U novembru 2024. godine, pregledala sam članke o iskustvenim svedočenjima u crkvi. Jednog dana, naša nadzornica je došla na okupljanje našeg tima i rekla da je na osnovu članaka koje smo nedavno predali videla da nismo baš najbolje shvatili neka načela. Želela je da zajedno sa nama pregleda nekoliko članaka kako bismo svi zajedno ovladali načelima. Odabrala je nekoliko tekstova i zamolila svakog od nas da ih pročita i prokomentariše na osnovu načela. Čim sam čula da treba pojedinačno da iznosimo mišljenje, unervozila sam se. Pomislila sam: „Nekoliko članaka koje sam nedavno pregledala imalo je očigledne probleme. Da li ona ovo koristi da proveri da li sam shvatila načela i da li sam sposobna za ovu dužnost? Ako otkrije da nisam shvatila načela, sigurno će me smeniti.” Nakon toga, nisam mogla da umirim srce da bih čitala članke. Samo sam razmišljala o tome kako da dam što potpuniji odgovor i da ne otkrijem sopstvene nedostatke. Nakon što smo pročitali prvi članak, Džang Jen je prva iznela svoje viđenje. Ukazala je na problem koji ja nisam primetila. Kada sam videla da nadzornica klima glavom u znak slaganja, pomislila sam u sebi: „Izgleda da je zapažanje Džang Jen ispravno. Kada dođe red na mene, govoriću i o tom aspektu da bi moj odgovor zvučao potpunije. Tako nadzornica neće misliti da sam toliko nesposobna.” Zatim je nadzornica prozvala mene. Izložila sam probleme koje sam uočila i pobrinula se da dodam i ono što je Džang Jen spomenula. Kada je nadzornica na kraju ocenila ovaj članak u skladu sa načelima, rekla je da je viđenje Džang Jen prikladno. Osetila sam blago olakšanje, ali i veliku nelagodu. Pomalo me je grizla savest. Zatim je nadzornica spomenula i druge probleme koje nisam uočila. Odmah sam počela da razmišljam: „Nisam uočila čak ni tako jednostavne probleme. Nadzornica sigurno misli da mi je kov stvarno lošeg kad posle svih ovih godina rada na dužnosti s tekstovima ne uočavam tako očigledne stvari. Moram biti pažljivija sledeći put kad budem iznosila mišljenje.” Kada smo prešle na sledeći članak, dugo nisam mogla da umirim srce; nisam mogla da prestanem da razmišljam o svom lošem odgovoru o prethodnom članku. Ubrzo me je savladala pospanost i nisam baš ispratila ostatak članka. Tokom diskusije, kada me je nadzornica pitala za mišljenje, rekla sam samo nekoliko reči. Kada je trebalo da govorim o problemima u autorovom shvatanju, samo sam zamuckivala i činilo se kao da čitavu večnost ne mogu da izustim ni reč. Prvobitno sam htela da kažem da sam zadremala i da nisam ispratila tekst, ali sam se onda zabrinula da bi nadzornica, kad bi videla da mi se spava čak i u ovakvoj situaciji, mogla da pomisli da mi je stanje loše i da nemam delo Svetog Duha. Kada bi se to desilo, sigurno ne bih bila daleko od toga da budem smenjena. Zato sam brzo pokušala da se opravdam, rekavši: „Samo trenutak, pokušavam da pronađem gde sam zabeležila problem koji sam pronašla.” Pomerala sam miš, brzo pregledajući članak, a mozak mi je grozničavo radio kako bih što pre pronašla neki ključni problem koji bih mogla da iznesem nadzornici. Na kraju je nadzornica postala nestrpljiva i rekla: „Samo reci ono što si videla. Zašto se toliko mučiš da odgovoriš?” Pošto nisam imala drugog izbora, konačno sam priznala: „Odlutala sam mislima i uhvatila me pospanost. Nisam baš ispratila tekst.” Nadzornica je onda samo zamolila drugu sestru da iznese svoje viđenje. U tom trenutku me je bilo toliko sramota. Srce mi se uskomešalo i brinula sam da će me nadzornica smeniti zbog mog učinka u poslednje vreme. Posle samo nekoliko sati, bila sam psihički iscrpljena. Čak više nisam htela ni da nastavim s pregledanjem članaka i učenjem stručnih veština sa nadzornicom.

