Ispričala Ana iz Mjanmara

Ja sam iz Mjanmara. Prihvatila sam delo poslednjih dana Svemogućeg Boga 2019. Naučila sam čitajući Božje reči da Bog izvršava Svoje delo suda u poslednjim danima kako bi potpuno spasao ljude od Sotoninog uticaja, i doveo nas na predivno odredište. Mnogo sam zahvalna na Božjem spasenju. Pošto su katastrofe sve brojnije a mnogi ljudi koji žude za Božjom pojavom nisu čuli Njegov glas niti prihvatili Njegovo spasenje poslednjih dana, osećala sam strepnju i imala sam osećaj nužnosti. Pomolila sam se Bogu da me vodi da širim Njegovo jevanđelje poslednjih dana većem broju ljudi.

Početkom jula 2022, otišla sam sa nekom braćom i sestrama u jedno selo da širimo jevanđelje. Jednog brata su prijavili i uhapsili što je tamo propovedao, pa je seoski glavešina, svaki put kad bi se vratio sa okružnog sastanka, govorio stanovnicima da ne budu religiozni. Ako neki vernik bude otkriven, biće mu izrečena visoka novčana kazna ili će čak biti uhapšen. Stoga se niko nije usuđivao da sluša našu propoved. Rekli su da, pre nego što budu mogli da slušaju, prvo treba da razgovaramo sa seoskim glavešinom. Bila sam pridošlica. Svi koji su sa mnom širili jevanđelje, bili su iz susednih sela i nismo znali glavešinu. Ni meštani nisu hteli da nas odvedu do njega. Nisam znala kako da rešim ove teškoće i bili smo u opasnosti da nas prijave i uhapse u svakom trenutku. Izgovorila sam molitvu Bogu tražeći da nam pokaže put. Pročitali smo odlomak Božjih reči na okupljanju: „Moraš da veruješ da je sve u Božjim rukama i da ljudi samo sarađuju. Ako si iskren, Bog će to videti i otvoriće ti put u svakoj situaciji. Moraš da veruješ u to da ne postoji nesavladiva teškoća. Prema tome, kada ispunjavate svoje dužnosti, nema potrebe da osećate sumnju. Sve dok daješ sve od sebe i delaš svim srcem, Bog ti neće nametati poteškoće, niti će ti postavljati prepreke koje ne možeš da savladaš“ („Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Kod vere u Boga, najvažnije je primenjivati i doživljavati Njegove reči“). Božje reči su mi dale veru i snagu. Ma koliko da je bilo teško širiti jevanđelje ili koliko da nas je vlast progonila, da li ću se sresti sa seoskim glavešinom ili će me prijaviti i uhapsiti, sve to je bilo potpuno u Božjim rukama. Širenje jevanđelja je Božja naredba, nešto što Bog želi da završimo. Iako ga je vlada ugnjetavala i seoski glavešina ometao, nisu mogli da zaustave širenje Božjeg jevanđelja carstva. Nisu mogli da spreče Božje ovce da Mu se vrate. Sve dok dajemo sve od sebe u svom radu, znala sam da će nam Bog pokazati pravac i otvoriti nam put. Jednom kad shvatimo Božju volju, svi stičemo samopuzdanje da širimo jevanđelje. Ispostavilo se da je jedan brat iz obližnjeg sela bio u srodstvu sa glavešinom. Rekao je da će nas sutradan odvesti do glavešine. Te večeri smo se vratili u selo i otišli da propovedamo nekim meštanima sa dobrom ljudskošću. Dok smo razgovarali u zajedništvu, zamenik seoskog glavešine i blagajnik su se neočekivano pojavili, pa su, nakon kraćeg slušanja, otišli. Jedan od meštana je rekao: „Došli su da vide da li propovedate jevanđelje. Ne bi trebalo više da slušamo. Prvo popričajte sa glavešinom, pa ćemo slušati dalje ako pristane.“ Morali smo da odemo. Kod kuće sam se osećala prilično potišteno. Zamenik glavešine je znao da smo širili jevanđelje. Ako bi se on umešao, seljani zaista ne bi istražili istiniti put. Inače, taj brat je ranije uhapšen, zato što ga je blagajnik prijavio. Zabrinuta da će i mene da uhapse, nisam htela da odem da razgovaram sa glavešinom. Nadzornik je saznao za moje stanje i razgovarao sa mnom: „Kada se suočimo sa ovakvom situacijom, ne možemo da se povučemo. Moramo da iskoristimo tu priliku da podelimo jevanđelje s njima. Sve dok ispunjavamo svoja zaduženja, bilo da oni prihvate jevanđelje ili ne, savest će nam biti čista.