Jednog majskog dana 2023, sestra Džao Fej me je pozvala da sa njom širim Božje jevanđelje poslednjih dana jednoj vernici u Gospoda. Njeno ime je bilo Li Hao. Pre toga je vodila omladinska okupljanja u crkvi, ali prisustvo u crkvi je poslednjih godina bilo slabije, a mlade ljude je vukla privlačnost materijalnih stvari i novca i pratili su svetovne trendove. Jedino su stariji ostali kao vernici u crkvi. Vera Li Hao je počela da kopni; ona je prestala da pristustvuje okupljanjima i samo je čitala Bibliju kod kuće. Znala je da su sve učestalije katastrofe jasan znak da će Gospod uskoro doći i neprekidno je iščekivala Njegov povratak. Shvativši to, postala sam još nestrpljivija da joj širim jevanđelje.

Kada smo se sastale, razmenile smo iskustva u vezi sa verom i naše nade u našoj veri. Takođe smo pričale o raznim zlim i mračnim fenomenima u modernom svetu, iskvarenosti ljudskog roda i dekadenciji, šta će biti sa čovekom bez Božjeg spasenja, itd. Li Hao se složila i rekla: „Ljudi su zaista previše iskvareni ovih dana i uradiće sve zarad profita i dobitka. Ako Bog ne dođe da spase ljudski rod, on je osuđen na propast.” Nakon toga, svedočila sam joj u vezi sa tri etape Božjeg dela. Govorila sam o tome kako su, u kasnijim danima u Dobu zakona, ljudi više i češće činili grehe, kako nisu imali dovoljno žrtava za greh i kako su svi bili pod pretnjom da budu osuđeni i prokleti od strane zakona. Bog se onda ovaplotio kako bi obavio delo iskupljenja u Dobu blagodati. Gospod Isus je razapet kao žrtva za greh ljudskog roda, čime je iskupio čoveka iz Sotoninih šaka i obezbedio njegov opstanak. Takođe smo razgovarale o tome da iako se ljudima opraštaju njihovi gresi kao vernicima i kako uživaju u mnogim blagoslovima i blagodatima, niko ne može da porekne da oni tek treba da se oslobode okova greha i da svi žive u stalnom krugu greha i ispovesti, nesposobni da primenjuju Gospodove reči. Njihova nesposobnost da budu strpljivi i tolerantni prema drugima, njihovo laganje, varanje, sebičnost, rđavost i pohlepa – oni ne mogu da se oslobode te iskvarenosti. Braća i sestre zavide jedni drugima i takmiče se međusobno, formiraju frakcije, a kada je u pitanju lični dobitak, oni kritikuju jedno drugo iza leđa i napadaju se međusobno. Bog kaže: „Treba da budete sveti zato što sam ja svet” (3. Mojsijeva 11:45). „Mogu li ljudi koji su puni iskvarenosti da uđu u carstvo nebesko?”, pitala sam. Li Hao je rekla: „Nečisti ljudi ne mogu da uđu u carstvo nebesko, ali kako mi možemo da postanemo čisti?” Odgovorila sam, rekavši: „Ne možemo se sami pročistiti, Bog mora da nas spase. Ako Bog ne dođe da spase čoveka, on se sâm neće osloboditi od greha. Time što verujemo u Gospoda, naši gresi bivaju oprošteni, ali naša grešna priroda je i dalje duboko ukorenjena. Ako posečeš korov, on odmah ponovo izraste i ako se ne budemo bavili problemom u korenu, nastavićemo da činimo grehe. To pokazuje da još uvek živimo pod Sotoninom vlašću i da nas Bog nije zapravo zadobio. Kako bi u potpunosti spasao ljudski rod od greha i Sotoninog mračnog uticaja i omogućio mu da bude spasen i da uđe u carstvo nebesko, Gospod Isus se vratio u poslednjim danima kako bi obavio delo suda i pročišćenja kroz reči na temelju dela iskupljenja. On izražava istinu kako bi razotkrio i sudio čovekovoj iskvarenoj naravi i suštini, njegovoj ukorenjenosti u grehu i njegovim mnogobrojnim sotonskim