Kasnije sam počela da razmišljam: „Nadzornica sa nama pregleda članke i razgovara o načelima. Zar ovo nije sjajna prilika da nadoknadim svoje nedostatke? Zašto sam toliko nervozna i iscrpljena?” Baš u to vreme objavljene su najnovije Božje reči. Tokom svoje duhovne posvećenosti, pročitala sam jedan odlomak Božjih reči: „Kad ćaskam s ljudima i ponekad postavim neko pitanje, neki ljudi sa komplikovanim umom razmišljaju: ’Pitanje Ti je prilično direktno. Ne znam zašto me to pitaš. U svom odgovoru moram da budem pažljiv!’ Kažem ti da si pogrešno shvatio. S kim god da razgovaram odnosno koja god pitanja da postavljam, krajnji cilj je uvek da se problemi otkriju i reše, da ti pomažem i da te usmeravam, kao i da ti pomognem da rešiš probleme. Kao prvo, cilj nije da budeš ogoljen i da ispadneš glup. Kao drugo, cilj nije da se proveri da li govoriš istinu odnosno da li si naivna osoba. Kao treće, cilj nije u tome da na prevaru budeš naveden da otkriješ svoje pravo stanje. Kao četvrto, cilj je još manje da se proveri da li si kompetentan da izvršavaš posao odnosno da li možeš da obavljaš stvaran posao. Zapravo, na koji god način da s tobom razgovaram, sve to je sa ciljem da ti pomognem i usmeravam te da izvršavaš svoju dužnost, da dobro obavljaš posao i rešavaš probleme. Neki ljudi preterano razmišljaju o Mojim jednostavnim pitanjima, krajnje uplašeni da tu ima nekog skrivenog značenja. Neki čak gaje sumnje da protiv njih kujem zavere. Očito želim da ti pomognem da rešiš probleme, a ti pogrešno misliš da protiv tebe kujem zavere. Zar Mi time ne činiš nepravdu? (Da.) Dakle, o čemu se ovde radi? Ljudsko srce je lažljivo! I premda ljudi naglas mogu da kažu: ’Ti si Bog, moram da Ti govorim istinu i da prema Tebi budem iskren. Sledim Te, verujem u Tebe!’, duboko u sebi tako ne razmišljaju. Koliko god da su Moja pitanja obična i jednostavna, ljudi ih često tumače na preterano osetljiv način. Svojim pretpostavkama, a zatim i svojim ispitivanjem, oni prolaze kroz brojne zaokrete i naizgled pronalaze konačan odgovor, dok je u stvarnosti to daleko od prvobitne namere Mojih reči. Očigledno je da je to krajnje jednostavno pitanje, ali oni o njemu previše razmišljaju. Zar takvi ljudi nisu previše osetljivi? Šta god da pitam, srce im ubrza nakon što to čuju: ’Zašto to pitaš? Kako da odgovorim tako da Tebi udovoljim, a da ne otkrijem nikakve mane? Šta treba prvo da kažem, a šta nakon toga?’ U roku od tri do pet sekundi, reči izlaze bez ikakvog odlaganja. Mozak im je brži od računara. Zašto je tako brz? U stvari, ovaj proces im je uveliko postao duboko usađen; to su im uobičajeni trik i stil u bavljenju ljudima i u rešavanju stvari. Oni protiv svih kuju zavere. Dakle, koliko god da su Moja pitanja jednostavna, oni o njima previše razmišljaju, verujući da imam nekakav motiv ili cilj. U svom srcu razmišljaju: ’Odgovorim li istinito, zar neću razotkriti svoje pravo stanje? To je isto kao da sebe izdajem. Ne mogu da dozvolim da saznaš moje pravo stanje. Pa, kako bi onda na odgovarajući način trebalo da odgovorim? Kako da Tebe usrećim i da budeš zadovoljan, da o meni imaš dobar utisak i da nastaviš da me koristiš?’ Pogledajte koliko su ti ljudi lažljivi! Um tih ljudi je previše komplikovan. Kako god da s njima razgovaram, oni će sumnjati i ispitivati. Mogu li takvi ljudi da primenjuju istinu? Mogu li da budu prikladni da ih Bog koristi? Ne mogu nikako. Ovo je stoga što je um takvih ljudi previše složen, nije nimalo jednostavan; svako ko je s njima duže vremena u kontaktu to može da vidi” („Reč”, 7. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (26)”). Čitajući Božje reči, osećala sam da opisuju upravo moje stanje. Iako Bog razotkriva misli i ideje koje ljudi ispoljavaju u interakciji sa Hristom, shvatila sam da u interakciji sa drugima ja često ispoljavam isti način razmišljanja. Razmišljala sam o tome kako nam je nadzornica na početku rekla da pregleda članke sa nama kako bi nam pomogla da naučimo načela i da traži naše mišljenje kako bi razumela naše nedostatke i odstupanja i prilagodila besedu i pomoć našim potrebama. Ali moj um je bio tako komplikovan. Stalno sam preispitivala njene namere, pretpostavljajući da testira naše razumevanje načela i da pokušava da utvrdi da li smo sposobni za ovu dužnost. Bila sam ubeđena da će me smeniti ako mi pronađe previše nedostataka. Da ne bih otkrila svoje nedostatke, kada sam iznosila svoje mišljenje, nisam iskreno govorila o nekoliko problema koje sam uočila. Umesto toga, na sve načine sam pokušavala da uverim nadzornicu da dobro vladam načelima i da imam sveobuhvatan pogled na probleme. Čak sam bila spremna da kopiram sestru Džang Jen. Dok smo pregledale drugi članak, zadremala sam i nisam prepoznala probleme, i trebalo je samo da budem iskrena povodom toga. Ali plašila sam se da će nadzornica imati još gore mišljenje o meni ako kažem istinu, pa sam slagala i rekla da sam zaboravila gde sam zabeležila problem koji sam pronašla. Čak sam se i pretvarala da ga tražim, uzaludno trošeći tuđe vreme. Zapravo, kada me je nadzornica pitala za mišljenje, trebalo je samo iskreno da odgovorim. U slučaju da je moj odgovor pogrešan, mogla sam samo da analiziram svoje odstupanje i ispravim ga. Ali misli su mi bile previše zamršene: stalno sam nagađala namere nadzornice. Pre nego što bih išta rekla, morala sam svaku rečenicu više puta da prevrnem u glavi. Dok sam razmišljala, shvatila sam da sam ovo ispoljavanje imala i u prošlosti. Kada sam tek započela ovu dužnost, i kad god bi me vođa pitala za mišljenje o nekim pitanjima, veoma bih se unervozila. Podsvesno bih nagađala da li pokušava da proceni moj kov i sposobnost sagledavanja stvari, ne bi li ocenila da li sam pogodna za tu dužnost. Brzo bih u srcu promislila o tome kako da govorim a da me vođa ne prozre. Svaku reč morala sam pažljivo da analiziram i bilo mi je iscrpljujuće da živim na taj način. Videla sam da to nije samo trenutno ispoljavanje lažljive naravi, već da neprestano živim kalkulišući. Sama moja priroda bila je lažljiva. Prisetila sam se reči Gospoda Isusa: „Zaista vam kažem, ako se ne promenite iznutra i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko” (Matej 18:3). Svemogući Bog je takođe rekao: „Ako si veoma lažljiv, onda ćeš biti oprezan i sumnjičav prema svim ljudima i stvarima i tako će tvoja vera u Mene biti izgrađena na temelju sumnje. Nikada ne bih mogao priznati takvu veru” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako zaista spoznati Boga na zemlji”). Božja suština je vernost; On voli poštene ljude i gnuša se onih lažljivih. Lažljiva osoba ne može da bude spasena i da uđe u carstvo nebesko. Shvatila sam da će me Bog, bez obzira na to čega se odreknem ili koliko se dajem, na kraju ukloniti i s gnušanjem odbaciti ukoliko se ne okrenem i ne promenim, i ne postanem poštena osoba. Pomislivši na to, u srcu mi je bilo teško i pomolila sam se Bogu: „O, Bože, toliko sam lažljiva. Sve moje reči i sva moja dela su proračunati. Ja nisam poštena osoba. Ako ovako nastavim, Ti ćeš me sigurno eliminisati. Želim da odbacim svoju lažljivu narav i da postanem poštena osoba. Molim Te da me usmeriš.” Nakon toga sam se otvorila i ogolila svoje stanje pred nadzornicom. Uopšte me nije prekorila; umesto toga, besedila je o istini kako bi mi pomogla i ohrabrila me da primenjujem istinu i budem poštena osoba.

