Izabran sam za starešinu grupe u februaru 2021. godine, a nedugo zatim, sestra Sin Ji mi je ispričala za ponašanje Liju Hue, vođe njenog tima. Sin Ji je primetila da Liju Hua ne obavlja nikakav stvaran posao i da potiskuje i isključuje one čija gledišta nisu u skladu sa njenim. Kada je jedan brat razotkrio neke od probleme Liju Hue, ona se uhvatila najmanje nesavršenosti u njegovoj dužnosti i napravila je veliku galamu oko toga, izdvajala ga je i isključivala kad god je to bilo moguće, što je dovelo do toga da on potone u negativnost. Postojala je jedna sestra koja se nije slagala sa Liju Huom i koja je odbila da je sluša tokom jedne poslovne rasprave. Liju Hua joj je to zamerila i često ju je napadala. Kad god se ta sestra ne bi složila sa Liju Huom i kada bi odbila da podrži njene ideje, Liju Hua bi je grdila i korila. Jednom je čak uprla prst u nju i zlobno rekla: „Imaš slab kov, a ipak si tako nametljiva!ˮ Neumorno je korila tu sestru, do tačke da se ona osećala sputano i plašila se da izvršava svoju dužnost pored Liju Hue. Liju Hua je takođe napadala i svetila se ostaloj braći i sestrama koji su pokušavali da joj daju predloge ili su odbijali da slušaju njena naređenja. Neke od njih je optuživala da hodaju putem antihrista, a neke je kažnjavala tako što im namerno nije dodeljivala dužnosti. Ta braća i sestre su zaista patili zbog toga i osećali su se ugnjetavano. Njeno bezobzirno potiskivanje i kažnjavanje te braće i sestara je značajno uticalo na učinkovitost rada crkve. Bila sam veoma besna kada sam čula za ponašanje Liju Hue. Nakon toga smo razgovarale sa onima koji su bili uključeni u to ili koji su znali za tu situaciju i dokazali smo da su sve te stvari zaista bile tačne. Liju Hua je imala zlokobnu i zlonamernu prirodu i duboku želju za statusom. Zamerila bi se svakom i nastojala da se osveti svakom ko bi, time što se nije povinovao njenoj volji ili što se nije složio sa njom, ugrozio njen status i ugled, pa bi ga napadala, isključivala i kažnjavala. Pročitao sam neke Božje reči, koje kažu: „Samo zli ljudi i antihristi imaju tako zlobnu narav. Kada se zloban čovek suoči sa dobronamernom opomenom, optužbom, podučavanjem ili ukazanom pomoći, umesto da bude zahvalan i ponizno to prihvati, on će pobesneti od stida i osećaće izrazito neprijateljstvo, mržnju, pa čak i potrebu da uzvrati. (…) Naravno, kad se drugome zbog mržnje svete, to nije stoga što prema toj osobi osećaju mržnju ili imaju neki neraščišćen račun iz prošlosti, već zato što je ta osoba razotkrila njihove greške. To pokazuje da sȃm čin razotkrivanja antihrista, bez obzira na to ko to čini i bez obzira na njegov odnos sa tim antihristom, može podstaći njegovu mržnju i potpiriti njegovu osvetu. Bez obzira na to ko je u pitanju, da li shvata istinu odnosno da li je starešina, delatnik ili običan pripadnik Božjeg izabranog naroda, dokle god taj razotkriva i orezuje antihrista, on će se prema toj osobi odnositi kao prema neprijatelju. Čak će otvoreno reći: ’Nagaziću žestoko svakog ko me orezuje. Ko god me razotkriva, ko god da otkriva tajne iz moje prošlosti, izdejstvuje da me kuća božja izbaci ili me liši mog dela blagoslova, nikada ga neću ostaviti na miru’” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (8. deo)”). „Bez obzira na to kakve su greške pravili ili kakve su loše stvari činili, ti ljudi sa zlobnom naravi ne dopuštaju nikome da ih razotkrije niti oreže. Ako ih neko razotkrije i uvredi, oni će se razbesneti, osvetiti i nikada neće odustati od čitave te stvari. Prema drugim ljudima nemaju strpljenja niti tolerancije i prema njima ne pokazuju trpeljivost. Na kojem načelu se zasniva njihovo vladanje? ’Radije bih izdao nego da budem izdan.’ Drugim rečima, oni ne tolerišu da ih iko uvredi. Zar to nije logika zlih ljudi? To je upravo logika zlih ljudi. Niko ne sme da ih uvredi. Za njih je neprihvatljivo da ih bilo ko i najmanje izazove i mrze svakoga ko to učini. Oni će tu osobu progoniti i nikada se s tim neće pomiriti – takvi su zli ljudi” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (14)”). Iz Božjih reči sam shvatio da zli ljudi imaju naročito zlonamernu prirodu, kao i da mrze istinu i one koji streme ka njoj. Ljute se na svakoga ko ih uvredi i pronalaze prilike da ga napadnu i da mu se osvete, tako što ga isključuju i kažnjavaju dok ne postane negativan i poražen. Na osnovu doslednog ponašanja Liju Hue, bilo je jasno da bi ona napala i isključila svakoga ko se ne slaže sa njom ili ko ugrožava njene interese. Takođe bi izvrtala činjenice kako bi neumorno donosila sud o ljudima i osuđivala ih dok oni ne postanu negativni. Video sam da Liju Hua ima zlonamernu ljudskost i da je, u suštini, zla osoba koja mrzi istinu i ne prihvata je. Bilo je potrebno izopštiti je iz crkve. Znao sam da ne mogu da sedim skrštenih ruku i posmatram kako zla osoba poput Liju Hue izaziva pustoš u crkvi i morao sam to smesta da prijavim, tako da smo kasnije prijavili probleme Liju Hue našoj nadzornici.