otrovima. Jedino kroz sud Njegovih reči mi shvatamo da nas je Sotona duboko iskvario i da nam nedostaje ljudski privid, i tek tada počinjemo da mrzimo sebe i da se bunimo protiv sebe i postajemo voljni da stremimo ka istini, tragamo da proživimo istinit ljudski privid i da budemo spaseni. To ispunjava Gospodove reči: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu’ (Jovan 16:12-13).” Li Hao je onda rekla: „Razumem, ne oslobađamo se greha samo time što verujemo u Gospoda i još uvek nismo dostojni ulaska u carstvo nebesko. Još treba da prihvatimo Božji sud i spasenje kako bismo bili pročišćeni.” Rekla sam joj: „Da, kako bi spasao ljudski rod, Bog je obavio tri etape dela u Dobu zakona, Dobu blagodati i Dobu carstva. Kao i u zemljoradnji, gde čovek mora da ore, seje i žanje, delo je kompletno tek nakon tri etape i nijedna ne može da bude izostavljena. Nije dovoljno samo da nas Gospod Isus iskupi. Jedino ako prihvatimo delo suda u poslednjim danima, naše iskvarene naravi mogu biti očišćene, što bi nam omogućilo da preživimo i uđemo u Božje carstvo.” Takođe smo joj svedočili o tome kako je sve tri etape dela izvršio isti Bog, gde se svaka etapa nastavljala na prethodnu i produbljivala njeno delo, a sve sa ciljem da se čovek spasi i da se usmeri ka Božjem carstvu. Li Hao je razumela sve to i uzbuđeno rekla: „Gospod Isus se vratio da bi nas spasao? Kakva divna vest!”

Jedne večeri, nekoliko dana kasnije, još jednom smo posetili Li Hao. Ali, čim smo ušli, delovala je uspaničeno i rekla nam je: „Morate odmah da idete. Ne mogu da vas primim ovde!” I sama sam bila zbunjena, pa sam je pitala šta se dešava. U žurbi je odgovorila: „Dobila sam kovid, ne mogu da jedem, imam proliv i malaksala sam. Mislim da neću još dugo. Morate odmah da idete, ne želim da vas zarazim.” Kada sam videla koliko je mršava i krhka, poželela sam da ostanem i razgovaram sa njom o tome kako da iskusi tu situaciju, ali sam takođe brinula da bih mogla da se zarazim kada bih ostala. Mnogi su nedavno umrli od kovida i plašila sam se da ću se možda zaraziti ako dođem u bliski kontakt sa njom. Da li da ostanem ili odem? Nisam mogla da odlučim. U sebi sam se pomolila Bogu i prisetila se jednog odlomka Njegovih reči. „Bog je sve stvorio i On, na osnovu toga, ima vlast nad svim stvarima. Pored toga što ima vlast nad svim stvarima, On sve drži pod kontrolom. Šta, zapravo, znači ova ideja da ’Bog sve drži pod kontrolom’? Kako se ona može objasniti? Kako ona može da se primeni na stvarni život? Kako razumevanje činjenice da Bog sve drži pod kontrolom može dovesti do razumevanja Njegovog autoriteta? Iz samog izraza ’Bog sve drži pod kontrolom’ trebalo bi da shvatimo da Bog ne kontroliše samo jedan broj planeta, niti samo deo stvaranja, a kamoli samo deo čovečanstva, već sve: od masivnog do mikroskopskog, od vidljivog do nevidljivog, od zvezda u svemiru do živih bića na Zemlji, kao i mikroorganizme nevidljive golim okom i bića koja postoje u drugim oblicima. To je precizna definicija ’svega’ što Bog ’drži pod kontrolom’; to je opseg Njegovog autoriteta, područje Njegovog suvereniteta i vladavine” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sâm Bog, jedinstveni III”). Bog ima vrhovnu vlast nad svim stvarima, a to uključuje i korona virus i druge izazivače bolesti. Pošto je Li Hao bila iskrena vernica i imala je čisto razumevanje, morala sam da joj svedočim