Kasnije sam razmišljala o tome zašto uvek toliko brinem da ću razotkriti svoje nedostatke. Palo mi je na pamet da sam čula da su neka braća i sestre nedavno bili smenjeni jer nikako nisu uspevali da dokuče načela u svojim dužnostima, čime su izazvali prekidanja i ometanja u radu. Pošto je bilo problema sa člancima koje sam nedavno predala, pretpostavila sam da je nadzornica došla da me posmatra i proceni, i da će me smeniti ako otkrije da nisam dokučila načela. Kako bih rešila ovo stanje, potražila sam Božje reči. Svemogući Bog kaže: „Postoje načela prema kojima Božja kuća ljude unapređuje i koristi, ali i za vrstu ljudi koje ne koristi, za one ljude koje ona neguje i za one koje ne neguje; sve to se zasniva na potrebama rada Božje kuće. Ko god da biva unapređen i koristi se, cilj je da on bude negovan tako da može dobro da izvršava svoju dužnost i da zna kako da doživi Božje delo, kao i da bude u stanju da preuzme posao i postupa u skladu sa istina-načelima. Koji god problem da se rešava, cilj je u tome da se tom čoveku omogući da shvati više istine i da nauči kako da izvuče pouke i stekne sposobnost raspoznavanja iz raznih ljudi, događaja i stvari sa kojima se susreće. Time mu je lakše da u svim aspektima uđe u istina-stvarnost. Nije reč o tome da te neko iskorišćava za pružanje usluga, a još manje da te iskorišćava kako bi se popunilo otvoreno mesto jer se ne može pronaći nijedna prikladna osoba, da bi ti zatim bio oteran kad se pojavi neko ko je prikladan. Stvari tako ne stoje. Zapravo, ovim ti se pruža prilika da se obučavaš. Ako stremiš ka istini, bićeš postojan; ako ne stremiš ka istini, i dalje nećeš moći da budeš postojan. Nipošto nije reč o tome da će, budući da joj se ne dopadaš, Božja kuća pronaći nešto što bi protiv tebe iskoristila i tražiti priliku da te ukloni. Kad Božja kuća kaže da će te negovati i unaprediti, ona će te istinski negovati. Važno je to kako ti stremiš ka istini. Ako ni najmanje ne prihvataš istinu, u tom slučaju će Božja kuća dići ruke od tebe i više te neće negovati. Nakon određenog vremenskog perioda negovanja, neki ljudi bivaju smenjeni sa dužnosti zato što im je kov loš i ne mogu da izvršavaju stvaran posao. Pojedini, tokom perioda negovanja, ni najmanje ne prihvataju istinu, postupaju samovoljno i prekidaju i ometaju rad Božje kuće, pa bivaju smenjeni s dužnosti. Drugi pak uopšte ne streme ka istini, idu putem antihristâ, stalno rade zarad slave, dobitka i statusa, pa bivaju smenjeni s dužnosti i uklonjeni. Sve ove situacije se rešavaju shodno načelima Božje kuće za korišćenje ljudi. Božja kuća će, ipak, negovati one koji mogu da prihvate istinu i da streme ka istini čak i ako oni počine prestupe time što su učinili određene greške. Ako taj čovek nije neko ko može da prihvati istinu i ako ne prihvata istinu kad ga zadesi orezivanje, onda on treba neposredno da bude smenjen s dužnosti i uklonjen. (…) Bez obzira na datu situaciju, kad Božja kuća te ljude unapređuje, uvek je to sa ciljem da se oni neguju i povedu u