Pojava i delo Svemogućeg Boga uglavnom se sastoje od izgovaranja reči i izražavanja istine. Mnogi ljudi u verskom svetu vide da su reči Svemogućeg Boga sve sama istina i Božji glas, pa su potpuno uvereni i priznaju da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. Međutim, pošto pastori i starešine verskog sveta i vlada KKP-a izmišljaju glasine, osuđuju Svemogućeg Boga kao običnog čoveka i tvrde da On ne može biti Bog, neki ljudi nemaju sposobnost raspoznavanja i bivaju zaluđeni. Ne usuđuju se da budu sigurni u to da je Svemogući Bog Hristos poslednjih dana, ovaploćeni Sin čovečji. Pa kako tačno možemo da prepoznamo ovaploćenog Sina čovečjeg? Prvo, svi mi priznajemo da je Gospod Isus Gospod i Hristos. Nije li Gospod Isus bio običan čovek? Spolja gledano, Gospod Isus je zaista bio običan čovek. Kada se Gospod Isus pojavio i delao, prvosveštenici, književnici i fariseji u judaizmu su svi govorili da je Gospod Isus Nazarećanin, drvodeljin sin. Stoga nisu priznavali da je Gospod Isus Gospod i Hristos, pa su Ga čak i razapeli na krst. Danas se Svemogući Bog pojavio i dela. Ma koliko istina Svemogući Bog izrazio, pastori i starešine verskog sveta i dalje sude Svemogućem Bogu i osuđuju Ga, govoreći da je Svemogući Bog običan čovek i da ne može biti Bog. Oni prave istu grešku kao i prvosveštenici, književnici i fariseji u judaizmu. Zapravo, naša današnja vera u Svemogućeg Boga zasniva se na svim istinama koje Svemogući Bog izražava, a zasniva se i na proročanstvima Gospoda Isusa u Bibliji. Gospod Isus je iznova i iznova proricao da će Njegov povratak biti „Sin čovečji dolazi” i „dolazak Sina Čovečijeg”. Na primer, rekao je: „Kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg” (Matej 24:27). „Kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg” (Matej 24:37). Na šta se onda odnosi „dolazak Sina Čovečijeg”? Odnosi se na Boga koji se ovaploćuje kao običan čovek, baš kao i Gospod Isus. Bog nikada nije rekao da će se, kada se bude vratio, ljudima pojaviti u liku neke izvanredne ličnosti ili velikana. Koja je onda najveća razlika između ovog Sina čovečjeg, koji spolja deluje obično, i drugih ljudi? Najveća je razlika što On može da izrazi istinu. Iako je Sin čovečji spolja običan i poseduje normalnu ljudskost kao i svaka druga osoba, On u sebi ima božanstvo i može da izrazi istinu. Međutim, ljudi imaju samo svoju ljudskost – i ništa više. Ljudski rod ne može da izrazi istinu, a istinu ne može da izrazi nijedna izuzetna ličnost i nijedan velikan. Ovaploćeni Svemogući Bog je u poslednjim danima izrazio toliko istina, stotinu puta – hiljadu puta više od onoga što je Gospod Isus izrazio u ono vreme. Čuvši Božji glas, Božji izabrani narod u zemljama širom sveta prepoznao je da je to istina i da je Svemogući Bog Božja pojava, te su pohrlili da slede Svemogućeg Boga. Oni doživljavaju sud i grdnju rečima Svemogućeg Boga, njihove iskvarene naravi se pročišćavaju i Bog od njih pravi pobednike. Ovaj obični Sin čovečji može da izrazi toliko istina, da obavi tako veliko delo i da osvoji i spasi toliko ljudi – to je nešto što nijedan čovek ne bi mogao da postigne. Spolja gledano, Svemogući Bog je zaista običan čovek, ali kada budeš pročitao sve istine koje izražava Svemogući Bog, više nećeš reći da je On običan čovek. Reći ćeš: „Baš kao i Gospod Isus, On u sebi ima i ljudskost i božanstvo. On je apsolutno sâm ovaploćeni Bog. Svemogući Bog je izrazio toliko istina – to je daleko veće od bilo kakvih znakova i čuda. Da Sveti Duh ne prebiva u Njemu, bilo bi apsolutno nemoguće da On izrazi tolike istine. Prema tome, ne smemo verovati pastorima i starešinama verskog sveta kada kažu da je ’Svemogući Bog običan čovek’!” Da ovaj Sin čovečji ne može da izrazi istinu, ne bi bilo pogrešno da kažeš da je On običan čovek. Ali On može da izrazi sve istine i On obavlja etapu dela suda, pa je samim tim On ovaploćeni Bog. Ako se i dalje usuđuješ da kažeš da je On samo običan čovek, onda huliš na Boga. Isto je bilo i kada se Gospod Isus pojavio i delao tako što se ovaplotio pre dve hiljade godina. Da si, pre nego što je On zvanično počeo da obavlja Svoju službu, rekao da je On običan čovek, to bi bilo sasvim razumljivo, zato što ljudi ne mogu da prepoznaju Boga samo na osnovu Njegovog spoljašnjeg izgleda. Međutim, pošto je Gospod Isus izrazio mnoge istine i bio razapet na krst kako bi iskupio čitav ljudski rod, dve milijarde ljudi širom sveta naziva Ga Spasiteljem Isusom, slede Ga i veruju u Njega. Da li bi se i dalje usudio da kažeš da je On običan čovek? Kada bi i dalje tvrdio da je On običan čovek, onda bi bio neko ko huli na Boga. Prema tome, šta je zapravo osnova za raspoznavanje toga da li je neko ovaploćeni Bog ili običan čovek? Osnova za raspoznavanje je Njegova suština, odnosno Njegove reči i Njegovo delo. Činjenica da On može da izrazi toliko istina dokazuje da On ima božansku suštinu, i da, u najmanju ruku, Sveti Duh prebiva u Njemu. Iako spolja ne možeš da vidiš Njegovu božansku suštinu, činjenica da On može da izrazi toliko istina najbolji je dokaz za to. Prema tome, da li je Svemogući Bog običan čovek ili ovaploćeni Bog možeš da utvrdiš sa potpunom sigurnošću prvenstveno na osnovu činjenice da je On izrazio toliko istina i da obavlja delo suda u poslednjim danima. Baš kao što Svemogući Bog kaže: „Onaj koji je ovaploćeni Bog poseduje suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog poseduje izraz Božji. Pošto se Bog ovaplotio, On donosi sa Sobom delo koje namerava da učini, a budući da je ovaploćeni Bog, On izražava ono što On jeste i u stanju je da čoveku donese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da ispita da li je to Božje ovaploćeno telo, on to mora da ustanovi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje On izgovara. Drugim rečima, da bi ustanovio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za to da li je ili nije u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek ispituje samo Njegov spoljašnji izgled, i usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek glup i neuk” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Ma koliko godina da veruju u Boga, danas su oni koji veruju u Svemogućeg Boga i streme ka istini razumeli mnoge istine, mogu da spoznaju sebe i da sprovode istinu u delo, i dali su izvesno iskustveno svedočenje o tome kako su se oslobodili svojih iskvarenih naravi. Svi oni se raduju i zahvalni su što veruju u Svemogućeg Boga, što su shvatili tolike istine, krenuli ispravnim životnim putem i zadobili Božje spasenje. To je blagoslov koji im je Bog podario! Oni koji ne prihvataju Svemogućeg Boga mogu samo da upadnu u nesreću, da plaču i škrguću zubima. To je ishod onih ljudi koji ne prihvataju Sina čovečjeg koji izražava istinu i koji ne dočekaju Gospoda.