o Božjim rečima dok se borila sa kovidom. Božje reči su istina, put i život. Jedino sa Božjim rečima možemo da pronađemo odgovarajuću podršku. Bez njih, ona ne bi znala kako da iskusi i pomele bi je katastrofe. Što se tiče toga da li ću se ja zaraziti ili ne, to je zavisilo od Boga. Čak i kada bi se to desilo, ne bih umrla bez Božje dozvole. Moj život je bio u Božjim rukama i čak i kada bih morala da dobijem kovid kako bih omogućila ovoj sestri da prihvati istiniti put, ja bih se pokorila. Rekla sam Li Hao: „Ne brini, Bog ima suverenost nad svim stvarima. Sada je najvažnije da se oslonimo na Boga i da čitamo Njegove reči. Niko ne može da nas spase, osim Boga.” Razgovarala sam sa njom o Božjem autoritetu i kako su čak i pandemija i mikroorganizmi svi pod Božjom vrhovnom vlašću. Kada je Bog uz nas, Sotona ne može da nam naudi. Božje reči kažu: „Bez Božje dozvole, Sotoni je teško da dodirne čak i kap vode ili zrno peska na zemlji; bez Božje dozvole, Sotona nema slobodu čak ni da pomera mrave po zemlji, a kamoli ljudski rod koga je stvorio Bog” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sâm Bog, jedinstveni I”). Čuvši moju besedu, pozvala nas je da uđemo. Nastavile smo da razgovaramo sa njom i rekli smo joj: „Gospod Isus je prorekao u Bibliji da će biti velikih katastrofa po Njegovom dolasku. U Knjizi otkrivenja je takođe proreknuto da će se velike katastrofe desiti u poslednjim danima. Sada kada su počele katastofe, koja je Božja namera? Sada kada su počele katastofe, koja je Božja namera?” Lio Hao je odgovorila: „Apokalipsa dolazi i Bog će uništiti ljudski rod.” Rekla sam: „Da li je jedini cilj katastrofa da se uništi ljudski rod? Pogledajmo šta Božje reči kažu o tome. Bog kaže: ’Bog koristi tekuće događaje širom sveta kao prilike da izazove paniku kod ljudi, čime ih podstiče da traže Boga da bi se mogli vratiti i biti pred Njim. Zato Bog kaže: „To je jedan od načina na koji radim i bez sumnje je čin spasenja za čovečanstvo, a ono što im pružam i dalje je vrsta ljubavi”’ („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 10. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”). Iz ovoga vidimo da Bog koristi katastrofe kako bi naveo ljude da tragaju za istinitim putem i pokazao im da je On stigao, kako bi oni mogli da se probude i žurno dočekaju Gospoda. Za zlikovce, katastrofe su kazna i uništenje, ali za iskrene vernike koji su voljni da tragaju, one su upozorenje i spasenje.” Li Hao je odgovorila: „Razumem. Ljudi jedino tragaju za Bogom kada se suoče sa poteškoćama. Božje dobre namere se ogledaju u svemu tome!” Rekla sam: „Da, ali kada su mnogi u verskom svetu čuli za Gospodov povratak, nisu se fokusirali na traganje, mislivši da, ako bude velikih katastrofa, Gospod će ih zaštititi i biće pošteđeni. Oni misle da će, čim Gospod dođe, biti uzneseni u carstvo nebesko. To su sve njihove predstave i uobrazilje. Bog je obavio delo suda počevši od Božje kuće. Da li neko stvarno može da dočeka Gospoda ako samo čeka u crkvi? To je kao kada je Gospod Isus došao, mnogi su samo ostali u hramu, obožavali Jahvu i nisu slušali propovedi Gospoda Isusa. Kako su, onda, oni mogli da dostignu put pokajanja i Gospodovu blagodat? U tom trenutku, Gospod Isus nije govorio u hramu. Držao je propovedi sledbenicima na planinama i u divljini. Osim Petra, Jovana i nekolicine drugih koji su tada sledili Gospoda, većina ljudi u