istina-stvarnost, u nadi da će moći dobro da izvršavaju crkveni posao i da ispunjavaju dužnosti koje bi trebalo da ispune. Čak i ako ne znaš kako da obaviš neki posao zato što si glup i nemaš uvid odnosno zato što ti je kov loš, dokle god stremiš ka istina-načelima, imaš ovaj osećaj odgovornosti, spreman si da dobro obavljaš ovaj posao i možeš da štitiš rad crkve, Božja kuća će te i dalje negovati čak i ako si u prošlosti učinio određene gluposti. (…) Koliko god posla da si u stanju da izvršiš odnosno kakav god da ti je kov, time što si unapređen i korišćen ne bivaš iskorišćen. Naprotiv, namera je u tome da se ova prilika iskoristi da bi ti se omogućilo obučavanje u obavljanju posla i da bi bio usavršen kroz svoje stremljenje ka istini i kroz naporan rad i preuzimanje teškog bremena. S jedne strane, to je tvoje lično usavršavanje; s druge strane, to je ujedno ostvarenje dela Božje kuće. Istovremeno si pripremio dobra dela i ostvario dobitke u svom ličnom život-ulasku. Kako je to samo dobro! Dve muve jednim udarcem” („Reč”, 7. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (26)”). U Božjim rečima sam videla da Božja kuća istinski neguje sve one koje unapredi. Vođe i nadzornici će im ponuditi usmeravanje i pomoć da bi rešili svoje nedostatke. Ako mogu da prihvate istinu, ne samo da će napredovati u svom životu, već će i rezultati njihovog rada postajati sve bolji. Štaviše, Božja kuća ima načela za smenjivanje ljudi; ne smenjuje nekoga samo zbog nekoliko nedostataka ili mana. Neki od ljudi koji su nedavno bili smenjeni ili uklonjeni smenjeni su samo zato što je njihov loš kov usporavao rad, pa im je crkva onda dodelila prikladniju dužnost u skladu sa njihovim kovom; drugi su bili smenjeni jer su izrazito tvrdoglavi, odbijaju da prihvate kad im se besedi o načelima i izazivaju prekidanja i ometanja u radu. Razmišljajući o vremenu kada sam obavljala dužnost na izradi tekstova, kada bi videli da sam u lošem stanju ili da su rezultati moje dužnosti slabi, vođe i nadzornici bi razgovarali sa mnom kako bi mi pomogli. Kada bi videli da sam posle nekog vremena napredovala, dozvolili bi mi da nastavim da se obučavam u toj dužnosti. Kada je ovoga puta vođa videla da stalno imamo probleme u dužnosti, uredila je da nam nadzornica pomogne da proučavamo načela. To je učinila u nadi da ćemo što pre dokučiti načela i ispuniti svoje dužnosti. Baš kao što Božje reči kažu: „Kad Božja kuća kaže da će te negovati i unaprediti, ona će te istinski negovati. Važno je to kako ti stremiš ka istini.” Razmišljala sam o svom prosečnom kovu i ograničenom razumevanju nekih načela. Time što mi nadzornica ukazuje na stvari, pomaže mi kada se pojave problemi i što sa mnom proučava načela, ona mi može pomoći da bolje obavljam svoju dužnost. Kako je to divno! Tako Bog koristi ljude, događaje i stvari da me istinski neguje. Trebalo bi da zahvaljujem Bogu, ali ja sam umesto toga svemu pristupala proračunato i sa srcem punim neprijateljstva. Zaista sam bila toliko lišena savesti i razuma!

