Još kao dete sam postao vernik i rešio sam da čitavog života služim Gospodu. Kada sam odrastao, tri godine sam pohađao semenište. Kasnije sam prihvatio delo Svemogućeg Boga poslednjih dana. Nakon prihvatanja jevanđelja, želeo sam odmah da podelim dobru vest o povratku Gospoda sa svojim tatom. On je bio đakon u lokalnoj crkvi i dobro je poznavao Bibliju, služio je Gospodu godinama i bio je dobar prema ljudima. Bio je predani hrišćanin. Mislio sam da će rado prihvatiti vest da se Gospod vratio.

Kada sam te noći stigao kući, rekao sam mu: „Gospod Isus koga smo čekali se vratio. On izražava istine i obavlja delo suda počev od Božje kuće. Moramo da prihvatimo Njegovo delo poslednjih dana da bismo se očistili i ušli u Njegovo carstvo.” Na moje iznenađenje, on me je upozorio: „Biblija prorokuje da će lažni hristosi u poslednjim danima navoditi ljude na pogrešan put, zato budi pažljiv i oprezan. Da li postoji biblijska osnova za to što govoriš o povratku Gospoda i delu suda? Ako ne, ne daj da te uvuku!” Izvadio sam Bibliju i rekao: „Naravno da ima. Postoji najmanje 200 stihova u kojima se pominje dolazak Gospoda da obavi Svoj sud, kao što je: ’Jer dolazi da sudi zemlji, da pošteno sudi svetu i ljudima po pravdi’ (Psalmi 98:9). A u jevanđelju po Jovanu piše: ’Otac ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu’ (Jovan 5:22). ’Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan’ (Jovan 12:48). A u 1. Petrovoj stoji: ’Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma’ (1. Petrova 4:17). Ovi stihovi pokazuju da se Gospod ovaploćuje u poslednjim danima da bi izrazio istinu i obavio delo suda.” On je uzvratio: „Ovaploćuje se? U Bibliji sam pročitao samo da će On doći na oblaku. ’Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski’ (Otkrivenje 1:7). Nikada nisam video ništa u Bibliji o Gospodu koji se ovaploćuje. Nema šanse da On u telu obavlja delo suda u poslednjim danima!” Podelio sam s njim sledeću besedu: „Mnogo je proročanstava o dolasku Gospodnjem, ne samo o Njegovom dolasku na oblaku, već i o tajnom dolasku u telu. Baš kao što je Gospod Isus rekao: ’Tako i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite’ (Luka 12:40). ’Evo, dolazim kao lopov!’ (Otkrivenje 16:15). ’Kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg’ (Matej 24:27). A jevanđelju po Luki 17:24-25 kaže: ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci.’ Gospod Isus je mnogo puta pominjao dolazak Sina čovečjeg, što se sve odnosi na Gospoda koji dolazi u telu. Ako ograničimo Njegov dolazak da bude na oblaku, kako bi se ta proročanstva o Njegovom dolasku u tajnosti ispunila? Zapravo, Gospod dolazi na dva načina u poslednjim danima. Prvo se ovaploćuje i dolazi u tajnosti da obavi delo suda počev od Božje kuće, a onda dolazi na oblaku i javlja se svim narodima. Ako ne pogledamo proročanstva o Njegovom tajnom dolasku već samo ona o Njegovom dolasku na oblaku, to je jednostrano i proizvoljno, i lako bismo mogli da propustimo priliku da dočekamo Gospoda.” Tata se samo namrštio, ne rekavši ništa, a onda me je ljutito prekinuo: „Dosta! Čitam Bibliju od malena i godinama služim Gospodu. Zar ne znam više od tebe? Šta ti znaš posle samo tri godine u semeništu?” Video sam da u tom trenutku nije mogao da se smiri i da ništa ne bih postigao ako bih nastavio da razgovaram s njim u zajedništvu. Zato sam otišao u svoju sobu. Pokušao sam još nekoliko puta nakon toga ali se i dalje opirao i čak je rekao: „Dovoljno je verovati u Gospoda. Nisu nam potrebna nikakva druga učenja. Ako nastaviš da pričaš o tome, gubi se iz ove kuće!” Bio sam šokiran i vrlo uznemiren njegovom reakcijom. Od malih nogu je verovao u Gospoda i služio Mu dugi niz godina i bio je posebno nežan i ponizan u odnosu sa drugima. Uvek je čeznuo za dolaskom Gospoda, ali sada kada je Gospod stigao, moj otac se doslovno držao Biblije ne tragajući, pa je čak i izgubio živce. Osetio sam da je tata zaista tvrdoglav po ovom pitanju. Bio sam razočaran i malo sam izgubio poverenje u propovedanje jevanđelja kada sam video svog oca, tako dobro upućenog u Bibliju, ali tako zaglavljenog u svojim predstavama.

