje ka istini i ispunjavanje svoje dužnosti. To je ono što je najvrednije i najsmislenije. Od tada sam počela aktivno da prisustvujem okupljanjima i bez obzira na to koliko je vremena bilo malo, više nisam dozvoljavala da posao odlaže moju dužnost. Ranije sam uvek radila prekovremeno nakon povratka kući, čak sam i u 11 uveče primala poslovne pozive, ali sada sam prestala da primam poslovne pozive i poruke posle 8 uveče. Takođe, ranije sam se retko molila i nisam se imala redovnu duhovnu posvećenost, ali sada sam ustajala rano radi duhovne posvećenosti, čitala Božje reči, slušala crkvene himne i da gledam video-snimke iskustvenih svedočenja braće i sestara. Ujutru bih pozivala moguće primaoce jevanđelja na okupljanja, a popodne bih se sastajala sa njima. Čak sam i pauze na poslu koristila da ispunjavam svoju dužnost. Takvo postupanje ispunilo mi je srce mirom i radošću.

Nedugo zatim, jedan prijatelj me je pozvao da se pridružim jednoj investiciji. Ranije im se nisam pridružila u investiciji jer nisam imala dovoljno novca. Ali jednog dana u oktobru 2023. godine, moja prethodna kompanija mi je dala sumu novca kao otpremninu, tako da sam tada imala dovoljno da se pridružim investiciji. Obećali su da ću, ako se pridružim investiciji, zaraditi mnogo novca, i da ne samo da ću moći da kupim auto, već i da sagradim kuću, pa čak i da putujem u druge zemlje. Sve su to bili moji snovi! Pomislila sam: „Investiranje je samo ulaganje novca i svakog meseca će biti profita, tako da to neće uticati na moju dužnost.” Tako smo se moja sestra i ja zajedno pridružile investiciji i potrošile smo 500.000 pezosa da dobijemo naš ugovor. Prva dva meseca nakon ulaganja smo primale profit, ali trećeg meseca više nisu mogli da plaćaju, pa smo tražile da nam vrate novac, ali su se stalno izgovarali i odbijali. Bila sam besna. Želela sam da povratim kapital, ali bez obzira na to koliko sam se trudila, nisam mogla da ga povratim. Bila sam zaista uznemirena i želela sam da brzo pronađem način da povratim novac koji sam izgubila u investiciji, jer je to bio novac koji sam odvojila za izgradnju kuće u svom rodnom gradu. Tako sam radila još više, često prekovremeno. Ali plata mi je kasnila zbog restrukturiranja kompanije. U to vreme mi je ostalo samo malo novca i čak je i plaćanje kirije ili kupovina hrane postalo problem. Te stvari su mi zaokupile srce i ponovo sam postala pasivna i površna u svojoj dužnosti. Samo sam pozivala moguće primaoce jevanđelja na okupljanja, ali nisam im se dalje posvećivala. Shvatila sam da će mi se, ako tako nastavim, stanje samo pogoršavati, i da bih mogla na kraju da izgubim delo Svetog Duha i da me Bog napusti. Zato sam došla pred Boga i pomolila se: „Bože, molim Te, oprosti mi što sam bila tako buntovna prema Tebi. Poslednja tri meseca više sam brinula o svom poslu nego o svojoj dužnosti. Srce mi je bilo potpuno zaokupljeno zarađivanjem više novca i povratom investicije. O, Bože, molim Te, nemoj me napustiti. Molim Te, prosveti me i vrati me na Tvoju stranu, na pravi put. Želim da otpustim one stvari koje mi uznemiravaju srce i udaljavaju me od Tebe.”