Međutim, na moje veliko iznenađenje, samo nekoliko dana kasnije, dobio sam pismo od naše nadzornice, Meng Žan, koja je rekla: „Liju Hua je stručna i u stanju je da razreši neke stvarne probleme. Iako ponekad postupa u skladu sa svojom iskvarenom naravi, zbog čega se ljudi osećaju sputano, dok god je voljna da se promeni, trebalo bi joj dati priliku da se pokaje.” Jednostavno nisam mogao da razumem to. Bilo je jasno da je Liju Hua činila zlo. To nije bio izolovan prestup, ona se neprekidno ponašala tako. Bez obzira kako su braća i sestre besedili i savetovali je, ona se uopšte nije pokajala, već ih je čak potiskivala i kažnjavala. Prema Božjim rečima, Liju Hua je u suštini bila zla osoba, pa zašto onda Meng Žan nije ništa htela da uradi u vezi sa njom? Delovalo je kao da Meng Žan namerno štiti zlu osobu. U tom periodu, izvesna braća i sestre su prijavili neka zla dela Meng Žan. Pre nekoliko godina, Meng Žan je izazvala razdor u crkvi, formirala je frakciju, otkrila je neke stvari koje je koristila protiv starešina i delatnika i napala ih je kako bi za sebe prigrabila poziciju starešine. Njeni postupci su prekidali rad crkve i bila je zamoljena da, shodno tome, razmišlja u izolaciji. Kada se to dogodilo, Sin Ji je saznala za ponašanje Meng Žen, a onda je sa braćom i sestrama besedila o tome i raspoznala sve to. Zbog toga se Meng Žan naljutila na nju. Kasnije se Meng Žan pretvarala da se pokajala, kako bi ponovo zadobila poverenje braće i sestara i postala nadzornica. Nakon toga je otišla na posao da se osveti Sin Ji. Jednom, kada je Sin Ji ukazala na određena odstupanja i probleme u radu Liju Hue, Liju Hua nije htela da popusti i upustila se u svađu sa njom. Meng Žan je znala da Liju Hua ima probleme u svojoj dužnosti, ali je odabrala da stane na njenu stranu i da izoluje i potisne Sin Ji. Zbog toga se Sin Ji osećala veoma ugnjetavano i očajno i ozbiljno se razbolela. Nakon toga, ne samo da Meng Žan nije razmislila o sebi, već je čak iskoristila priliku da ismeje Sin Ji i da je, zloupotrebljavajući Božje reči, nepošteno okarakteriše kao antihrista. Strogo je ukorila Sin Ji zbog hodanja putem antihrista i navela je drugu braću i sestre na stranputicu, da i oni kritikuju Sin Ji. Na osnovu tih postupaka, bilo je jasno da Meng Žan ima zlu narav.