Kada su neka braća i sestre to saznali, poslali su mi neke Božje reči da me ohrabre. Pročitao sam sledeće Božje reči: „Da li si svestan tereta na svojim plećima, svog naloga i odgovornosti? Gde ti je osećaj za istorijsku misiju? Kako ćeš pravilno služiti kao gospodar u narednom dobu? Imaš li jak osećaj da si gospodar? Kako bi objasnio gospodara svega? Da li je to zaista gospodar svih živih bića i svih fizičkih stvari na svetu? Koji su tvoji planovi za razvoj naredne faze dela? Koliko ljudi čeka da ih kao pastir čuvaš? Da li je tvoj zadatak težak? Siromašni su, jadni, slepi i na gubitku, jadikuju u tami – gde je put? Kako čeznu za svetlošću, poput zvezde padalice, da se iznenada spusti i rastera sile tame koje su ugnjetavale čoveka toliko godina. Zabrinuto se nadaju i danonoćno čeznu za tim – ko može znati dokle to seže? Čak i na dan kada svetlost bljesne, ovi ljudi koji duboko pate ostaju zarobljeni u mračnoj tamnici bez nade za oslobođenje; kada više neće plakati? Užasna je nesreća ovih krhkih duhova koji se nikada nisu odmorili i dugo su tako bili sputani nemilosrdnim okovima i zamrznutom prošlošću. I ko je čuo glas njihovog jauka? Ko je motrio na njihovo jadno stanje? Da li ti je ikada palo na pamet koliko je ožalošćeno i zabrinuto Božje srce? Kako On može podneti da vidi kako nedužan ljudski rod, koji je stvorio Svojim sopstvenim rukama, trpi takvu patnju? Ljudska bića su, na kraju krajeva, žrtve koje su otrovane. Pa iako je čovek preživeo do dana današnjeg, ko je mogao znati da je ljudski rod odavno zatrovan zlim? Da li si zaboravio da si jedna od žrtava? Zar nisi spreman da, iz svoje ljubavi prema Bogu, nastojiš da spasiš sve ove preživele? Zar nisi spreman da posvetiš svu svoju energiju da uzvratiš Bogu, koji voli ljudski rod kao Svoju krv i meso?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako bi trebalo da pristupiš svojoj budućoj misiji?”). Božje reči su me zaista ohrabrile. Sada mnogi ljudi ne poznaju Božje delo i vezani su verskim predstavama tako da ne tragaju niti istražuju iako čuju vest o povratku Gospoda. Oni su u tami, lišeni hrane Božjih reči. Imao sam tu sreću da čujem Božji glas i da sledim Jagnjetove stope tako da imam odgovornost i obavezu da podelim jevanđelje carstva nebeskog sa njima. Tada će moći da čuju Božji glas i da se uzdignu pred Njegov presto, primajući pročišćenje i spasenje Božjih reči. To znači biti obziran prema Božjoj nameri. Moj otac je bio dugogodišnji, istinski vernik u Gospoda i uvek je čeznuo za Njegovim povratkom. Samo je isuviše čvrsto bio zarobljen verskim predstavama, tako da je bilo normalno da ne može odmah da prihvati. Znao sam da moram da se oslonim na Boga i da nastavim da mu svedočim o Božjem delu poslednjih dana, da s ljubavlju ispunim svoju odgovornost.