“ Baš tad, setila sam se odlomka Božjih reči koje sam ranije pročitala: „Prilikom širenja jevanđelja, ljudi moraju da ispune svoju odgovornost i da se ozbiljno pozabave svakim mogućim primaocem jevanđelja. Bog spasava čoveka u najvećoj mogućoj meri i ljudi moraju da budu obzirni prema Božjim namerama, ne smeju da zanemare bilo koga ko traži i istražuje istiniti put. (…) Dokle god su ljudi voljni da istražuju o istinitom putu i sposobni su da traže istinu, treba svojski da se trudite i da im čitate što više Božjih reči, da s njima što češće u zajedništvu razgovarate o istini, da im svedočite o Božjem delu i razrešite njihove predstave i pitanja, kako biste mogli da ih pridobijete i dovedete pred Boga. To je u skladu s načelima širenja jevanđelja. Dakle, kako oni mogu da se pridobiju? Ukoliko tokom razgovora s njima utvrdiš da je ta osoba dobrog kova i dobre ljudskosti, moraš da učiniš sve što možeš da ispuniš svoju odgovornost; moraš da platiš određenu cenu i da koristiš određene načine i sredstva i nije važno koje načine i sredstva koristiš sve dok ih koristiš da bi pridobio tu osobu. Ukratko, da bi je pridobio, moraš da ispuniš svoju odgovornost, da upotrebiš ljubav i da učiniš sve što je u tvojoj moći. Moraš da razgovaraš o svim istinama koje si shvatio i da činiš sve što treba da činiš. Čak i ako ne uspeš da pridobiješ tu osobu, savest će ti biti čista. Učinio si sve što si mogao“ („Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Svi vernici su svojom čašću obavezani da šire jevanđelje“). Kad propovedamo, moramo da ispunimo zaduženja da bi nam savest bila čista. Sve dok osoba kojoj propovedamo zadovoljava načela, treba s njom da delimo jevanđelje na sve moguće načine. Seljani su bili zainteresovani da istraže istiniti put. Samo su zbog progona vlasti bili uplašeni kažnjavanja i hapšenja i nisu hteli da slušaju. Treba da ispunim svoje zaduženje i podelim više Božjih reči, rešavajući njihove probleme i muke. Ako je seoski glavešina dobra osoba, spremna da sluša Božje reči, treba da dam sve od sebe To bi značilo da sam stvarno ispunila svoju obavezu. Ali da nisam širila jevanđelje iz straha od prijave i hapšenja, bila bih dužna Bogu. Kada sam razumela Božju volju, stekla sam samopuzdanja da razgovaram sa glavešinom i da propovedam seljanima.

Sutradan nas je brat odveo do kuće glavešine. I zamenik i blagajnik su bili tamo. Razgovarali smo o tri faze Božjeg dela da spase ljudski rod, o tome da smo sada u poslednjim danima i da je Svemogući Bog predstavlja dolazak Spasitelja. On izražava istine i vrši delo suda da pročisti i spase ljude. Moramo da prihvatimo Njegov sud i pročišćenje da bi nas Bog štitio tokom katastrofa i da bismo ušli u Njegovo carstvo. Seoski glavešina je bio zaintrigiran i hteo je da istražuje. Ali i zamenik i blagajnik su imali negativan stav. Rekli su: „Mi slušamo vladu. Oni zabranjuju religiju, tako da ne možemo da budemo vernici. Inače će nas uhapsiti.