hramu sledila je glavne sveštenike i fariseje u opiranju i osudi Gospoda Isusa. Sve njih je Bog napustio i isključio i na kraju su se suočili sa Njegovom kaznom i kletvama. Isto se dešava i sada. Dok Svemogući Bog obavlja Svoje delo suda u poslednjim danima, postoje mnogi u verskom svetu koji čuju reči Svemogućeg Boga, ali ne tragaju za Gospodom niti ga dočekuju. Neki čak vredno rade kako bi se opirali i osudili Svemogućeg Boga. Oni veruju u Boga, ali ne slušaju Božji glas niti prihvataju istinu, ali ipak žele da odu u raj. Mora da sanjaju. Katastrofe su sve smrtonosnije, i ako se ne pokajemo na vreme, završićemo tako što će nas katastrofe uništiti poput nevernika. Kapije blagodati se uskoro zatvaraju, ali Bog nam je ipak dao priliku da se pokajemo. Sve one koji dočekaju Gospoda i prihvate Božje delo u poslednjim danima i koji su očišćeni od svojih iskvarenih naravi Bog će zaštititi tokom katastofa.” Zatim smo gledale nekoliko video-snimaka jevanđeoskog svedočenja koji su pokazali kako braća i sestre tragaju i slušaju Božji glas i dočekuju Gospoda. Uprkos tome što je bila slaba i bolesna, Li Hao je bila prikovana za ekran i voljna da nastavi da istražuje. Nakon razgovora tog dana, osetila sam da je bilo koja cena koju moram da platim zbog širenja jevanđelja njoj vredna toga.

Nekoliko dana kasnije, kada je ponovo bilo vreme da odem i razgovaram sa Li Hao, Džao Fej mi je rekla da su i Li Hao i njen muž veoma bolesni i priključeni na infuziju i da muž Li Hao zna da smo širili jevanđelje Svemogućeg Boga i da joj je zabranio da ga primi. Takođe je izašao i javno rekao nekolicini komšija da smo ih mi zarazili kovidom. Čim sam to čula, pomislila sam: „Nemam kovid, kako sam mogla da ih zarazim? Li Hao je bila toliko bolesna, ali me nije zarazila, a sada njem muž govori te stvari? Kakva očigledna laž, neosnovana optužba!” Takođe sam pomislila: „Sada kada je muž Li Hao rekao da smo ih mi zarazili kovidom, da li će drugi meštani prijaviti policiji i da li će me uhapsiti ako me primete? Jednom sam već bila uhapšena zbog širenja jevanđelja, da li će KPK stvarno biti blaga prema meni ako me ponovo uhapse?” Uzimajući sve to u obzir, nisam bila spremna da širim jevanđelje Li Hao i rekla sam Džao Fej da ću pratiti situaciju i otići kada budem mogla. Međutim, osećala sam krivicu nakon toga i razmišljala sam: „Li Hao nije pročitala mnogo Božjih reči. Šta će se dogoditi ako je prevare da poveruje glasinama? Pošto se još uvek nije oporavila, treba joj razgovor, podrška i da jede i pije Božje reči sada više nego ikada. Nije u redu da ne odem, ali kako to da uradim?”

Kasnije sam videla ovaj odlomak Božjih reči: „Dok bude širio jevanđelje, čovek će često nailaziti na takvo ismevanje, ruganje, podsmevanje i klevetanje, ili će se čak naći u opasnim situacijama. Na primer, zli ljudi optužuju ili kidnapuju pojedinu braću i sestre, a neke prijavljuju policiji, pa ih predaju državnim organima. Neke hapse i zatvaraju, dok druge tuku do smrti. Sve se to dešava. Međutim, sada kada nam je sve to poznato, treba li da promenimo stav prema delu širenja jevanđelja? (Ne.) Širenje jevanđelja je odgovornost i obaveza svih. U bilo kojem trenutku, bez obzira na ono što čujemo, ili što vidimo, ili na kakvo ophođenje nailazimo, uvek moramo da se držimo odgovornosti širenja jevanđelja. Ni pod kojim uslovima ne smemo da odustanemo od te dužnosti zbog negativnosti