Petog dana, stav mog tate je malo omekšao, tako da sam nastavio da mu propovedam jevanđelje, svedočeći o Božjem delu suda poslednjih dana. Rekao je ozbiljno: „U našoj veri u Gospoda, nositi veru u srcu i ispovedati se ustima znači da smo opravdani i spaseni verom. Gospod je preuzeo naše grehe, pa će nas, kada dođe, odvesti pravo u carstvo nebesko. Ne treba da nam dođe Bog da obavi delo suda.” Rekao sam mu u zajedništvu da su nam gresi oprošteni kroz našu veru u Gospoda, ali i dalje stalno grešimo i ispovedamo se. Nismo oslobođeni greha. „Tata, samo pomisli, često govoriš ljudima da budu ponizni i strpljivi i krotak si prema drugima ali kod kuće se ljutiš na mamu i mnogo se svađaš sa njom. Ne možeš da se držiš Gospodovog učenja…” Ljutito me je prekinuo i nije mi dao da kažem ništa više. Sutradan sam našao još jednu priliku da razgovaram u zajedništvu s njim: „Tata, Gospod nas uči da volimo svoje neprijatelje. Ja ti nisam neprijatelj, već sin. Samo ti govorim činjenice o Gospodu koji dolazi da dela i ne samo da nećeš da tragaš ili istražuješ, već gubiš živce. To ne ukazuje na trpeljivost i strpljenje. Znam da ne želiš da se ljutiš. To je zato što naša grešna priroda nije rešena tako da ne možeš da ne postaneš prek i da ne prekoravaš ljude. Biblija kaže: ’Nastojte da budete u miru sa svima, i radite na svome posvećenju, bez kojeg niko neće videti Gospoda’ (Jevrejima 12:14). Gospod Isus je takođe rekao: ’Zaista, zaista vam kažem, svako ko čini greh, rob je grehu. Rob ne pripada porodici zauvek, a sin pripada porodici zauvek’ (Jovan 8:34-35). Ove reči su zaista jasne. Gospod je svet, i oni koji nisu sveti ne mogu da Ga vide. Stalno grešimo, živimo u grehu i nismo ni izbliza sveti. Kako bismo mogli da uđemo u Božje carstvo? Gospod Isus je mnogo puta prorekao Svoj povratak i da će izraziti istine i obaviti delo suda da bi u potpunosti očistio i spasao čovečanstvo i uveo ljude u carstvo nebesko. Baš kao što je Gospod Isus rekao: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu’ (Jovan 16:12-13). Gospod se sada vratio i izgovorio je sve istine koje čiste i spasavaju čovečanstvo. On obavlja delo suda i grdnje da bi u potpunosti razrešio ljudsku grešnu prirodu. Samo oni koji dožive Božji sud i grdnju i čije se iskvarene naravi očiste, mogu da uđu u Božju narav. Tata, moramo ponizno da tražimo Božje delo poslednjih dana. Samo pročitaj reči Svemogućeg Boga i vidi da li je to Božji glas. Ne želiš da propustiš priliku da dočekaš dolazak Gospoda!” Želeo sam da mu odigram kratak jevanđeoski skeč „Moj otac, sveštenik”, ali je odbio da ga gleda. Odlično je poznavao Bibliju i u javnosti se lepo ponašao. Takođe je često davao siromašnima i ponekad odlazio da pomogne drugima čak i kada je bio kratak sa novcem i dozvolio je crkvi da besplatno koristi njegovo imanje. Ali suočen sa novim Božjim delom, tvrdoglavo se držao svojih predstava i zamisli i nije hteo da traga, niti da istražuje. To me je podsetilo na fariseje. Plašio sam se da će se moj otac suprotstaviti Bogu baš kao i oni i izgubiti Božje spasenje. Upozorio sam ga: „Tata, fariseji su dobro poznavali Bibliju i delovali su posvećeno ali oni uopšte nisu poznavali Gospoda. Njegov rad se nije uklapao u njihove predstave i nisu tragali sa poniznim srcem, već su se držali doslovnih reči Biblije, mahnito se opirući i osuđujući Ga. Oni su Ga razapeli i Bog ih je kaznio…” Prekinuo me je pre nego što sam mogao da završim. „Da li ti to razgovaraš sa svojim ocem? Da li me ti to nazivaš farisejem?” Na brzinu sam odgovorio: „Ne nazivam te farisejem, tata. Samo želim da te podsetim da ne ideš njihovim starim putem služenja Bogu dok mu se suprotstavljaš. Slediš Gospoda dugi niz godina i uvek si čeznuo za Njegovim povratkom. Sada je On ovde, ali ti ne tragaš sa poniznošću već se doslovno držiš reči Biblije i svojih predstava. Osećaš otpor prema povratku Gospoda i nećeš to da prihvatiš. Ako se takvim stavom odnosimo prema Božjem delu poslednjih dana, Bog će nas osuditi kao fariseje i izgubićemo Božje spasenje. Delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima je poslednja i najkritičnija i najvažnija etapa Božjeg dela za spasenje čovečanstva. Uskoro će se završiti. On je već napravio grupu pobednika pre velikih katastrofa koje će nas uskoro zadesiti. Ako ne prihvatimo Njegov sud i čišćenje poslednjih dana, kada dođu velike katastrofe, stradaćemo u njima, plačući i čupajući kose.” Tatu je to još više razljutilo. Ustao je i rekao: „Neću više ni reč tvoju da čujem! Ako nastaviš da govoriš, više nećeš biti moj sin i odmah ćeš izaći iz ove kuće!”