Nekoliko dana kasnije, Meng Žan nam se pridružila na jednom okupljanju i branila je Liju Huu, govoreći: „Ne možete da kažete da je to samo problem Liju Hue, i drugi ljudi su krivi. Trebalo bi da joj damo priliku da se pokaje! Deluje da se dobro ponaša ovih dana i da je veoma aktivna u svojoj dužnosti…” Kada sam pokušao da razgovaram sa Meng Žan u vezi sa načelima za rasuđivanje zlih ljudi, delovalo je da me uopšte ne sluša. Zbog toga sam bio još više uveren da Meng Žan svesno štiti Liju Huu. Meng Žan je bila nadzornica i mogla je jasno da vidi da je Liju Hua zla osoba, ali ništa nije radila po tom pitanju, već se ponašala kao njen štit. Štaviše, i sama Meng Žan je imala veoma zlonamernu prirodu – nije prihvatala istinu, neprekidno je prekidala i ometala rad crkve, potiskivala je i kažnjavala braću i sestre. Prema načelima, i ona je, po svemu sudeći, bila zla osoba. S obzirom na trenutnu situaciju, znao sam da bi trebalo da to prijavim svom starešini i da razotkrijem postupke Meng Žan i Liju Hue, kako bih zaštitio interese crkve. Ali, onda mi je palo na pamet da je Meng Žan nadzornica – mogla bi da me potisne kao i druge kada bih je uvredio time što bih prijavio njene probleme. Možda bi me otpustili pre nego što ti problemi budu razrešeni. Kada bi Meng Žan smislila izgovor da me spreči da izvršavam svoju dužnost, kako bih nastavio da stremim ka istini i da dostignem spasenje? Shvativši to, uzdahnuo sam i pomislio: „Pa, kao što izreka kaže: ’Grom uvek u najviše drvo udara’. Trebalo bi prosto da batalim sve. Što manje muke to bolje. Važno je da zaštitim sebe.” Poželeo sam da se povučem i da napravim kompromis i nisam imao hrabrosti da primenim istinu. Ali, kada sam pomislio na braću i sestre koje su Liju Hua i Meng Žan potiskivale, i kako su oni živeli u stalnoj patnji, osetio sam krivicu. Dvoumio sam se, nisam bio u stanju da se odlučim – ako ne prijavim ovu stvar, ja onda ne štitim interese crkve, ali, ako je prijavim, mogli bi mi oduzeti dužnost, a onda ne bih imao dobre izglede niti dobro odredište. U tom trenutku sam shvatio da nešto nije u redu sa mojim stanjem – zar nisam postupao kao kukavica? Nisam imao osećaj za pravdu niti sam u obzir uzimao Božje namere. Nisam mogao da budem takav beskičmenjak bez savesti, morao sam da zauzmem stav kako bih zaštitio interese crkve. Ali, kada je zapravo došlo vreme da se prijave Liju Hua i Meng Žan, bio sam bojažljiv i plašljiv, pa sam stupio pred Boga i pomolio sam se, tražeći od Njega da me usmeri i da mi dâ veru i snagu. Nakon toga, prisetio sam se odlomka Božjih reči: „Svi vi kažete da ste obzirni prema Božjem bremenu i da ćete braniti svedočanstvo crkve, međutim, ko je među vama zaista bio obziran prema Božjem bremenu? Zapitaj se: Jesi li neko ko je pokazao obzir prema Njegovom bremenu? Možeš li sprovoditi pravednost u Njegovo ime? Možeš li ustati i govoriti u Moje ime? Možeš li istinu nepokolebljivo sprovoditi u delo? Jesi li dovoljno hrabar da se boriš protiv svih Sotoninih dela? Da li bi bio u stanju da svoja osećanja ostaviš po strani i razotkriješ Sotonu zarad Moje istine? Možeš li dozvoliti da se Mojim namerama udovolji u tebi? Jesi li ponudio svoje srce u najodsudnijim trenucima? Jesi li neko ko sledi Moju volju? Postavljaj sebi ova pitanja i često razmišljaj o njima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 13. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Kada sam razmislio o Božjim pitanjima, osetio sam prekor. Često sam govorio drugima da moramo da uzimamo u obzir Božje breme i da imamo osećaj za pravdu, da moramo da primenjujemo istinu, da razotkrivamo i prijavljujemo antihriste i zle ljude kako bismo zaštitili interese crkve. Ali, kada se desilo nešto što je ugrozilo moje sopstvene interese, uplašio sam se i postao sam manji od makovog zrna. Raspoznao sam da je Liju Hua zla osoba, ali kada sam video da je Meng Žan štiti, uplašio me je status i autoritet Meng Žan i nisam se usudio da se pridržavam načela. Brinuo sam se da ću biti potisnut, da će mi oduzeti dužnost i da ću izgubiti priliku da dostignem spasenje, pa sam popustio pred njenim statusom i autoritetom. Zar nisam pravio kompromis sa Sotonom i saginjao glavu pred njim? Nisam štitio interese crkve u svojoj dužnosti, samo sam vodio računa o sopstvenim izgledima i sudbini. U tom ključnom trenutku, nisam stavio crkvene interese na prvo mesto i stajao sam nepomično dok su zli ljudi prekidali rad crkve i potiskivali braću i sestre. Zar nisam grizao ruku koja me hrani? Bio sam tako sebičan i ogavan – gde su mi bili savest i razum? Dok sam razmatrao sve to, veoma sam se pokajao i znao sam da moram da zauzmem stav i da zaštitim interese crkve. Morao sam da prijavim zlodela Liju Hue i Meng Žan; nisam mogao da dozvolim da nastave da čine zlo u crkvi. Nakon toga smo prijavili Liju Huu i Meng Žan našem starešini.