“ Videvši da je njihov stav nepokolebljiv, pomolila sam se Bogu, poverila sam ih Bogu i molila Ga da me vodi. Onda sam im pročitala odlomak reči Svemogućeg Boga: „Možda tvoja zemlja trenutno napreduje, ali ako dozvoliš svom narodu da se udalji od Boga, ona će sve više biti lišena Božjih blagoslova. Civilizacija tvoje zemlje će biti sve više gažena i ljudi će uskoro ustati protiv Boga i prokleti Nebo. I tako će, bez čovekove spoznaje, sudbina jedne zemlje biti uništena. Bog će podići moćne zemlje da se obračunaju sa zemljama koje je Bog prokleo, a možda će ih čak i izbrisati sa lica zemlje. Uspon i pad jedne zemlje i jednog naroda zavise od toga da li njeni vladari obožavaju Boga i da li vode svoj narod tako da se on približi Bogu i da Ga obožava“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“). Onda sam sa njima podelila sledeće reči: „Vlada sada ne dozvoljava veru, čak se i opire Bogu. Vi slušate njih i ne usuđujete se da verujete. Ko zaista može da spase ljude, Bog ili vlada? Pandemija se ovih dana sve više pogoršava. Bilo da su bogati ili siromašni, višeg ili nižeg statusa, ljudi su beznačajni pred katastrofom. Niko nas ne može spasti od Sotonine vlasti, niti nas zaštititi tokom katastrofa. Samo nas Bog može spasti! Bog se ovaplotio u poslednjim danima, izražavajući istine i obavljajući delo spasenja čoveka. Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu. Vi ste svi zaduženi za ovo selo. Sudbine seljana zavise od vašeg vođstva. Ako ne usmeravate seljane da obožavaju Boga, već da Mu se opiru, oni će biti upropašteni zbog vas.“ Seoski glavešina je onda rekao: „Verujem da su sudbine ljudi u Božjim rukama i želim da navedem seljane da veruju u Boga.“ Blagajnik je rekao: „Znam da je dobro imati vere, ali vlada će nas uhapsiti ako im se ne povinujemo. Ruke su nam vezane.“ Pročitali smo im još jedan odlomak Božjih reči: „Mi verujemo da nijedna zemlja niti sila ne mogu stati na put onome što Bog želi da postigne. Oni koji ometaju Božje delo, opiru se reči Božjoj, remete i kvare Božji plan, na kraju će biti kažnjeni. Onaj ko prkosi delu Božjem biće poslat u pakao; svaka zemlja koja prkosi delu Božjem, biće uništena; svaki narod koji se digne protiv dela Božjeg, biće izbrisan sa lica zemlje i prestaće da postoji. Pozivam ljude svih naroda, svih zemalja, čak i svih zanimanja, da poslušaju glas Božji, da vide delo Božje i da obrate pažnju na sudbinu čovečanstva, kako bi Boga učinili najsvetijim, najčasnijim, najvišim i jedinim predmetom obožavanja među ljudima, i kako bi omogućili da celo čovečanstvo živi po Božjem blagoslovu, kao što su Avramovi potomci živeli po obećanju Jahvea, i kao što su Adam i Eva, koje je Bog prve stvorio, živeli u Edenskom vrtu“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“). Podelila sam s njima sledeće: „Božja narav ne podnosi ljudske uvrede. On će kazniti sve one koji su protiv Njegovog dela. To je Božja pravedna narav i niko je ne može izbeći. Katastrofe su sve brojnije. Time Bog podseća i upozorava ljudski rod i kažnjava ga. Uzmimo, na primer, to što je vlada južnog dela države Va u Mjanmaru često hapsila vernike i nije im dozvoljavala da prihvate delo Svemogućeg Boga. To je ozbiljno opiranje Bogu. Ovog juna je tamo bila poplava i mnoge kuće je odnela voda. Vređanje drugih ljudi neće biti nimalo bitno, ali će posledice opiranja Bogu biti ozbiljne. Ranije smo se svi protivili Bogu, ali pod uslovom da se Bogu pokajemo i vodimo seljane da istraže istiniti put i okrenu se Bogu, Bog će imati milosti i oprostiće nam.“ Nakon mog izlaganja, izgledalo je da je blagajnik malo popustio. I glavešina i svi ostali su dozvolili da među seljanima širimo jevanđelje. Sledećeg jutra, okupili smo seljane i dali im svedočanstvo o Božjem delu poslednjih dana. Nakon više od 10 dana razgovora u zajedništvu, preko 40 ljudi u selu, uključujući glavešinu i zamenika, svi su prihvatili delo Svemogućeg Boga. Žudeli su za Božjim rečima, jedva su čekali da dođu na okupljanja i zalagali su se da dovedu druge da slušaju propovedi. Kasnije, uz udruženi naporan rad braće i sestara, mnogi stanovnici mjanmarskih sela prihvatili su delo Svemogućeg Boga.