Te njegove reči su me veoma uznemirile. Moj otac i ja smo ranije bili zaista bliski. Često smo razgovarali otvorenog srca, skupa čitali Bibliju i zajedno tražili Božje namere. Takođe me je često učio da budem strpljiv, trpeljiv, ponizan i poslušan. Nisam mogao da zamislim da će me izbaciti i čak tretirati kao neprijatelja jer sam mu svedočio o Božjem delu poslednjih dana. Povodeći se za njim, ostatak porodice je postao hladan prema meni. Osećao sam se veoma usamljeno i bespomoćno. Poslao sam poruku braći i sestrama o tome i jedna sestra mi je poslala odlomak Božjih reči, koji kaže: „Širenje jevanđelja je odgovornost i obaveza svih. U bilo kojem trenutku, bez obzira na ono što čujemo, ili što vidimo, ili na kakvo ophođenje nailazimo, uvek moramo da se držimo odgovornosti širenja jevanđelja. Ni pod kojim uslovima ne smemo da odustanemo od te dužnosti zbog negativnosti ili slabosti. Dužnost širenja jevanđelja nije mirna plovidba, već plovidba prepuna opasnosti. Kada budete širili jevanđelje, nećete se sretati sa anđelima, niti s vanzemaljcima ili robotima. Sretaćete se samo sa zlom i sa iskvarenim ljudskim rodom, sa živim demonima, zverima – to su sve ljudi koji opstaju u ovom zlom prostoru, u ovom zlom svetu, ljudi koje je Sotona duboko iskvario i koji se opiru Bogu. Dakle, tokom širenja jevanđelja bez sumnje se nailazi na svakakve opasnosti, da ne spominjemo česte pojave kao što su sitne klevete, podsmeh i nesporazumi. Ako širenje jevanđelja zaista smatraš odgovornošću, obavezom i svojom dužnošću, onda ćeš biti u stanju da sve te stvari pravilno sagledaš, pa čak i da sa njima pravilno postupaš. Nećeš odustati od svoje odgovornosti i svoje obaveze, niti ćeš zbog toga odstupiti od svoje prvobitne namere da širiš jevanđelje i svedočiš za Boga i nikada nećeš odustati od te odgovornosti, jer je to tvoja dužnost. Kako treba shvatiti tu dužnost? Treba je shvatiti kao vrednost i prvu obavezu ljudskog života. U širenju dobre vesti o Božjem delu u poslednjim danima i širenju jevanđelja o Božjem delu nalazi se vrednost ljudskog života” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Širenje jevanđelja je dužnost na koju su svi vernici čašću obavezani”). Božje reči su me mnogo ohrabrile. Video sam da je odbacivanje prilikom propovedanja jevanđelja zaista uobičajeno. Sotona je veoma duboko iskvario ljude i oni ne vole istinu. Takođe su veoma nadmeni i zaglavljeni u sopstvenim predstavama i zamislima. Nisam mogao da napustim svoje dužnosti i odgovornosti pred teškoćama prilikom propovedanja jevanđelja. Setio sam se Petra kako je putovao svuda naokolo da propoveda uprkos protivljenju svojih roditelja. Kasnije mu je bilo suđeno, bio je grđen, kušan i oplemenjivan stotinama puta i Bog ga je na kraju usavršio. Proživeo je smislenim životom. Morao sam da budem kao Petar, da dobro obavljam svoju dužnost i propagiram jevanđelje da bih svedočio o Bogu koliko god da patim ili kako god da me moja porodica pogrešno razume.