Nakon toga, pročitala sam jedan odlomak reči Svemogućeg Boga. Svemogući Bog kaže: „Čovekova sudbina je u rukama Božjim. Ti nisi u stanju da kontrolišeš sebe: čak i ako čovek stalno žuri i trudi se radi sebe, on i dalje nije u stanju da sebe kontroliše. Kada bi mogao da znaš svoje izglede, kada bi mogao da kontrolišeš sopstvenu sudbinu, da li bi i dalje mogao da se nazoveš stvorenim bićem? Ukratko, bez obzira na to kako Bog deluje, sve Njegovo delo je zarad čoveka. To je baš kao što su nebo i zemlja i sva stvorenja stvoreni od Boga da služe čoveku: Bog je stvorio mesec, sunce i zvezde za čoveka, On je stvorio životinje i biljke za čoveka, On je stvorio proleće, leto, jesen i zimu za čoveka i tako dalje – sve je ovo stvoreno zarad čovekovog postojanja. Prema tome, bez obzira na to kako Bog grdi čoveka i sudi mu, sve je to zarad spasenja čoveka. Iako On čoveka lišava njegovih telesnih nada, to je zarad pročišćenja čoveka, a pročišćenje čoveka se obavlja zarad čovekovog postojanja. Odredište čoveka je u rukama Stvoritelja; kako bi onda čovek mogao da kontroliše sebe?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”). Iz Božjih reči sam shvatila da je sudbina čoveka u Božjim rukama i da ljudi ne mogu da promene svoju sudbinu. Bez obzira na to koliko se ljudi trude da ostvare svoje ciljeve, ili koliko god da žude za udobnim i lepim životom, da li će to postići ili ne, ne zavisi od njih. Baš kao što je bio slučaj sa mnom – želela sam da promenim posao i investiram da bih zaradila više novca i ispunila svoje snove, i da imam svetlu budućnost. Ali ne samo da nisam zaradila više novca – umesto toga, moja investicija je propala i mnogo sam izgubila, i na kraju sam takođe protraćila mnogo vremena i energije. Nisam ispunila svoju dužnost, izgubila sam delo Svetog Duha, i moj život je postao još gori. To mi je pomoglo da shvatim da bez obzira da li osoba živi život u bogatstvu ili siromaštvu, sve je to odavno predodređeno pre nego što se ta osoba uopšte rodila. Ako me Bog nije predodredio za veliko bogatstvo i sreću, onda bez obzira na to koliko se trudim da zaradim novac, na kraju ću samo doživeti neuspeh.

Kasnije sam pročitala još Božjih reči i stekla više jasnoće o svojim problemima. Svemogući Bog kaže: „’Svet se vrti oko novca’ je filozofija Sotone. Ona preovlađuje u celokupnom ljudskom rodu, u svakom ljudskom društvu; moglo bi se reći da je to trend. Razlog leži u činjenici da je ova fraza usađena u srce svakog čoveka, koji je u početku nije prihvatao, ali se onda prećutno složio s njom, kad je došao u dodir sa stvarnim životom i počeo da oseća kako su te reči zapravo istinite. Nije li ovo postupak kojim Sotona kvari ljude? Možda ljudi nemaju isti stepen iskustvenog znanja o ovoj izreci, ali je svi na različitim nivoima tumače i priznaju na osnovu onoga što se oko njih dešavalo i na osnovu svojih ličnih iskustava. Zar nije tako? Bez obzira na to koliko neko ima iskustva u vezi sa ovom izrekom, koji je to negativan efekat koji ona može imati na čovekovo srce? Nešto se otkriva u naravi ljudi na ovom svetu, uključujući tu i svakog od vas. Šta je to? To je obožavanje novca. Da li je ovo teško ukloniti iz nečijeg srca? Veoma je teško! Izgleda da Sotonino kvarenje čoveka zaista duboko seže! Sotona novcem iskušava ljude i kvari