Nakon toga nadzornica je na osnovu naših nedostataka napravila plan učenja za svakoga ponaosob i pronašla relevantne Božje reči da sa mnom razgovara i pomogne mi. Od srca sam zahvalila Bogu. Nakon toga sam sa svojim sestrama počela ozbiljno da razmišljam o relevantnim načelima. Kroz period učenja, počela sam jasnije da razumem načela, a broj problema u člancima koje sam predavala značajno se smanjio. Kroz ovo praktično iskustvo još više sam osetila da kada Božja kuća unapređuje i neguje lјude, to čini da bi nam pomogla da dokučimo načela i dobro obavljamo svoje dužnosti, kao i da nam pomogne da razumemo istinu i ostvarimo napredak u svom životu. Jednog dana, dok sam pregledala članke sa iskustvenim svedočenjima, pročitala sam jedan odlomak Božjih reči i stekla novo razumevanje svog problema. Svemogući Bog kaže: „Neki ljudi veruju u Boga i po nekoliko godina, a ne razumeju ni najmanji delić istine. Njihov pogled na stvari ostaje isti kao kod nevernika. Kada vide da je lažni vođa ili antihrist razotkriven i uklonjen, oni pomisle: ’Kao neko ko veruje u Boga i sledi Boga, dok živiš pred Bogom, to je kao da hodaš po tankom ledu! To je kao da živiš na oštrici žileta!’ A drugi kažu: ’Rizično je biti vođa i delatnik i služiti Bogu. Baš kao što kaže izreka: „Biti kralju blizak isto je što i kraj vuka ležati.” Ako učiniš ili kažeš nešto pogrešno, uvredićeš Božju narav i bićeš uklonjen i kažnjen!’ Jesu li ove primedbe tačne? ’Hodanje po tankom ledu’ i ’život na oštrici žileta’ – šta znače te reči? One znače da je situacija veoma opasna – da će se čovek suočiti s velikom opasnošću u svakom trenutku i da će i zbog najmanjeg nemara izgubiti svoj oslonac. ’Biti kralju blizak isto je što i kraj vuka ležati’, uobičajena je izreka među nevernicima. Ona znači da je opasno živeti u prisustvu đavolskog cara. Ako se ova izreka primeni na služenje Bogu, u čemu oni greše? Poređenje đavolskog cara sa Bogom, Stvoriteljem – zar to nije bogohuljenje? To je ozbiljan problem. Bog je pravedan i sveti Bog; savršeno je prirodno i opravdano da čovek treba da bude kažnjen zbog opiranja Bogu i zbog neprijateljskog stava prema Njemu. Sotona i đavoli ne poseduju ni trunku istine; oni su pogani i rđavi, kolju nevine i proždiru dobre ljude. Kako se oni mogu pomenuti u istom dahu sa Bogom? Zašto ljudi iskrivljuju činjenice i kleveću Boga? To je ogromno bogohuljenje!” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svojih iskvarenih naravi čovek može da zadobije slobodu i oslobođenje”). Moje stanje bilo je upravo onakvo kakvim su ga Božje reči razotkrile. Iako sam verovala u Boga mnogo godina, nisam bila u stanju da sagledam stvari iz perspektive istine. Umesto toga, držala sam se gledišta kakvo imaju nevernici, živeći po sotonskoj filozofiji: „Nikad ne treba namerno da naudiš drugima, ali treba uvek da se čuvaš od onih koji bi mogli tebi da naude.” U interakciji sa drugima uvek sam bila na oprezu, neprestano brinući da će neko spletkariti protiv mene ako se samo na trenutak opustim. Tako je bilo i ovog puta, kada je nadzornica videla da se u našoj dužnosti javlјaju problemi i odstupanja i kada je želela da sa nama pregleda članke kako bi nam pomogla da dokučimo načela. Međutim, ja sam pomislila da ona želi da sazna moju stvarnu situaciju kako bi to iskoristila kao dokaz da me smeni. Usled toga, srce mi je bilo puno neprijatelјstva prema njoj. Stalno sam bila na oprezu, kao da se suočavam sa strašnim neprijatelјem, brinući da bih, ako i na trenutak budem nepažlјiva, mogla da kažem nešto pogrešno, pa bi se ona uhvatila za moj nedostatak i smenila me. Tamo gde Sotona vlada, međulјudski odnosi su ispunjeni sukobima i proračunatošću. I najmanja nepažnja može dovesti do toga da neko spletkari protiv vas i da izgubite službeni položaj, a može vam čak i ugroziti život. A ja sam obavljala svoju dužnost u Božjoj kući, a ipak sam bila na oprezu kao da se čuvam od sila koje vladaju u svetu. Uopšte nisam verovala da u Božjoj kući vlada istina, niti da je Bog istinit i iskren prema svakome od nas. To je klevetanje Boga i bogohuljenje! Priroda toga je zastrašujuća! Pomolila sam se Bogu: „O, Bože, svih ovih godina koliko obavljam svoju dužnost u Tvojoj kući, uživala sam u Tvom zalivanju i opskrbi, shvatila sam mnoge istine i naučila neka načela o tome kako da se vladam. Sve je to Tvoja lјubav i spasenje. Ali ja sam i dalje na oprezu prema Tebi, a jaz između Tebe i mene je tako dubok. Time Ti zaista nanosim bol. Bože, volјna sam da se pokajem. Želim da težim da budem poštena osoba da bih utešila Tvoje srce. Molim Te da me usmeriš.”