Sledećeg jutra sam pakovao svoje stvari, spremajući se da krenem. Tata je rekao: „Možeš da ostaneš ako još uvek želiš da živiš sa mnom, ali moraš da prestaneš da propovedaš put Svemogućeg Boga.” Odlučno sam mu odgovorio: „Tata, znaš da uvek želim da služim Gospodu. Otišao sam u semenište u želji da saznam više biblijskih istina i da uzvratim Božju ljubav. Ali pročitao sam Bibliju mnogo puta i nisam shvatio istinu. Duhovno sam se osećao mračnije i jalovije. Sveštenici i njihovi saradnici se međusobno bore za slavu i dobitak, kujući zavere i spletke jedni protiv drugih. Neki saradnici čak kradu crkveni novac. Što se mene tiče, iako mi se činilo da činim neke dobre stvari, uvek sam želeo da se hvalim i često sam bio ljubomoran na druge. Na primer, stajao sam u prvom redu na jutarnjim i večernjim službama da bih bio viđen. Bio sam ljubomoran na braću i sestre iz moje verske grupe koji su znali da sviraju instrumente jer sam ja umeo samo da pevam. Bio sam ljubomoran na ljude koji su imali bolje ocene od mene na ispitima u semeništu. Nisam mogao da kontrolišem te zle misli. Jednostavno nisam mogao da se oslobodim ropstva greha. Baš je bilo bolno. Konačno sam pronašao odgovor kada sam pročitao reči Svemogućeg Boga. Naši gresi su nam oprošteni kroz našu veru u Gospoda i Bog nas ne vidi kao grešne, ali naša grešna priroda nije rešena. Prihvatanje Božjeg suda poslednjih dana je jedini način da se očistimo i uđemo u carstvo nebesko. Čuo sam Božji glas i znam da je Gospod došao i da se carstvo spustilo. Tako da imam odgovornost i obavezu da propagiram jevanđelje carstva nebeskog među više ljudi da ne bih izneverio Boga.” Kada je čuo te moje reči, više nije delovalo da se opire kao ranije. Videlo se da je bio malo uznemiren. Rekao je: „Možeš da ideš. Moliću se za tebe. Ako je Svemogući Bog zaista Gospod Isus koji se vratio, prihvatiću Ga. Ako nije, moraš da se vratiš.”

Nakon toga sam boravio u malom pansionu, radeći da zaradim za život dok sam i dalje propovedao jevanđelje. Često sam se molio Bogu, stavljajući svog oca i ostatak svoje porodice u Božje ruke. Tata me je iz čista mira pozvao dve nedelje kasnije i pitao kako sam. Iskreno mi je rekao da mu je zaista žao što je poslednji put bio onako grub prema meni. Rekao je da je često govorio ljudima da budu ponizni, ali da je izgubio strpljenje sa mnom i istina je da nije uspeo da se pridržava Gospodnjih zapovesti. Onda je rekao: „Vrati se. Želim da saznam više o delu Svemogućeg Boga poslednjih dana.” Bio sam veoma iznenađen i oduševljen što čujem to od njega. Veoma se opirao Božjem novom delu, ali sada mi se obratio u svom traganju. Znao sam da je Bog čuo moje molitve. Ponudio sam svoju zahvalnost i hvalu Bogu. Kada sam se vratio kući, tata mi je rekao: „Posle tvog odlaska, često nisam mogao da spavam. Prisećao sam se tvojih reči svakog jutra i svake noći dok sam padao u san. Nastavio sam da se molim Gospodu i da konsultujem Bibliju i u njoj zaista piše da će Gospod obaviti delo suda kada dođe u poslednjim danima, da će Gospod krišom doći u ponoć u tajnosti kao Sin čovečji. Stajaće na vratima i kucaće, Božje ovce čuju Božji glas, i samo mudre device mogu da čuju Božji glas dok glupe device ne mogu…. Mislim da je sve što si rekao tačno. Nikada ranije to nisam čuo, ali postoje biblijske osnove za sve to i činjenice se poklapaju. Ono što si rekao uključuje proročanstva o dolasku Gospoda. Ako se Gospod Isus zaista vratio, to je ozbiljan i veliki događaj. Moram da tragam za tim. Brine me da nisam zaista postao farisej i izgubio Božje spasenje. Moram da tragam za istinom o Božjem delu poslednjih dana.” Zatim je postavio pitanje: „Gospod Isus nas je iskupio Svojim raspećem i preuzeo je na Sebe sve naše grehe da nas ne bi video kao grešne, a kada On dođe, možemo da odemo pravo na nebo. Zašto onda On treba da obavi i ovu etapu dela suda?”