ih tako da oni počinju da obožavaju novac i da poštuju materijalne stvari. A kako se ovo obožavanje novca ispoljava kod ljudi? Čini li vam se da bez novca ne biste mogli da opstanete u ovom svetu, da bi vam čak i jedan jedini dan bez novca bio nemoguć? Status ljudi, kao i poštovanje koje oni prema sebi zahtevaju, zavise od količine novca koji poseduju. Siromašni saginju glavu od stida, dok bogati uživaju u svom visokom statusu. Oni drže glavu visoko i ponosito, govore glasno i žive nadmeno. Šta ova izreka i ovaj trend donose ljudima? Nije li istina da mnogi ljudi podnose svakakve žrtve da bi došli do novca? Zar se mnogi ljudi ne odriču svog dostojanstva i integriteta kako bi stekli što više novca? Zar mnogi, novca radi, ne gube priliku da obavljaju svoju dužnost i da slede Boga? Nije li za ljude gubitak prilike da zadobiju istinu i spasenje najveći od svih gubitaka? Nije li Sotona dovoljno zloban da ovaj metod i ovu izreku iskoristi kako bi čoveka do te mere iskvario? Nije li sve ovo podli trik?” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni V”). Iz Božjih reči sam shvatila da je izreka „Svet se vrti oko novca” sotonska filozofija. U početku nisam imala sposobnost raspoznavanja o ovoj izreci i znala sam samo da bez novca ljudi ne mogu da žive dobrim životom niti da dobiju ono što žele. Sada razmišljajući o tome, to je zaista trik koji Sotona koristi da bi iskvario ljude. Sotona kvari i mami ljude kroz novac, terajući ih da veruju da će samo ako imaju novac biti poštovani, sposobni da steknu uporište u društvu i da im se drugi dive. Živela sam po tim pravilima preživljavanja i bila sam ispunjena žeđu za zarađivanjem novca. Nisam bila zadovoljna fiksnom mesečnom platom i upala sam u Sotoninu zamku tako što sam ušla u investiciju. Mislila sam da na taj način mogu da zaradim više novca i ostvarim svoje snove – da sagradim kuću, putujem sa porodicom i živim život na kojem bi mi se drugi divili i na kojem bi mi zavideli. Da bih težila za novcem i materijalnim zadovoljstvom, stalno sam ostavljala svoju dužnost po strani, a moje srce se sve više udaljavalo od Boga. Živela sam u tami i nisam mogla osetiti delo Svetog Duha. Sada sam jasno videla spletke i zavere koje Sotona koristi da bi zaveo ljude, naime, da zarobi ljude u zamku novca, čineći da njihova srca odlutaju od Boga i izdaju Ga, sve dok na kraju ne budu bačeni u pakao s njim. Takođe sam videla da mnogi bogati ljudi – iako vode raskošan život i mogu da kupe šta god požele, poput lepih kuća, skupih automobila i tako dalje, i naizgled žive bezbrižno – nisu istinski srećni. Neki umiru od teških bolesti uzrokovanih dugotrajnim zloupotrebama alkohola i droga, i nikakvo bogatstvo ili slava ne mogu da im spasu život. Drugi pokreću poslove, ali posle mnogo godina napornog rada ipak završe u bankrotu i ostanu u velikim dugovima. Neki ljudi ne mogu da podnesu pritisak, padnu u dugotrajnu depresiju i na kraju izvrše samoubistvo. Ima toliko primera ovoga. Sotona koristi novac i raskošan život da bi mamio ljude, čineći da ljudi žive sve praznijim, zlobnijim i izopačenijim životom. Nakon ovog neuspeha, više nisam razmišljala o tome kako da povratim svoju investiciju i postala sam voljna da se pokorim Božjoj suverenosti i uređenjima i da svoje srce uložim u svoju dužnost.