Kada je starešna primila naše pismo, rekla je da će doći da reši problem čim bude mogla, ali su je na kraju neke druge stvari zadržale. Dani su prolazili i postao sam nestrpljiv. Postalo mi je nelagodno i pitao sam se: „Zašto je starešini potrebno toliko vremena da dođe i reši ove probleme? Ako prvo ode kod drugih da se raspita o ovoj situaciji, a Meng Žan sazna da smo je prijavili, da li će nas Meng Žan kazniti?” Baš kada sam se osećao posebno izmučeno, iznenada sam se setio jednog odlomka Božjih reči: „Kad se suočiš s problemima iz stvarnog života, kako bi trebalo da poznaješ i da razumeš Božji autoritet i suverenitet? Kad si suočen s ovim problemima, a ne znaš kako da ih razumeš, kako da s njima postupaš i kako da ih doživiš, kakav bi stav trebalo da usvojiš da bi pokazao svoju nameru i želju da se potčiniš, kao i stvarnost svog potčinjavanja Božjem suverenitetu i uređenjima? Najpre moraš naučiti da čekaš; zatim moraš naučiti da tražiš; a onda moraš da naučiš da se potčinjavaš” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Postideo sam se dok sam razmišljao o Božjim rečima. Mislio sam da će problem biti brzo rešen nakon što ga budem prijavio, pa sam počeo da brinem kada je starešinin dolazak stalno bio odlagan. Živeo sam u stanju uznemirenosti, razmišljajući samo kada da zaštitim sebe, bez imalo iskrene vere u Boga. Čitajući Božje reči, shvatio sam da se sve stvari dešavaju zbog Božje suverenosti i uređenja. Kada nešto iskusimo, moramo da imamo veru u Božju suverenost i da naučimo da čekamo i da se pokorimo. Shvativši to, pomolio sam se Bogu, poverio sam Mu tu stvar i divio sam Mu se. Na moje iznenađenje, nedugo zatim, Liju Hua je bila primorana da se povuče zbog više razloga, uključujući njenu nesposobnost da obavlja stvaran posao. Nakon toga, braća i sestre su se oslobodili njenog potiskivanja i mogli su normalno da izvršavaju svoje dužnosti. Video sam da je sve u Božjim rukama, da je sve rezultat Njegove suverenosti i uređenja i moja vera je jačala. Ali, iako se Liju Hua povukla, njena zlodela i dalje nisu bila klasifikovana niti rešena, a problemi Meng Žan još uvek nisu bili razrešeni. Znao sam da bi trebalo da nastavimo da prijavljujemo to sve dok se ti probleme ne reše jednom zauvek.

Nekoliko dana kasnije, Sija Ju, naša starešina je došla da istraži situaciju i mi smo je obavestili o detaljima zlodela Liju Hue i Meng Žan. Međutim, kada smo raspravljali o ponašanju Meng Žan, bili smo šokirani kada smo saznali da se Sija Ju ne slaže sa njenim otpuštanjem. Ona je tvrdila da je Meng Žan prilično stručna i čak je rekla: „Da li mislite da je lako kultivisati nadzornika? Proveli smo skoro dve godine kultivisajući Meng Žan. Kada bismo je sada otpustili samo zato što vi to tražite od nas, gde bismo našli njenu zamenu? Mislite da je lako obavljati naš posao?” Čuvši to, pomislio sam: „Vi u obzir samo uzimate prividnu sposobnost Meng Žan, ali ne i njenu ljudskost i njenu priroda-suštinu. Ako ne raspoznate ljude i ne postupate prema njima na osnovu njihove suštine, gde su u tome načela?” Nakon toga, Sija Ju je rekla da mora još da istraži problem i okupljanje je brzo okončano. Kasnije smo još dvaput razgovarali sa Meng Žan, ali ona ne samo da nije prihvatala to, već nas je orezala. Video sam da Meng Žan dosledno odbija da prihvati da bude orezana, da ima odbojnost prema istini i da je mrzi – prikazivala se kao zla osoba. Ipak, kada smo tu situaciju prijavili našoj starešini, opet nas je potpuno šokirao njen odgovor. Sija Ju nam je pisala i rekla da je Liju Hua zaista počinila neka zla dela, ali da pokazuje volju da se pokaje. Sija Ju je rekla da ne misli da je Liju Hua zla osoba u suštini, već da samo ima veoma iskvarenu narav. Rekla nam je da bi Liju Hua trebalo da dobije još jednu