ili slabosti. Dužnost širenja jevanđelja nije mirna plovidba, već plovidba prepuna opasnosti. Kada budete širili jevanđelje, nećete se sretati sa anđelima, niti s vanzemaljcima ili robotima. Sretaćete se samo sa zlom i sa iskvarenim ljudskim rodom, sa živim demonima, zverima – to su sve ljudi koji opstaju u ovom zlom prostoru, u ovom zlom svetu, ljudi koje je Sotona duboko iskvario i koji se opiru Bogu. Dakle, tokom širenja jevanđelja bez sumnje se nailazi na svakakve opasnosti, da ne spominjemo česte pojave kao što su sitne klevete, podsmeh i nesporazumi. Ako širenje jevanđelja zaista smatraš odgovornošću, obavezom i svojom dužnošću, onda ćeš biti u stanju da sve te stvari pravilno sagledaš, pa čak i da sa njima pravilno postupaš. Nećeš odustati od svoje odgovornosti i svoje obaveze, niti ćeš zbog toga odstupiti od svoje prvobitne namere da širiš jevanđelje i svedočiš za Boga i nikada nećeš odustati od te odgovornosti, jer je to tvoja dužnost. Kako treba shvatiti tu dužnost? Treba je shvatiti kao vrednost i prvu obavezu ljudskog života. U širenju dobre vesti o Božjem delu u poslednjim danima i širenju jevanđelja o Božjem delu nalazi se vrednost ljudskog života” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Širenje jevanđelja je dužnost na koju su svi vernici čašću obavezani”). Božje reči su mi omogućile da shvatim da je istiniti put uvek bio progonjen. Uvek će postojati opasnosti i poteškoće kada se širi jevanđelje. Kada su učenici Gospoda Isusa širili Njegovo jevanđelje, neki od njih su bili kamenovani do smrti, dok su neke isekli testerama, neke su konjima raščerečili, dok su drugi bili razapeti. Iskusili su razne vrste jezivih smrti, ali su svedočili za Boga i ponizili Sotonu. U poslednjim danima, Bog se ponovo ovaplotio i došao među ljude kako bi spasao ljudski rod, izražavajući istinu da bi sudio ljudima i pročistio ih. Sotona nije zadovoljan kada vidi da svi slede Boga i da su spaseni, pa vredno radi kako bi opstruisao i ometao Božje delo. Ne samo vlada, već i ceo verski svet nastoji da se opire Božjem delu, i širi razne vrste glasina kako bi klevetao i osudio Boga. Štaviše, naše porodice i komšije, koje su zavele đavolske reči Sotoninog režima, poriču Boga i opiru Mu se, ismevaju nas i kleveću i čak nas mogu prijaviti da budemo uhapšeni. To je sve jedna velika prepreka širenju jevanđelja. Uzmimo na primer muža Li Hao, on je čuo glasine koje je širila KPK i nije nam dozvolio da joj širimo jevanđelje. Pošto sam bila zabrinuta da ću biti prijavljena i uhapšena, nisam se usudila da joj širim jevanđelje. Uvidela sam da se grčim pred poteškoćom i da ne uzimam u obzir Božje namere. Jedino sam brinula da zaštitim sebe, nisam pokazivala nikakvu odgovornost prema životu Li Hao i nisam ozbiljno shvatala svoju dužnost. Zar nisam bila izgubila svoju funkciju kao stvoreno biće? Širenje jevanđelja je moja obaveza i moja misija. Življenje radi svedočenja o Stvoritelju je najsmislenije stremljenje. Bez obzira koliko je teška, ne smem da napustim svoju dužnost. Morala sam da se oslonim na Boga kako bih pronašla način da omogućim Li Hao da čita Božje reči. Molila sam se Bogu, tražila da me vodi i da mi dâ pamet i mudrost, kako bih mogla da izvršim svoju dužnost dobro. Nakon molitve, shvatila sam da, iako nisam mogla da odem u kuću Li Hao, mogla sam da zapišem Božje reči i da zamolim nekog drugog da joj ih dâ umesto mene.