Drugog januara 2024. godine naša kompanija je dobila novog menadžera i moj obim posla se povećao. Pored svog prvobitnog posla, postala sam i njegov lični asistent. Zbog toga sam na poslu bila još zauzetija i bila sam u pripravnosti za posao skoro 24/7. Ali ovog puta, rekla sam sebi da, bez obzira na sve, ne smem dozvoliti da ovo utiče na moju dužnost. Kasnije me je crkveni nadzornik pitao da li sam voljna da se obučavam da držim propovedi i propovedam jevanđelje, i ja sam pristala. Bila sam zaista radosna i osećala sam da je ovo prilika koju mi je Bog dao. Toliko dugo sam verovala u Boga, ali sam uvek težila za novcem i nisam dobro obavljala svoju dužnost, tako da ću ovog puta zaista ceniti ovu priliku. Od tada sam više vremena posvećivala propovedanju jevanđelja. Ali imala sam sve više posla i čak i nakon povratka kući s posla noću, menadžer me je često zvao ili slao poruke. Ponekad, dok sam razgovarala u zajedništvu sa mogućim primaocem jevanđelja, menadžer ili kolege bi me zvali i nisam mogla da umirim svoje srce dok sam obavljala svoju dužnost. Ali nisam želela da ponovo izgubim priliku da obavljam svoju dužnost, pa sam se molila Bogu da me usmeri i da mi da snagu. Setila sam se reči Gospoda Isusa: „Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a životu svom naudi? Ili, šta čovek može dati u zamenu za svoj život?” (Matej 16:26). Iz Gospodnjih reči sam shvatila da, čak i da steknem veliko bogatstvo, kao i status i ugled, ako ne budem imala Božju zaštitu i ne zadobijem istinu i život, na kraju bi moj ishod ipak bio uništenje. Na ovom svetu mnogi bogati ljudi imaju obilno materijalno bogatstvo, ali kada nastupe katastrofe, njihov novac ih uopšte neće moći spasiti, i oni će ipak propasti ako im je tako suđeno. Novac i status su beskorisni pred katastrofama. Zatim sam pročitala jedan odlomak reči Svemogućeg Boga. Svemogući Bog kaže: „Najjednostavniji način da se čovek oslobodi ovog stanja jeste u tome da se oprosti od svog pređašnjeg načina života; da kaže zbogom dotadašnjim životnim ciljevima; da rezimira i detaljno analizira svoj dotadašnji način života, pogled na život, stremljenja, želje i težnje; i da ih zatim uporedi s Božjim namerama i zahtevima prema čoveku, i da sagleda da li je išta od tih stvari usklađeno sa Božjim namerama, da li je išta od toga u skladu sa Božjim zahtevima, te da li išta od toga donosi prave životne vrednosti, vodi čoveka ka sve većem i većem razumevanju istine i omogućava mu da živi sa ljudskošću i obličjem ljudskog bića. Kad stalno iznova istražuješ i pažljivo detaljno analiziraš različite ciljeve kojima ljudi streme u životu i njihove različite načine života, otkrićeš da ništa od toga nije u skladu s prvobitnom namerom koju je Stvoritelj imao prilikom stvaranja ljudskog roda. Sve to odvlači ljude od Stvoriteljeve suverenosti i brige; sve su to zamke zbog kojih ljudi postaju izopačeni i koje ih vode u pakao. Nakon što to prepoznaš, treba da otpustiš svoj stari pogled na život, da se držiš podalje od raznih zamki, te da Bogu prepustiš da upravlja tvojim životom i da ga uređuje, da tragaš samo da se pokoriš Božjim orkestracijama i vođstvu, ne praveći nikakve lične izbore, i da postaneš osoba koja obožava Boga” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Iz Božjih reči sam shvatila da treba da se odvojim od svog starog načina života i živim u skladu sa Božjim namerama i zahtevima. Razmišljajući o sebi, videla sam da, iako sam nekoliko godina verovala u Boga, pošto se moji pogledi na stvari nisu preokrenuli, uvek sam želela da zaradim mnogo novca i težila sam statusu i slavi da bi mi se drugi divili. Uvek sam bila zauzeta poslom, obavljajući svoju dužnost površno i bez osećaja tereta, i kao rezultat toga, izgubila sam delo Svetog Duha i živela sam u praznini i tami, propuštajući mnoge prilike da primenjujem istinu i ispunjavam svoju dužnost. Uživanje koje su mi donosili novac, slava i dobitak bilo je samo privremeno i nije moglo da mi spase život. Samo stremljenjem ka istini mogla sam da odbacim svoju iskvarenu narav i postignem spasenje. U to vreme sam se često molila, tražeći od Boga da me usmeri da donesem ispravnu odluku.