Jednom drugom prilikom je druga nadzornica sa nama proučavala stručne veštine i tražila je da svako od nas iznese svoje mišljenje. U početku sam ipak bila pomalo nervozna, brinući da neću dobro odgovoriti ili da ću imati neka odstupanja i da će me nadzornica prozreti. U tom trenutku, setila sam se Božjih reči: „Da bi s drugima ostvario komunikaciju bez kovanja zavera, moraš da naučiš da komuniciraš unutar okvira savesti i racionalnosti normalne ljudskosti. Svrha komunikacije je u tome da se drugima pomogne, kao i da se od njih dobiju pomoć i koristi. To je normalna komunikacija i na taj način možeš da ostvariš komunikaciju bez kovanja zavera” („Reč”, 7. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (26)”). „Da bi bio iskren, prvo moraš da ostaviš po strani svoje lične želje. Umesto da se usredsređuješ na to kako se Bog odnosi prema tebi, treba da se ogoliš pred Bogom i kažeš sve što ti leži na srcu. Ne razmišljaj i ne uzimaj u obzir posledice svojih reči; reci šta god misliš, ostavi po strani svoje motivacije i ne govori nešto samo da bi postigao neki cilj. Imaš previše ličnih namera i manipulacija; uvek si proračunat u načinu na koji govoriš, s obzirom na to da ’treba da govorim o ovome, a ne o onome, moram da pazim na ono što govorim. Objasniću to na način koji će mi biti od koristi i koji će prikriti moje nedostatke i ostaviti dobar utisak na boga’. Zar to nisu skriveni motivi? I pre nego što si otvorio usta, um ti je već ispunjen podmuklim mislima, već si nekoliko puta promenio ono što želiš da kažeš, tako da kada reči izađu iz tvojih usta, više nisu tako čiste, nisu ni najmanje iskrene i sadrže tvoje sopstvene motive i Sotonine spletke. To nije iskrenost; to je posedovanje zlokobnih motiva i zlih namera” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Deseta stavka (2. deo)”). Iz Božjih reči sam videla da, ne bi li prestao da budeš proračunat, moraš da vežbaš da sa drugima razgovaraš iz savesti i razuma normalne lјudskosti, bez sopstvenih motiva i cilјeva i bez analiziranja ili obrađivanja sopstvenih reči. Samo treba da kažeš ono što misliš. Cilj je da pomažemo jedni drugima i da nam svima bude od koristi. Shvatila sam da je to što nadzornica danas sa nama proučava stručne veštine prilika da naučimo iz tuđih jakih strana i da nadoknadimo sopstvene nedostatke diskutujući o načelima, kako bismo ih bolјe dokučili. Tome treba da pristupim sa iskrenim stavom, da kažem onoliko koliko razumem, a ako i kažem nešto pogrešno, treba samo da prihvatim usmeravanje i pomoć svoje braće i sestara. Bila je to sjajna prilika za učenje i razmenu; nije trebalo toliko da brinem. Zato sam se u srcu pomolila: „O, Bože, molim Te da umiriš moje srce pred Tobom, i da prihvatim Tvoje ispitivanje dok iznosim svoje stavove.” Nakon molitve, uspela sam da se umirim i da razmišljam o načelima. Čak sam stekla i neke nove uvide u nekoliko načela i osetila da ih razumem jasnije nego pre. Kroz razgovor sa nadzornicom, otkrila sam i neke sopstvene nedostatke. Tokom tog učenja osećala sam se prilično oslobođeno i ponešto sam stekla. Kad god nam se nakon toga nadzornica pridružila u pregledanju članaka ili mi je postavlјala pitanja, svesno bih upražnjavala kako da budem poštena osoba u skladu sa Božjim rečima. U srcu sam se osećala sve oslobođenije i okusila sam malo radosti zbog toga što sam poštena osoba. Hvala Bogu!