Bilo mi je drago da čujem da je moj tata imao takvu vrstu razumevanja i da je tragao. Da bih odgovorio na njegovo pitanje, pogledali smo insert iz filma „Pesma pobede” pod nazivom „Zašto se Gospod vraća da obavi delo suda u poslednjim danima?” Sestra je u njemu pročitala dva odlomka iz reči Svemogućeg Boga: „Pre no što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi, tako da se u njemu, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, već ustalila priroda koja se opire Bogu. Čovekovo iskupljenje se, dakle, nimalo ne razlikuje od otkupa čoveka po visokoj ceni, pri čemu, otrovna priroda u njemu nije eliminisana. Čovek koji je u toj meri oskrnavljen mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i pročisti. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog pročišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da odbaci svoju iskvarenost i postane pročišćen. Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. Ovo je, u stvari, etapa osvajanja, a ujedno predstavlja i drugu etapu dela spasenja. Posredstvom suda i grdnje uz pomoć reči, čovek biva zadobijen od Boga, a upravo putem oplemenjivanja, suda i razotkrivanja primenom reči, u celosti se otkrivaju sve nečistoće, predstave, motivi i lične nade u čovekovom srcu” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”). „Čoveku su gresi mogli biti oprošteni kroz žrtvu za greh, ali on i dalje ni na koji način nije mogao da reši problem kako da sebe natera da više ne greši i kako da svoju grešnu prirodu u potpunosti iskoreni i preobrazi. Gresi su čoveku bili oprošteni zahvaljujući Božjem delu raspeća, ali je čovek nastavio da živi sa svojom, od starina iskvarenom, sotonskom naravi. Imajući ovo u vidu, čoveka je neophodno u celosti spasti od njegove iskvarene sotonske naravi, kako bi njegova grešna priroda mogla da bude potpuno iskorenjena da se više nikad ne razvije, čime bi se omogućio preobražaj naravi čovekove. To bi od čoveka zahtevalo da shvati put životnog razvoja, da shvati način života i da dokuči kako da promeni svoju narav. Nadalje, to bi od čoveka zahtevalo da postupa u skladu s tim putem kako bi se njegova narav postepeno menjala, da bi živeo obasjan svetlošću, da bi sve što čini bilo u skladu s Božjim namerama, da bi mogao da odbaci svoju iskvarenu sotonsku narav i da bi se oslobodio mračnog uticaja Sotone, izranjajući na taj način u potpunosti iz greha. Tek će tada čovek primiti potpuno spasenje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”). Zatim je podelila sledeću besedu: „Delo iskupljenja Gospoda Isusa u Doba blagodati samo je oprostilo čovekove grehe, ali naša grešna priroda ostaje. To su naša sotonska priroda i sotonske naravi, koje su duboko ukorenjene u našim srcima i postale su naš život. Zato ne možemo da ne grešimo i da se ne opiremo Bogu. U korenu toga je naša sotonska priroda. Bog može da nam oprosti grehe, ali naša grešna priroda je duboko ukorenjena i ona je odavno postala sam naš život. To ne može biti oprošteno. Zato Bog mora da izrazi istinu da bi nam sudio i grdio nas da bi nas u potpunosti spasao od okova naše sotonske prirode. Bog vrši delo suda poslednjih dana usmereno na sotonsku prirodu i naravi unutar iskvarenog čovečanstva. Neki će možda pitati da li to može da se reši samo sudom i grdnjom. Ako patimo, platimo ceh, obuzdamo svoja tela, i vežbamo uzdržanost, možemo li da razrešimo našu sotonsku prirodu? Ni u kom slučaju. Baš kao što je Pavle rekao: ’Znam, naime, da nikakvo dobro ne stanuje u meni, to jest u mome telu. Naime, imam želju da činim dobro, ali nisam u stanju da ga činim’ (Rimljanima 7:18). Svi smo imali takvo iskustvo. Patili smo, platili ceh i obuzdali svoja tela da bismo pobegli od greha i prevazišli telo, ali ko je pobedio Sotonu i postao osoba koja je istinski pokorna