Svi oni koji veruju u Gospoda veruju u obećanje Gospoda Isusa: „Idem da vam pripremim mesto? A kad odem i pripremim vam mesto, vratiću se i povesti vas sa sobom, da i vi budete gde sam ja” (Jovan 14:2-3). Na osnovu Gospodovih reči, mnogi ljudi čekaju da Gospod dođe i uznese ih u carstvo nebesko. Veruju da Gospodovo obećanje neće ostati neispunjeno i da će On, po Svom dolasku, ljude sigurno direktno uzneti na nebo. Ako su još uvek na zemlji i nisu uzneseni, ljudi misle da to dokazuje da se Gospod nije vratio. Da li je ovo gledište tačno?

Nakon uskrsnuća i uznesenja Gospoda Isusa, On je otišao da za nas pripremi mesto. Znate li kako je On pripremio to mesto? Znate li koje delo treba da se obavi prilikom te pripreme? Možete li biti sigurni da je Gospod pripremio da u raj uđemo živi? Ili da u duhovno carstvo uđemo nakon smrti? U verskom svetu, mnogi ljudi čekaju da ih Gospod uznese u carstvo nebesko, ali jesu li razmislili gde je tačno carstvo nebesko? Gde uznose one koji su dočekali Gospoda? Neki, naravno, kažu da su uzneseni u vazduh da se sretnu s Gospodom. No, da li je zaista tako? Kako ljudi mogu da žive na nebu? Može li osoba u telu da živi nakon što je uznesena na nebo? Drugi kažu: „Oni su uzneseni na nebo!” Šta su nebo i duhovno carstvo? To su mesta gde ljudi idu nakon što umru. Naše fizičko telo ne može direktno da uđe u duhovno carstvo; tek posle smrti možemo da uđemo u duhovno carstvo. Gospod je prorekao Svoj povratak da bismo Ga dočekali dok smo živi. Umiranje i povratak u duhovno carstvo ne mogu se nazvati dočekivanjem Gospoda. Pa, zar verovanje u to da ulazak u carstvo nebesko znači uznesenje na nebo nije samo ljudska predstava i uobrazilja? To je jednostavno nerealno. Ako je naše shvatanje Gospodovih proročanstava iskrivljeno, čekanje na Gospodov povratak moglo bi da bude samo uzaludan trud – samo uzaludno čekanje.

Dakle, da li je mesto koje je Gospod pripremio za nas na nebu ili na zemlji? Pogledajmo šta kaže Očenaš: „Neka dođe Carstvo tvoje, neka bude tvoja volja, kako na nebu, tako i na zemlji” (Matej 6:10). Pored toga, u Knjizi Otkrivenja je proreknuto: „Video sam i sveti grad, Novi Jerusalim, kako se spušta sa neba od Boga (…) Gle, šator Božji je među ljudima! On će prebivati s njima, i oni će biti Njegov narod, i Sâm će Bog biti s njima – biće njihov Bog” (Otkrivenje 21:2-3). „Carstvo sveta postade Carstvo našeg Gospoda i njegovog Hrista. On će vladati od sad i doveka” (Otkrivenje 11:15). U ovim proročanstvima se pominju „Carstvo sveta postade Carstvo našeg Gospoda i Njegovog Hrista”, „sveti grad, Novi Jerusalim, kako se spušta sa neba od Boga” i „Šator Božji je među ljudima”. To se odnosi na ostvarenje Hristovog carstva na zemlji. Bog će uspostaviti Svoje carstvo na zemlji. Gospod Isus od nas traži da se molimo da Božje carstvo dođe na zemlju, kako bi se Njegova volja vršila na zemlji. On nikada nije rekao da će Božje carstvo biti uspostavljeno na nebu, a još manje je tražio od nas da se nadamo da ćemo jednoga dana biti uzneseni u vazduh. Svi vi, razmislite o tome – zar nije tako? Dakle, ako se uvek nadamo da ćemo biti uzneseni u vazduh da bismo ušli u Božje carstvo, zar to nije u neskladu sa Gospodovim rečima i Njegovim namerama? Carstva zemaljska postaće Božje carstvo. Gospod dolazi da obavi Svoje delo na zemlji u poslednjim danima, tako da je carstvo nebesko na zemlji. Gde je Gospod, tu je i carstvo nebesko. Carstvo nebesko će se na kraju ostvariti na zemlji.