priliku da se pokaje. U pismu je takođe rečeno, iako je Meng Žan pokazala neka ponašanja zle osobe, da su to samo bila otkrivenja njene iskvarene naravi. Na kraju pisma, Sija Ju nas je molila da razmislimo o sebi i da steknemo samospoznaju, da pošteno postupamo prema ljudima i da više pomažemo drugima. Bio sam zapanjen nakon što sam pročitao to pismo, i osećao sam se potisnuto i potišteno. Kada se Sija Ju ne bi složila da uradi nešto po pitanju Liju Hue i Meng Žan, one bi slobodno mogle da nastave da tiranišu crkvu, da kažnjavaju i potiskuju braću i sestre i da prekidaju rad crkve. Zar Sija Ju nije odobravala zlodela zlih ljudi? Mislio sam, pošto je Sija Ju starešina, da će nam pomoći da se pobrinemo za te zle ljude i da zaštitimo braću i sestre. Nikada nisam mogao da zamislim da će na ovaj način pristupiti ovom problemu. Bilo je veoma uznemirujuće videti da se ništa ne dešava u vezi sa Liju Huom i Meng Žan i nisam znao šta da radim. Bio sam u teškoj poziciji – nisam više želeo da budem upleten u to, ali sam se osećao nelagodno i mislio sam da bi trebalo da istrajem u prijavljivanju višim nivoima. Ali, stvari su se sve više i više komplikovale; nisam mogao sebi da dozvolim da uvredim nadzornicu, a još manje starešinu. Kada bih nastavio da prijavljujem te probleme, da li bih se na kraju suočio sa posledicama? To što bi mi oni otežali život, bio bi mi najmanji problem – mogli bi čak i da me skinu sa dužnosti, da me potisnu i da me izopšte. Kako bih, onda, dostigao spasenje? Što sam više razmišljao o tome, to sam više brinuo, bio uplašen, ugnjetavan i to sam više bio u agoniji. Shvatio sam da je moje stanje pogrešno i brzo sam se pomolio Bogu, tražeći od Njega da me usmeri kako bih primenio istinu.

Jednog dana sam naišao na odlomak Božjih reči, koji kaže sledeće: „Kakav stav ljudi treba da imaju prema starešini ili delatniku? Ako starešina ili delatnik postupa ispravno i u skladu sa istinom, možeš da ga slušaš; ako je ono što radi pogrešno i nije u skladu sa istinom, ne treba da ga slušaš i imaš pravo da ga razotkriješ, da mu se suprotstaviš i da izneseš drugačije mišljenje. Ako nije u stanju da obavlja stvarni posao, ili, pak, čini zla dela koja ometaju rad crkve, te se otkrije da je lažni starešina, lažni delatnik ili antihrist, onda možeš da ga razaznaš, razotkriješ i prijaviš. Ali neki pripadnici Božjeg izabranog naroda ne razumeju istinu i naročito su velike kukavice; boje se da će ih lažne starešine i antihristi savladati i mučiti, pa se ne usuđuju da se drže načela. Kažu: ’Ako me starešina izbaci, gotov sam; ako sve nagovori da me razotkriju ili napuste, neću više moći da verujem u Boga. Ako budem proteran iz crkve, Bog me neće hteti i neće me spasti. Zar neće onda sva moja vera biti uzaludna?’ Nije li takvo razmišljanje apsurdno? Imaju li takvi ljudi istinsku veru u Boga? Da li bi lažni starešina ili antihrist predstavljao Boga kada bi te izopštio? Kada te lažni starešina ili antihrist muči i izopšti, to je Sotonin posao i nema nikakve veze sa Bogom; kada se ljudi uklanjaju ili proteruju iz crkve, to je u skladu sa Božjim namerama isključivo u slučaju zajedničke odluke između crkve i čitavog Božjeg izabranog naroda i kada je to uklanjanje ili proterivanje u celosti u skladu sa radnim aranžmanima Božje kuće i istina-načelima Božjih reči. Kako može proterivanje od strane lažnog starešine ili antihrista značiti da ne možeš da budeš spasen? U pitanju je progon od strane Sotone i antihrista, što ne znači da te Bog neće spasti. Da li ćeš biti spasen zavisi od Boga. Nijedno ljudsko biće nema pravo da odlučuje o tome da li te Bog može spasti. To treba da ti bude jasno. A ako se odnosiš prema tome što te lažni starešina ili antihrist proterao kao da te je proterao sâm Bog – pa zar to ne znači