Bogu? Skoro niko. To pokazuje da, prepušteni sami sebi, ne možemo da razrešimo svoju sotonsku prirodu. Moramo da prođemo Božji sud, grdnju, kušnje i oplemenjivanje, da zadobijemo istinu i potpuno razrešimo našu sotonsku prirodu. Stoga, na temeljima dela iskupljenja Gospoda Isusa, u poslednjim danima, Svemogući Bog sudi čoveku i grdi ga, izražava sve istine koje čiste i spasavaju čoveka i otkriva tajne Božjeg dela upravljanja dugog 6.000 godina, kao neispričanu priču Njegovog dela u Dobu zakona, Dobu blagodati i Dobu carstva i šta se postiže u svakom, značaj Njegovog dela suda u poslednjim danima i Njegovih imena, tajne ovaploćenja, neispričane priče o Bibliji, kako On privodi doba kraju, kako nastaje Hristovo carstvo i ishod svake vrste osobe. On takođe otkriva koren zla i tame sveta i istinu o iskvarenosti čovečanstva od strane Sotone. On sudi i razotkriva našu sotonsku prirodu i naravi koje se suprotstavljaju Bogu. I tako dalje. Prošli smo nekoliko godina suda i grdnje Božjih reči, razumeli smo našu sotonsku prirodu koja se opire Bogu, koji su sotonski otrovi i naravi u našoj sotonskoj prirodi i videli smo istinu o tome kako nas je Sotona duboko iskvario. Počeli smo da stičemo nekakvo razumevanje Božje pravedne, neuvredljive naravi i pali smo pred Bogom u pokajanju, mrzeći sebe. Počeli smo da se usredsređujemo na primenu istine i na život u skladu sa Božjim rečima. Naše iskvarene naravi se polako menjaju i čiste. Manje lažemo, manje grešimo i manje se opiremo Bogu. Sve su to rezultati koji su postignuti kroz Božje delo suda poslednjih dana. Samo je delo suda Svemogućeg Boga u poslednjim danima delo potpunog čišćenja i spasavanja čoveka. To je činjenica.”

Tata je sve to pažljivo odgledao. Ono malo reči što je izgovorio bilo je iskreno: „Sada shvatam. Želim da istražim delo Svemogućeg Boga poslednjih dana.” Dao sam mu primerak knjige Božjih reči, „Božje ovce čuju glas Božji”, i počeo je da čita reči Svemogućeg Boga svakog jutra. Iako ju je ponekad upoređivao sa Biblijom, nakon što je neko vreme istraživao uvideo je da su reči Svemogućeg Boga istina i da su Božji glas. Postao je uveren da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio i prihvatio je Njegovo delo poslednjih dana.

Nedugo zatim, naš stari sveštenik je čuo da je tata prihvatio delo Svemogućeg Boga poslednjih dana i došao sa jednim misionarom i još jednim saradnikom da pokušaju da ga zaustave i ometu. Moj otac im je svedočio o Božjem delu poslednjih dana i ozbiljno rekao: „Služio sam Gospodu godinama. Dobro poznajem Bibliju i izgledam pobožno i verno, ali nisam tragao za istinom niti sam ponizno istraživao kada sam čuo da se Gospod vratio. Zanemarivao sam razna biblijska proročanstava o tome kako se Gospod vraća da obavi delo suda u poslednjim danima i čak sam izbacio svog sina iz kuće kada mi je propovedao ovo jevanđelje. Baš sam buntovan! Mislio sam da dobro razumem Bibliju i da me niko ne može ubediti u suprotno, ali čitanje reči Svemogućeg Boga me je zaista dirnulo. Sada shvatam da samo tragaoci za istinom mogu da čuju Božji glas i zadobiju Njegovo spasenje u poslednjim danima.” Čuvši njegovu besedu i razmišljajući o tome kako se opirao i prihvatio Božje novo delo, bio sam ganut do suza. Zahvalio sam se Bogu iz dna duše. Zaista sam video da su Božje reči istina i da mogu da osvoje srca ljudi. Bez obzira na to koliko su snažne nečije verske predstave ili koliko je buntovna njegova narav, ako ima neku želju da traži i da čita Božje reči on će čuti Božji glas i videće Njegovu pojavu. Baš kao što je Gospod Isus rekao: „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom” (Jovan 10:27).

Čitava moja porodica, nas sedmoro, prihvatila je sada delo Svemogućeg Boga poslednjih dana i sada sa mnogo više samopouzdanja propovedam jevanđelje.