Nešto kasnije, izrazila sam želju da odem i vidim Li Hao, ali to je izgleda uzbunilo Džao Fej, koja je rekla: „Situacija sa kovidom je trenutno veoma teška, četvoro ljudi iz porodice Li Hao je umrlo jedan za drugim i njena majka je preminula. Trenutno ne želi da vidi nikoga.” U tom trenutku, nisam znala šta da radim. Ne samo da muž Li Hao nije želeo da odem u njihov dom, već ni sama Li Hao nije želela da me vidi. Šta je trebalo da uradim? Osim toga što je kovid već dovoljno opasan, plašila sam se da će me meštani prijaviti, pa ni ja nisam želela da odem. Nekoliko dana kasnije, naišla sam na članak o iskustvenom svedočenju pod naslovom „Moji dani propovedanja na liniji fronta”, koji je imao veliki uticaj na mene. Nedugo nakon što je brat, koji je napisao taj članak, prihvatio Božje delo u poslednjim danima, rizikovao je svoj život da bi otišao da širi jevanđelje u selu na samoj liniji fronta. Uprkos tome što je pokazao neke slabosti kada se suočio sa opasnošću, brat se oslonio na Boga kako bi nastavio da širi jevanđelje. Kroz to iskustvo, svedočio je o Božjoj zaštiti i Njegovim delima u vraćanju tolikog broja ljudi pred Boga. Postidela sam se kada sam uporedila svoje iskustvo sa iskustvom tog brata. Uprkos tome što sam toliko godina verovala u Boga, jela i pila toliko Božjih reči, nisam bila u stanju da ispunim svoju dužnost širenja jevanđelja. Čim sam čula da je muž Li Hao ružno govorio i zabranio mi da dođem u njihovu kuću i kada sam saznala da ni sama Li Hao ne želi da me vidi, nisam bila voljna da joj širim jevanđelje. Videla sam da mi vera nije dovoljno jaka. Naišla sam na još jedan odlomak: „Kako se, dakle, treba ophoditi prema nekome ko istražuje istiniti put? Dokle god se ta osoba ponaša u skladu s načelima Božje kuće u pogledu širenja jevanđelja, dužni smo da joj propovedamo; čak i ako je njen trenutni stav loš i neprijemčiv, moramo biti strpljivi. Do koje mere i koliko dugo moramo da budemo strpljivi? Sve dotle dok te ne odbaci i dok ne odbije da te primi u kuću, dok ne primetiš da te ne priznaje i da više ne pomaže nikakav razgovor, pozivanje telefonom, niti slanje nekog drugog da je pozove umesto tebe. Kad stvari dođu dotle, to znači da više nema načina da toj osobi preneseš jevanđelje. Tek tada ćeš moći da kažeš da si ispunio svoju obavezu. To je ono što se podrazumeva pod obavljanjem dužnosti. Međutim, sve dok postoji i najmanji tračak nade, treba na sve moguće načine da pokušavaš i da daješ sve od sebe kako bi toj osobi čitao Božje reči i svedočio joj o Božjem delu. Recimo, na primer, da si sa nekom osobom u kontaktu već dve-tri godine. Iako si za to vreme mnogo puta pokušao da joj preneseš jevanđelje i da joj svedočiš o Bogu, ona i dalje nema nameru da to prihvati. Pa ipak, ona prilično dobro razume stvari i zaista je potencijalni primalac jevanđelja. Šta ti je činiti? Pre svega, nipošto ne smeš dići ruke od te osobe, već treba da održavaš normalnu komunikaciju sa njom, da joj uporno čitaš Božje reči i da svedočiš o Božjem delu. Nemoj da odustaješ; budi istrajan do kraja. Jednog dana, ne zna se tačno kad, ona će se probuditi i osetiće da je došlo vreme da istraži istiniti put. Eto zašto praktikovanje strpljivosti i istrajnosti predstavlja veoma važan aspekt širenja jevanđelja. A zašto uopšte širiti jevanđelje? Zato što je to dužnost stvorenog bića. Pošto si već u kontaktu s tom osobom, tvoja je dužnost i obaveza da joj propovedaš Božje jevanđelje. Mnogo je procesa koje treba obaviti od trenutka kad ona prvi put čuje za Božje reči i jevanđelje, pa dok se ne preokrene, a za sve to je potrebno vreme. Tokom tog perioda, neophodno je da budeš strpljiv i da čekaš, sve dok ne dođe dan da se ona preokrene i da je