da pogrešno razumeš Boga? Znači. Ne samo da pogrešno razumeš Boga, već se i buniš protiv Njega. To je na neki način i bogohulno. I zar nije neuko i budalasto takvo pogrešno razumevanje Boga? Kada te lažni starešina ili antihrist protera, zašto ne tragaš za istinom? Zašto ne potražiš nekoga ko razume istinu da bi stekao izvesno raspoznavanje? I zašto to ne prijaviš nadređenima? Ovo je dokaz da ne veruješ da istina u Božjoj kući vlada nad svim, pokazuje da nemaš istinsku veru u Boga, da nisi neko ko istinski veruje u Boga. Ako veruješ u Božju svemoć, zašto se bojiš odmazde lažnog starešine ili antihrista? Mogu li oni da odluče o tvojoj sudbini? Ako imaš sposobnost da razaznaš stvari i otkriješ da su njihovi postupci u sukobu sa istinom, zašto ne razgovaraš u zajedništvu sa Božjim izabranicima koji razumeju istinu? Imaš usta, zašto se bojiš da progovoriš? Zašto se toliko plašiš lažnog starešine ili antihrista? To je dokaz da si kukavica, ništarija, Sotonin lakej. (…) Ako veruješ u Boga, ali, umesto da se pokoriš Njemu, ti popustiš i nađeš sklonište u Božjim neprijateljima – antihristima – pa oni, shodno tome, manipulišu tobom i zlostavljaju te, sam si za to kriv. Zar nisi to i zaslužio? Ako se prema antihristu ophodiš kao prema svom gospodaru, svom starešini, osloncu, ti onda nalaziš utočište u Sotoni, slediš Sotonu, što znači da si zalutao na stranputicu, krenuo pogrešnim putem i zakoračio na put bez povratka. Kakav stav treba da imaš prema antihristima? Treba da ih razotkrivaš i da se boriš sa njima. Ako si sam ili si u paru i previše ste slabi da se sâmi suočite sa antihristima, treba da se udružite sa nekolicinom ljudi koji razumeju istinu da biste prijavili i razotkrili te antihriste i ne treba da stanete sve dok oni ne budu uklonjeni” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Treća stavka: Oni odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini”). Božje reči su razotkrile moja netačna gledišta. Što se tiče prijavljivanja tih zlih ljudi, iznova i iznova nisam uspevao da podržim načela, kao ni da primenim istinu niti da zaštitim interese crkve, jer sam se plašio da će me starešine i delatnici potiskivati i da će mi otežavati život, ili da će me čak osuditi i izopštiti, čime bi me lišili prilike da dostignem spasenje. Zbog toga sam zažmurio na jedno oko po pitanju njihovih postupaka i nisam se usudio da podržim načela i da nastavim da ih prijavljujem i razotkrivam. Često sam govorio kako istina i Hristos vladaju u Božjoj kući, ali kada sam se suočio sa stvarnom situacijom, nisam zapravo poznavao Boga, nisam imao veru u Njega, niti sam verovao da Bog vlada svim stvorenjima i da On upravlja našim sudbinama. Gledao sam na status i moć zlih ljudi kao na nešto veoma značajno i plašio sam ih se. Zapravo, ma koliki status i autoritet lažne starešine, antihristi i zli ljudi dostigli, oni i dalje ne mogu da kontrolišu naše sudbine niti da odluče da li ćemo mi dostići spasenje. Ma koliko podivljali, oni ne mogu da nadmaše Božji autoritet. Čak i kada bi me zli ljudi potisnuli i kada privremeno ne bih mogao da izvršavam svoju dužnost, to nije značilo da bih izgubio priliku da budem spasen. Bog proučava sve stvari – dok god ja stremim ka istini i primenjujem je, na kraju ipak mogu da dostignem Božje spasenje. Štaviše, ti zli ljudi ne mogu da steknu čvrstu osnovu u crkvi i oni će na kraju biti razotkriveni i isključeni. Ali ja sam pogrešno verovao da starešina kontroliše moje izglede i sudbinu i da ću, čim je uvredim, izgubiti svoju dužnost i svaku priliku da zadobijem spasenje. Kako sam samo bio glup i zbunjen! Na koji način sam ja to imao pravu veru u Boga? U tom trenutku, razmišljao sam o tome zašto nisam bio u stanju da primenjujem istinu po tom pitanju i koji je uzrok mog problema.