Šta onda znači to što je Gospod otišao da nam pripremi mesto? On je uglavnom pripremio porodice za rađanje pripadnika Božjeg izabranog naroda na zemlji, odgovarajuće okolnosti i priliku da dočekaju Gospoda i prisustvuju gozbi. Dakle, mesto gde se pripadnici Božjeg izabranog naroda rađaju i okolnosti u kojima prihvataju Božje delo, sve je to Bog unapred odredio. Na šta je onda Gospod mislio kad je rekao „da i vi budete gde sam Ja”? Znači, Bog je postao Sin čovečji i došao je na zemlju. Prema tome, kao Božji izabrani narod, i mi smo rođeni u poslednjim danima i došli smo na zemlju da prihvatimo Božje delo i spasenje. Na to je Bog mislio pod pripremanjem mesta za nas! Gospod se vratio u poslednjim danima, ali je samo nekoliko njih u verskom svetu čulo Božji glas i okrenulo se Njemu, prihvatajući Svemogućeg Boga. Ti ljudi su uzneseni.

Bog se sada ovaplotio kao Sin čovečji, izražavajući istinu da bi obavio delo suda. Kad budemo čuli Božji glas, budemo dočekali Gospoda i budemo uzneseni pred Božji presto, to je istinsko „uznesenje”. Kad je crkva uznesena, to ne znači da su svi vernici uzneseni, već da su uznesene mudre device koje čuju Božji glas i dočekaju Gospoda. Dakle, koje delo Bog obavlja nakon što su ljudi uzneseni? To je ono što se proriče u Bibliji: „Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma” (1. Petrova 4:17). To je Svemogući Bog koji izražava istinu da bi obavio delo suda. Ovim se ispunjava proročanstvo Gospoda Isusa: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). Delo suda poslednjih dana koje obavlja Svemogući Bog je u tome da uspostavi carstvo Hristovo na zemlji. Pre nego što započnu velike katastrofe, Bog će napraviti grupu pobednika. Ova grupa pobednika biće stubovi u Božjem carstvu; oni su ti koji će vladati kao carevi s Bogom u carstvu Hristovom. Oni koje Bog usavrši tokom katastrofa biće narod Njegovog carstva. Sve one koji uporno odbijaju da prihvate delo Svemogućeg Boga poslednjih dana Bog će razotkriti i ukloniti i oni neće imati svoj udeo u carstvu Hristovom. Danas je Svemogući Bog već napravio grupu pobednika u Kini. Ovi pobednici širom sveta svedoče za Boga, prenoseći i šireći jevanđelje Božjeg carstva. Sada je odsudni trenutak kad Bog usavršava Svoj narod u svim nacijama usred katastrofa. Svi koji prihvataju Božje delo poslednjih dana sledili su stope Jagnjetove i uzneseni su pred Boga. Pripadnici Božjeg izabranog naroda jedu i piju Njegove reči, doživeli su Njegov sud i grdnju, a njihove iskvarene naravi su pročišćene i promenjene. Svi su oni dali istinska svedočanstva. Bog je već zadobio grupu pobednika. Kad se Božje delo bude završilo i budu stigle velike katastrofe poslednje tri i po godine, ovo carstvo koje pripada Sotoni biće do temelja razoreno uz strahovit prasak. Sve zle sile koje se opiru Bogu takođe će biti uništene, a carstvo Hristovo će se tada u potpunosti ostvariti na zemlji. U to vreme, oni koji su spaseni ući će u carstvo s Bogom i zajedno uživati u odmoru. Time će se ispuniti reči Svemogućeg Boga: „Kako se Moje reči upotpunjuju, carstvo se na zemlji postepeno gradi i čovek se postepeno vraća u normalno stanje, te se tako na zemlji uspostavlja carstvo u Mom srcu. U tom carstvu, sav narod Božji obnavlja život normalnog čoveka. Nema više ciče zime, koju je zamenio svet prolećnih gradova, u kojima proleće traje čitave godine. Ljudi više nisu izloženi tmurnosti čovečjeg sveta, niti više podnose njegovu hladnoću. Ljudi se ne nadmeću međusobno, države ne idu u rat jedne protiv drugih, niti više ima pokolja i krvi koja iz tog pokolja teče; sva je zemlja ispunjena radošću i svuda sve vrvi od topline među ljudima. Hodam po celom svetu, uživam sa vrha Svog prestola i živim među zvezdama. Anđeli Mi nude nove pesme i nove plesove. Oni više ne liju suze zbog sopstvene krhkosti. Preda Mnom se više ne čuje plač anđela i niko Mi više ne poverava svoju muku. Danas svi vi živite preda Mnom; sutra ćete svi biti u Mom carstvu. Nije li to najveći blagoslov kojim sam darovao čoveka?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 20. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”).