Šestog februara 2024. godine, predala sam otkaz svom menadžeru. Bio je veoma iznenađen i pitao me je zašto dajem otkaz, čak je rekao da se neće složiti s tim. Ali ja sam odlučno rekla: „Imam važnije stvari da radim uveče i slobodnim danima, tako da više ne mogu da nastavim sa ovim poslom.” Na kraju, nije imao izbora nego da se složi i potpiše. Napustila sam kompaniju 12. februara. Osetila sam veliko olakšanje nakon odlaska, kao da mi je težak kamen pao sa srca. Iskreno sam osetila unutrašnju radost i sreću. Dvadeset osmog februara 2024. godine, primljena sam na novi posao za koji sam se prijavila, a beneficije su bile pristojne, s tim da je menadžer obećao povišicu nakon šest meseci. Ovaj posao je bio zaista primamljiv. Ali pomislila sam: „I na ovom poslu ću biti jednako zauzeta kao na prethodnom, pa kako ću onda i dalje moći da obavljam svoju dužnost?” Molila sam se Bogu da me usmeri u donošenju ispravnog izbora. Setila sam se Božjih reči: „Kao normalni ljudi i kao ljudi koji teže da vole Boga, vaša prava budućnost jeste da uđete u carstvo i postanete Božji narod, i to je život koji je od najveće vrednosti i najvećeg značaja; niko nije blagosloveniji od vas. Zašto to kažem? Zato što oni koji ne veruju u Boga žive za telo i žive za Sotonu, ali vi danas živite za Boga i živite da biste sledili volju Božju. Zato kažem da vaši životi imaju najveći značaj. Samo ova grupa ljudi koje je Bog izabrao može da proživi život od najvećeg značaja; niko drugi na zemlji nije u stanju da proživi život od takve vrednosti i smisla kao što je vaš” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope”). Iz Božjih reči sam shvatila da stremljenje ka istini i dobro ispunjavanje svoje dužnosti daje životu pravu vrednost i smisao, i da je to ono za čim treba da težim kao stvoreno biće. Samo oni koji vole istinu i teže ka njoj jesu podobni da uđu u Božje carstvo i oni su ti koji su zaista blagosloveni. Ali oni koji neprestano teže za novcem, bogatstvom, slavom i dobitkom žive pod uticajem Sotone, i na kraju će ih Bog napustiti. Ako bih ponovo odustala od svoje dužnosti zbog posla, sigurno bih opet živela u tami i praznini, i na kraju bih upropastila svoju šansu za spasenje. Tako sam odbila posao. Na taj način sam mogla da imam više vremena da obavljam svoju dužnost. Šest meseci kasnije, našla sam odgovarajući posao. Radno vreme nije ometalo moju dužnost i nije bilo prekovremenog rada. Svakog meseca sam primala fiksnu platu i, iako je plata bila nešto niža, osećala sam se spokojno, jer sam sada imala vremena da obavljam svoju dužnost. Sada obavljam svoju dužnost u Božjoj kući i imam priliku da propovedam jevanđelje i svedočim o Božjem delu u poslednjim danima. Ovo je zaista blagoslovena stvar! Shvatila sam da je dovoljno da budemo samo obučeni i nahranjeni, i da su najvažnije i najvrednije stvari ispunjavanje naših dužnosti i stremljenje ka istini, kako bismo zadobili Božje spasenje. Hvala Bogu!