Nekoliko puta su me prijavljivali zbog širenja jevanđelja. Većina ljudi iz mog rodnog grada je znala da verujem u Svemogućeg Boga, a policija me je svuda tražila. Pošto nisam bila kod kuće, otišli su do kuće mojih roditelja, a onda uhapsili i zatvorili moju majku koja nije vernica. Bila sam besna. Moja vera je bila dobra i ispravna, a i širenje jevanđelja je bilo ispravno. Zbog moje vere vlada me je svuda progonila i rekli su da neće pustiti moju mamu sve dok me ne uhvate. To je neverovatno zlo! Porodica me nije razumela. Govorili su da je mama uhapšena zbog moje vere. Prozivali su me i optuživali da sam bezdušna. Brat i sestra su mi čak rekli da treba da se predam. Bila sam očajna i zaista zabrinuta da će mama patiti. Nastavila sam da širim jevanđelje, ali ne tako aktivno kao pre. U svom bolu sam se pomolila Bogu: „O Bože, previše sam mala rastom. Mama mi je uhapšena, a porodica me ne razume. Baš sam očajna. Molim Te da mi daš vere da ostanem jaka.“ Posle molitve sam pročitala Božje reči: „Ne postoji ni jedna jedina osoba među vama koju štiti zakon – vas je, umesto toga, zakon kaznio. Još problematičnije je to što vas ljudi ne razumeju: bilo da su u pitanju vaši rođaci, roditelji, prijatelji ili kolege, niko od njih vas ne razume. Kada vas Bog napusti, za vas je nemoguće da nastavite život na zemlji, ali ljudi ionako ne mogu podneti da budu daleko od Boga, što predstavlja važnost Božjeg osvajanja ljudi i predstavlja slavu Božju“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?“). Božje reči su u mom srcu izazvale snažne emocije. Za nas vernike, deljenje jevanđelja i biranje ispravnog životnog puta je najpravednija stvar na svetu. Ali, ne samo da vernici ne dobijaju pravnu zaštitu u ateističkim zemljama, već ih osuđuju i hapse, zbog čega trpe i članovi njihovih porodica. Vlada poručuje da dileri i ubice mogu biti pomilovani; samo vernici ne mogu. Osim toga, kada jednom uhvate vernika, kažnjavaju ga, zatvaraju ili ga predaju organima vlasti na fizički rad. Vernike uopšte ne tretiraju kao ljudska bića. Ovo je tako mračna i zla zemlja. To je savremena Sodoma, suprotstavljena Bogu. Biti vernik, slediti Boga u današnje vreme isto je što i biti progonjen, ali ja razumem Božju volju. Bog je koristio ove teškoće da mi usavrši veru, a u isto vreme mi je omogućio da razaznam vladinu zlu suštinu opiranja Bogu, kako bih mogla da odbacim Sotonu, o njega se oglušim i istinski se okrenem Bogu. Nakon što sam shvatila Božju volju, nisam se više tako grozno osećala. Bila sam spremna da se uzdam u Boga i nastavim da širim jevanđelje.

Okupila sam nove vernike i razgovarala s njima o Božjim rečima da bih im pomogla da spoznaju Božje delo i razumeju Njegovu volju. Zajedno smo poslušali himnu Božjih reči: „Izgubljeno vreme se nikada neće vratiti“: „Probudite se, braćo! Probudite se, sestre! Moj dan neće biti odložen; vreme je život, a ponovo ugrabiti vreme znači spasiti život! To vreme nije daleko! Ako padnete na prijemnom ispitu za fakultet, možete da naučite gradivo i da na njega ponovo izađete koliko god puta želite. Međutim, Moj dan ne trpi dalje odlaganje. Upamtite! Upamtite! Podstičem vas ovim dobrim rečima. Smak sveta odvija se pred vašim rođenim očima i velike nesreće munjevito se približavaju. Šta je važnije: vaš život ili vaš san, vaša hrana, piće i odeća? Došao je čas da dobro odmerite ove stvari“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 30. poglavlje, „Hristove izjave na početku“). Posle slušanja himne, podelila sam reči: „Neki ljudi kažu da će verovati onda kad Sotonine snage budu svrgnute i prestane progon, ali će tada Božje delo da spase ljudski rod biti gotovo i potpuno ćemo izgubiti priliku za Božje spasenje. Ako nas vlada sputava i ne usuđujemo se da verujemo jer ona kaže da ne treba, može li nas onda vlada spasti? Naravno da ne. Samo Bog može. Ako slušamo njih i ne verujemo, izgubićemo Božje spasenje u poslednjim danima. Kad se Božje delo završi, bićemo uništeni zajedno sa Sotonom. Propatili smo zbog vladinih zabrana i hapšenja jer smo vernici, ali ova patnja ima vrednost. Moramo da platimo cenu ako želimo da primimo Božje spasenje. A Bog vlada nad svime, pa su i hapšenja u Njegovim rukama. Ako nas uhapse, biće to uz Božju dozvolu. Treba da Mu se pokorimo i izvučemo pouku.