ti dovedeš pred Boga, da je vratiš Njegovoj kući. To je tvoja obaveza” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Širenje jevanđelja je dužnost na koju su svi vernici čašću obavezani”). Kroz Božje reči sam shvatila da dok god se neko pridržava načela za širenje jevanđelja i može da razume istinu, onda bez obzira na poteškoće sa kojima se suočava ili na stav koji ima prema nama, ne bi trebalo da ih olako napustimo. Moramo da uradimo sve što možemo da im s ljubavlju širimo jevanđelje. To je Božja namera i to je naša odgovornost. Li Hao je iskreno verovala u Boga, mogla je da razume istinu i imala je dobru ljudskost, što ju je sve kvalifikovalo za mogućeg primaoca jevanđelja. Jedino je, zbog opstrukcije njenog muža, smrti u porodici i glasina koje je širila KPK, njeno srce oslabilo. Morala sam da uradim sve što mogu da razgovaram sa njom i da je podržim. Ali nisam joj širila jevanđelje zbog straha da će me njen muž prijaviti. Gde mi je bio osećaj odgovornosti? Pomislila sam kako Božje reči kažu: „Sada je vrlo jednostavno: Pogledaj Me svojim srcem i tvoj će duh trenutno ojačati. Imaćeš put za praktično delovanje, a Ja ću te voditi na svakom koraku. Moja će ti se reč otkriti u svakom trenutku i na svakom mestu. Bez obzira na to gde ili kada ili koliko je okruženje nepovoljno, Ja ću učiniti da vidiš jasno, a Moje srce će ti se otkriti ako svojim pogledaš u Mene; na ovaj način ćeš trčati drumom koji je pred tobom i nikada nećeš skrenuti s puta” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 13. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Božje reči su mi pružile put primene. Morala sam da se molim i oslonim na Boga u svojoj dužnosti. Li Hao je bila veoma bolesna, ali ja ipak nisam dobila kovid od nje. A što se tiče njenog muža, zar nisu i njegove misli bile u Božjim rukama? Bez Božje dozvole, ni on mi nije mogao ništa. Morala sam da se oslonim na Boga da bih širila jevanđelje Li Hao i ispunila svoju obavezu. Nakon što sam to shvatila, ponovo sam zadobila veru i snagu da izvršim svoju dužnost.

Na moje iznenađenje, muž Li Hao nije rekao ništa kada nas je video, a Li Hao nas je radosno primila u dom. To me je navelo da pomislim na Božje reči, koje kažu: „Čovekovo srce i duh su u Božjim rukama, celokupan njegov život vidi se u Božjim očima. Bez obzira da li veruješ u ovo ili ne, sve stvari bez izuzetka, kako žive tako i one mrtve, smenjivaće se, menjati, obnavljati i nestajati u skladu sa Božjim mislima. Na takav način Bog predsedava svim stvarima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”). U Bibliji se takođe kaže: „Srce je carevo, kao korito reke, u rukama Jahvea, koji ga vodi kud je Njemu volja” (Priče Solomonove 21:1). To je potpuno tačno. Bog ima suverenost nad svim stvarima i sve je, bilo živo ili mrtvo, u Njegovim rukama. Kada sam postala voljna da sarađujem, kompletna situacija se promenila. Bila sam tako srećna i pitala sam je: „Da li si pročitala Božje reči koje sam ti prepisala?” Odgovorila je: „Da, jesam. Zaista sam mislila da neću preživeti. Ali, onda sam videla Božje reči koje kažu: ’Božja reč je moćan lek!’ ’Svemogući Bog je i svemoćni lekar!’ („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 6. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). To mi je dalo veru i snagu. Božje reči su me spasle.” Tokom tog sastanka, govorila sam o duhovnoj bici u kontekstu glasina koje su širili velika crvena aždaja i verski svet. Sotonino ometanje i proganjanje prate Božje delo gde god ono ide. Kada je Gospod Isus obavljao svoje delo, ljudi su takođe širili glasine o Njemu, osuđivali Ga i čak su Ga razapeli na krst. Progon koji je zadesio Boga dok On obavlja delo u poslednjim danima je još gori. To ispunjava proročanstvo Gospoda Isusa: „Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci” (Luka 17:25). Time što se vratio u poslednjim danima kako bi izrazio Svoje reči i obavio delo suda, Gospod je neprestano bio meta progona i potere verskog sveta i sotonske vlade, ali Bog primenjuje Svoju mudrost u zavisnosti od Sotononih planova, i On Sotononin progon koristi u službi Svog dela. On je razotkrio lažne vernike od onih iskrenih, i takođe je razotkrio kukavice i one koji samo žele da se zasite jedući hleb. Oni sa iskrenom verom koji zaista vole istinu svi pomno slede Svemogućeg Boga, jedu i piju Njegove reči i streme ka istini, nikada ne napuštaju istiniti put, bez obzira na to sa kojim poteškoćama i progonom se susretnu i time što iskuse sud, grdnju, kušnju i oplemenjivanje Božjih reči, oni se na kraju oslobode svojih iskvarenih naravi i Bog ih usavrši i zadobije. Otrkrivenje ih opisuje na sledeći način: „To su oni što su prošli kroz velike nevolje. Oni su oprali svoju odeću i izbelili je Jagnjetovom krvlju” (Otkrivenje 7:14). Oni koji su kukavice, plašljivi i lažni vernici su razotrkiveni i isključeni. Bez progona i teškoća, bilo bi nemoguće odvojiti prave vernike od lažnih. Li Hao je rekla: „Bog je zaista mudar! Nisam shvatala da će, kada se Gospod vratio da obavi Svoje delo, odvojiti svakoga u skladu sa njegovom vrstom na taj način.”

Onda smo zajedno pročitale nekoliko odlomka u vezi sa Božjim delom suda u poslednjim danima. Ovo je bio jedan od tih odlomaka: „Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”). Nakon što smo pročitale Božje reči, ponudila sam još besede: „U poslednjim danima, Svemogući Bog je izrazio toliko istina kako bi obavio delo suda. Jasno je objasnio misteriju Božjeg plana upravljanja, unutrašnju priču o tri etape dela, tajni ovaploćenja, značenju Božjeg imena, itd. Takođe je jasno objasnio kako Sotona kvari ljude, kako Bog spasava ljudski rod i ka čemu bi čovek trebalo da stremi da bi se oslobodio okova zla, bio spasen i ušao u carstvo nebesko. Svemogući Bog je takođe razotkrio uzrok čovekove grešnosti, aspekt protivljenja Bogu u čovekovoj prirodi, čovekovu iskvarenu narav i sve sotonske otrove. Da Bog nije došao da izrazi istinu, nikada ne bismo spoznali razlog naše iskvarenosti. Mogli smo da primenjujemo veru u verskom svetu tokom nekoliko života i nikada ne bismo bili pročišćeni. Delo suda je poslednja etapa dela u Božjem planu upravljanja, završno delo u Božjem spasenju ljudskog roda i jedini način na koji ljudski rod može da dostigne pročišćenje i spasenje i uđe u Božje carstvo. Oni koji ne prihvataju istinu koju Bog izražava u poslednjim danima i čak se opiru i osuđuju Božje delo, uključujući one koji su godinama verovali u Gospoda, ali i dalje žive u grehu, i čije iskvarene naravi nisu pročišćene i preobražene, neće biti spaseni i svi će biti uništeni u velikim katastrofama poslednjih dana. Božje šest hiljada godina dugo delo upravljanja približava se kraju i odvijaju se sve vrste katastrofa. Oni koji ne dočekaju Gospoda i ne prihvate Njegov sud i pročišćenje u poslednjim danima neće imati priliku da uđu u Božje carstvo. Mi imamo toliko sreće da smo sustigli Božje delo poslednjih dana. To je Božja blagodat.” Li Hao je uzbuđeno odgovorila: „Hvala Bogu što me nije napustio i što je delovao kroz tebe koja si mi širila jevanđelje poslednjih dana kako bih mogla da dočekam Gospoda. Imala sam toliko sreće da sustignem Božje delo i zaista moram da pažljivo čitam Božje reči.”

I dalje nisam dobila kovid, čak i nakon što sam dva sata pričala sa Li Hao licem u lice. To mi je još više pokazalo da je sve u Božjim rukama i dalo mi je još više vere u mom širenju jevanđelja!