Kasnije sam naišao na sledeći odlomak Božjih reči: „Sotona kvari ljude kroz obrazovanje i uticaj državnih vlasti, kao i onih slavnih i velikih. Njihove đavolske reči postale su čovekov život i priroda. ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’ dobro je poznata sotonska izreka koja je usađena u svakoga i postala je čovekov život. Postoje i druge izreke iz filozofija za ovozemaljsko ophođenje koje su poput ovih. Sotona koristi tradicionalnu kulturu svakog naroda da obrazuje, navede na stranputicu i kvari ljude, zbog čega ljudski rod tone i biva progutan u beskrajnom ponoru uništenja, a na kraju ljude uništava Bog jer služe Sotoni i opiru se Bogu. (…) Još uvek postoje brojni sotonski otrovi u ljudskim životima, ophođenju i ponašanju. Na primer, njihove filozofije za ovozemaljsko ophođenje, način na koji rade stvari i njihovi principi ispunjeni su otrovima velike crvene aždaje i sve to potiče od Sotone. Dakle, sve što prožima kosti i krv ljudsku potiče od Sotone. Svi ti službenici, oni koji imaju moć i koji su ostvareni poseduju sopstvene putanje i tajne za uspeh. Zar te tajne savršeno ne predstavljaju njihovu prirodu? Postigli su tako velike stvari u svetu i niko ne može da vidi spletke i intrige koje se nalaze u pozadini. Ovo ukazuje na to koliko je samo podmukla i otrovna njihova priroda. Sotona je duboko iskvario ljudski rod. Sotonin otrov teče kroz svačiju krv i može se reći da je čovekova priroda iskvarena, rđava, neprijateljska i u suprotnosti sa Bogom, ispunjena Sotoninim filozofijama i otrovima i u njima utopljena. Ona je u potpunosti postala priroda i suština Sotone. Zbog toga se ljudi opiru Bogu i protive Mu se. Čovek lako može da upozna sebe ako je njegovu prirodu moguće razlučiti na ovaj način” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako spoznati čovekovu prirodu”). Time što su me Božje reči razotkrile, otkrio sam osnovni uzrok svoje nesposobnosti da primenjujem istinu: Sotona me je suviše duboko iskvario. Od malih nogu, društvo me je školovalo i uslovljavalo i ono je u mene usadilo mnoge Sotonine otrove, poput „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi”, „što manje muke to bolje”, „pusti stvari neka teku ako te se lično ne dotiču” i „razumni ljudi dobro sebe čuvaju, težeći samo tome da ne naprave greške”. Pošto sam živeo u skladu sa tim sotonskim otrovima, stalno sam štitio sopstvene interese i prvo sam u obzir uzimao svoje izglede i sudbinu kada bi mi se nešto dogodilo, umesto da mislim na interese crkve. Prepoznao sam da su Liju Hua i Meng Žan zle osobe, da su ometale rad crkve i naštetile mu i da su braća i sestre neizrecivo patili zbog njihovog potiskivanja, ali sam odabrao da izbegnem i da ignorišem taj problem kako bih zaštitio sopstvene interese. Nisam štitio rad crkve. Božja namera je da svi antihristi, zli ljudi i bezvernici budu uklonjeni iz crkve, kako bi braća i sestre mogli da žive normalan crkveni život, da streme ka istini i da izvršavaju svoje dužnosti. Međutim, ja sam bio plašljiv i suviše oprezan i nisam se usudio da zauzmem stav i da razotkrijem te zle ljude, čak i nakon što sam video kako potiskuju druge i kako prekidaju rad crkve, samo da bih mogao da zaštitim sopstvene interese. Zar nisam stajao na Sotoninoj strani i odobravao te zle ljude dok su oni tiranisali crkvu? Zar se nisam ponašao kao njihov saučesnik? Samo formalno sam verovao u Boga i sledio Ga, ali sam u realnosti štitio Sotonu i stajao na strani zlih ljudi. U ključnom momentu sam okrenuo leđa crkvi i štitio sam samo sebe, umesto da uzmem u obzir interese crkve. Shvatio sam da sam bio tako lažljiv i sebičan. Božje carstvo želi one koji su pošteni i koji imaju osećaj za pravdu. Lažljivi, sebični ljudi koji samo štite svoje interese pripadaju Sotoni i njih Bog neće spasiti.

Nakon toga sam naišao na sledeći odlomak Božjih reči: „Antihristi imaju izrazito pakosne naravi. Ako pokušaš da ih orežeš ili da ih razotkriješ, mrzeće te i u tebe zariti svoje zube poput zmija otrovnica. Ma koliko da se trudiš, nećeš moći da ih skineš sa sebe niti da ih otreseš. Kad se suočite s takvim antihristima, osećate li se uplašeno? Neki se ljudi zaista uplaše i kažu: ’Ne usuđujem se da ih orezujem. Tako su svirepi, poput zmija otrovnica, pa ako se u obručima obmotaju oko mene, sa mnom je gotovo.’ Kakvi su to ljudi? Premali su rastom i beskorisni, nisu Hristovi dobri vojnici i ne mogu da svedoče o Bogu. Pa, šta treba da učinite kad naiđete na takve antihriste? Ako ti prete ili pokušaju da te liše života, da li bi se uplašio? U takvim situacijama moraš brzo da se ujediniš s braćom i sestrama i da se usprotiviš, istražuješ, prikupljaš dokaze i razotkrivaš antihrista sve dok ne bude uklonjen iz crkve. Time se temeljno rešava problem. (…) Pripadnici Božjeg izabranog naroda treba uvek da imaju na umu Božji nalog. Čišćenje od zlih ljudi i antihristȃ je najvažnija bitka u borbi protiv Sotone. Ako ta bitka bude dobijena, ona će postati svedočenje pobednika. Borba protiv Sotona i đavola je iskustveno svedočenje kakvo pripadnici Božjeg izabranog naroda treba da imaju. To je istina-stvarnost koju pobednici moraju da poseduju. Bog je ljudima podario toliko istine, tako dugo vremena te je predvodio i sa toliko toga te je opskrbio, a sve u cilju da daš svedočanstvo i štitiš crkveni posao. Ispostavlja se da, kad zli ljudi i antihristi čine zla dela i ometaju crkveni posao, ti postaješ plašljiv i povlačiš se, bežeći glavom bez obzira – beskoristan si. Ne možeš da savladaš Sotone, nisi dao svedočanstvo i Bog te prezire. U ovom odsudnom trenutku, moraš da ustaneš i vodiš rat protiv Sotona, razotkriješ zla dela antihristȃ, da ih osudiš i prokuneš, ne ostavljajući im mesto da se sakriju i pročišćujući crkvu od njih. Jedino to se može računati kao izvojevana pobeda nad Sotonama i kao stavljanje tačke na njihovu sudbinu. Ti si jedan od pripadnika Božjeg izabranog naroda, Božji sledbenik. Ne možeš da se plašiš izazova; moraš da postupaš u skladu sa istina-načelima. To znači biti pobednik. Ako se plašiš izazova i praviš kompromise jer se pribojavaš odmazde zlih ljudi ili antihristȃ, onda nisi Božji sledbenik i nisi jedan od pripadnika Božjeg izabranog naroda. Ničemu ne vrediš, niži si čak i od služitelja” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (8. deo)”). Božje reči su mi usadile veru i snagu. Morao sam da prestanem da se plašim Sotoninih sila tame, morao sam da prestanem da štitim sebe i da budem beskoristan. Bilo je potrebno da zauzmem stav kako bih razotkrio zle ljude u crkvi i zaštitio interese crkve – to je bila moja dužnost i odgovornost. Božje reči su mi takođe pokazale put primene: svaki čovek pojedinačno ima ograničene moći, ali ja sam mogao da se udružim sa drugom braćom i sestrama koji su imali osećaj za pravdu, kako bih prijavio i razotkrio te zle ljude i tako zaštitio naš crkveni život, sprečio da Sotonine sile prekidaju braću i sestre i postarao se da se pozabavimo tim zlim ljudima na pravi način. Čak i kada bih bio potisnut i kažnjen, ne bih se prepustio Sotoninim silama. Nakon toga, Sotonin mračni uticaj me više nije sputavao niti sam više u obzir uzimao sopstvene izglede i sudbinu. Pridružio sam se drugoj braći i sestrama i prijavili smo probleme Meng Žan jednom drugom starešini. Nakon što je istražio situaciju, taj starešina je otpustio Meng Žan. Bio sam presrećan kada sam video da je Meng Žan konačno otpuštena i ispunila me je zahvalnost prema Bogu. Nakon toga, pomogli smo tom starešini da sagleda sve zlodela Liju Hue i Meng Žan. Obe su naknadno klasifikovane kao zle osobe i izopštene su, dok je Sija Ju otpuštena kao lažni starešina, jer nije obavljala stvaran posao i jer je tolerisala divljanje zlih ljudi koji su radili loše stvari u crkvi. Oslobođen od prekidanja od strane tih zlih ljudi, miran spokoj se vratio u naš crkveni život, a braća i sestre su bili u stanju da se normalno bave svojim dužnostima. Nedugo zatim, svaki projekat u crkvi je počeo da daje rezultate.

Kroz ovo iskustvo sam uvideo da su sve stvari podložne Božjoj suverenosti i uređenjima, a bio sam i svedok Božje pravednosti. Sotonine zle sile ne mogu da steknu čvrstu osnovu u Božjoj kući – svi oni koje treba razotkriti na kraju bivaju razotkriveni i isključeni. Sada kada razmišljam o tome kako nas je Meng Žan ometala kada smo prijavili i razotkrili Liju Huu i kako je Sija Ju pokušala da nas spreči da prijavimo Meng Žan – nisam razumeo zašto bi Bog u tom trenutku dozvolio da se to desi, ali sada vidim da je kroz Liju Huu Bog razotkrio jednu zlu osobu i lažnog starešinu koji su bili još dublje skriveni, jedan iza drugoga. Kroz to, zadobio sam moć rasuđivanja i naučio sam vredne lekcije. Bog je zaista mudar! Iako je proces prijavljivanja njih dve bio pun preokreta, Božje reči su me usmeravale na svakom koraku i usadile su mi poznavanje Božje mudrosti i svemoći. Video sam da istina i pravednost zaista vladaju u Božjoj kući. To mi je dalo još dublju veru u Boga i pomoglo mi je da razumem svoju sebičnu, lažljivu prirodu. Nikada ne bih mogao da naučim ništa od toga u nekom ugodnom okruženju. Hvala Bogu!