“ Onda sam pročitala još reči Svemogućeg Boga: „Oni koje Bog naziva ’pobednicima’ su oni koji su još uvek u stanju da svedoče i održavaju svoje poverenje i odanost Bogu kada su pod uticajem Sotone i dok ih Sotona opseda, to jest, kada se nađu usred sila tame. Ako si još uvek u stanju da zadržiš čisto srce pred Bogom i održiš svoju istinsku ljubav prema Bogu bez obzira na sve, onda ti svedočiš pred Bogom, a to je ono što Bog naziva ’pobednikom’“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“). „Trebalo bi da sada uviđate da razlog zbog kojeg Bog ne uništava Sotonu u vreme kad spasava čoveka leži u tome što želi da ljudi jasno vide kako ih je, i u kojoj meri, Sotona iskvario, i kako ih Bog pročišćava i spasava. Kad naposletku ljudi budu shvatili istinu, kad budu jasno videli Sotonino gnusno lice i kad budu sagledali čudovišni greh koji je Sotona počinio iskvarivši ih, Bog će Sotonu uništiti i ljudima pokazati Svoju pravednost“ („Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo). Podelila sam reči: „Bog dozvoljava da vlada progoni i hapsi. Ovo je test naše iskrene vere u Boga, da li imamo vere ili ne. Ako kroz ovakve progone i nevolje možemo da održimo veru, a ne povučemo se u negativnost niti izdamo Boga, već nastavimo da sledimo Boga, okupljamo se i širimo jevanđelje, to znači da imamo svedočanstvo i Sotona će biti ponižen i pobeđen. Ta patnja ima vrednost. Zašto Bog jednostavno odmah ne uništi Sotonu? Da bi koristio Sotonu kao sredstvo usavršavanja grupe pobednika i u isto vreme nam omogućio da naučimo da razlikujemo dobro od zla. Možemo da vidimo kako Bog deluje da spase ljude i kako Sotona kvari i povređuje ljude. Onda ćemo jednog dana, kad Bog uništi Sotonu, videti kako je Bog pravedan. Kad bi Bog samo u jednom potezu zbrisao Sotonu, ne bismo mogli da razaznamo Sotonu i ne bismo ga mrzeli niti napustili. Baš kao one ateističke Sotonine vlade i oni đavoli koji upravljaju vladom što su dobri u prerušavanju i obmani. Pojavljuju se da urade neke dobre stvari samo da bi ih ljudi obožavali. Svemogući Bog se pojavio i deluje u poslednjim danima da spase ljudski rod. Razotkrio je demonsku suštinu opiranja Bogu kod tih vlada. Oni poriču i osuđuju Svemogućeg Boga, hapse, kažnjavaju, osuđuju i zatvaraju Njegove vernike. Isti su kao đavolji Sotona, koji navodi ljude da ga poštuju i ne dozvoljava im da veruju u Boga ni da Ga slede. Na kraju, svi oni zajedno s njim odlaze u pakao i bivaju kažnjeni.“ Kad sam to podelila, novi vernici su stekli pronicljivost i veru i svi su se aktivno uključili u okupljanje. Bila sam mnogo srećna.

Nakon toga, ti novi vernici su dovodili svoje bližnje da slušaju propovedi. Posle nekoliko dana, preko 80 ljudi iz tog sela je prihvatilo delo poslednjih dana Svemogućeg Boga. Videla sam primenu Božje mudrosti na osnovu Sotoninih trikova. Sotona je pokušao raznim smicalicama da zaustavi delo jevanđelja, da nas frustrira i baci u depresiju, ali su nam Božje reči dale veru i snagu. Sve smo dali sve od sebe zarad širenja jevanđelja i videli smo da nas Bog vodi i blagosilja. Baš sam bila zahvalna Bogu. Videla sam da nijedno ljudsko biće ne može da zaustavi Božji naum i zadobila sam dodatnu veru za širenje jevanđelja.