Mnogi vernici čitaju Pavlove reči iz Druge poslanice Timoteju: „Sve Pismo je bogonadahnuto” (2. Timoteju 3:16) i zaključuju da su sve reči u Bibliji nadahnute od Boga i da potiču od Njega. Oni veruju da su bilo koje reči u Bibliji, bez obzira na to ko ih je izgovorio, Božje reči. Čak misle da Biblija predstavlja Gospoda i da mogu da uđu u carstvo nebesko samo time što će se držati Biblije. No, da li je ovo shvatanje ispravno?

Izjavu: „Sve Pismo je bogonadahnuto”, dao je Pavle. Kad je to rekao, Novi zavet još uvek nije postojao, pošto njegovi spisi nisu bili sakupljeni u knjigu sve do više od 300 godina posle Hrista. Dakle, Pavle je očigledno mislio na Stari zavet. A da li je Pavlova izjava zaista bila tačna? Ne znamo zasigurno, ali nikada nismo videli da Gospod Isus kaže tako nešto, niti smo videli da Sveti Duh to kaže, a svakako nismo videli da ijedan prorok prenosi tu poruku. Svi znamo da Novi zavet sadrži reči mnogo različitih ljudi, uključujući i reči apostola, fariseja i Jude, a u njemu se nalaze čak i Sotonine reči. Njihove reči zasigurno nisu bile nadahnute od Boga. Bez obzira na to da li je ova Pavlova izjava tačna, jedno je sigurno: ako se ljudi koji veruju u Boga drže samo Biblije i ophode se prema njoj kao da je Bog, apsolutno greše. Gospod Isus je jednom rekao: „Vi istražujete Pisma, jer mislite da po njima imate večni život, a ona svedoče o meni. Ipak, vi nećete da dođete k meni da imate život” (Jovan 5:39-40). Gospodove reči su vrlo jasne: Biblija je samo zapis o Božjem prošlom delu i svedočanstvo o Njemu. Sama Biblija ne poseduje večni život. Samo Bog poseduje put večnog života; samo je Bog istina, put i život. Bog je Stvoritelj i izvor života za sva stvorenja. On ima suverenost nad nebesima, zemljom i svim stvorenjima, a Njegova opskrba ljudskog roda životom je beskrajna i neiscrpna. Biblija je, međutim, samo istorijska knjiga koja beleži Božje prethodno delo. Kako se ona uopšte može izjednačiti s Bogom? Iz tog razloga, ono malo Božjih reči koje se nalaze u Bibliji, u odnosu na Samoga Boga, samo su kap u moru. Tvrditi da neko može da uđe u carstvo nebesko time što se naprosto pridržava Biblije, nije ništa drugo do pusta želja. Bog sprovodi tri etape dela u Svom upravljanju ljudskim rodom i On izgovara sve više i više reči. Ovo se posebno odnosi na delo suda u poslednjim danima, tokom kojeg je Svemogući Bog izrazio obilje istina. Reči zabeležene u knjizi „Reč se pojavljuje u telu” već su ispunile sedam tomova – mnogo puta više od reči u Bibliji. Ovim se u potpunosti ispunjavaju reči Gospoda Isusa: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu, jer neće govoriti po svome, nego će govoriti ono što čuje, i najavljivaće vam buduće događaje” (Jovan 16:12-13). „Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:48). Tu su i proročanstva iz Knjige Otkrivenja: „Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!” (Otkrivenje 2:7). Ova proročanstva su savršeno jasna: kad se Gospod bude vratio u poslednjim danima, On će ponovo govoriti crkvama, izražavajući sve istine da bi sudio ljudskom rodu. To jest, On će koristiti istinu da ljudima sudi i pročisti ih, spasavajući ih od Sotonine iskvarenosti i oslobađajući ih od ropstva greha. Ovo je etapa dela kojoj nema premca i poslednja je etapa u Božjem delu spasenja. Iz ovoga možemo da vidimo da Bog nikada nije govorio u skladu sa Biblijom. Bog ima toliko toga što ljudskom rodu želi da kaže; reči Božje u Bibliji samo su kap u moru. U poslednjim danima, Bog izražava više istine i veći broj istina. Konkretno, reči koje ljudima sude, pročišćuju ih i usavršavaju, sve ih je izrazio Bog tokom Svog dela suda u poslednjim danima. Da su ove reči bile izražene tokom Doba blagodati, ljudi ne bi mogli da ih podnesu niti bi za njih bili spremni. Stoga je razmišljanje o tome da ljudi mogu da budu spaseni i da uđu u carstvo nebesko samo time što se drže Biblije, samo pusta želja. Ljudi zamišljaju da je ulazak u carstvo nebesko daleko jednostavniji nego što zapravo jeste. Oni su ispunjeni prljavštinom i iskvarenošću, žive u grehu i ne mogu da se oslobode. Nimalo ne poznaju Božje delo, a kamoli Božju narav. Čak i nakon što dugi niz godina veruju u Gospoda, i dalje se često prepuštaju grehu i opiru se Bogu. Ne boje se Boga niti imaju pokornosti prema Njemu, a ipak očekuju da uđu u carstvo nebesko naprosto time što se drže Biblije i imena Gospoda Isusa. Zar to nije smešno? U današnje vreme, Gospod Isus se već poodavno vratio. On se pojavio i izražava istinu da bi izvršio Svoje delo. Sve mudre device koje su čule glas Božji uznete su pred Njegov presto. Sve one priznaju da su reči Svemogućeg Boga istina i izjave Svetoga Duha. Prisustvovale su gozbi carstva nebeskog i dale su lepo i gromko svedočanstvo za Boga. One svakodnevno jedu i piju reči Božje i veličaju Ga, osećajući neizmerno zadovoljstvo. To je činjenica koju svako može da vidi. Baš kao što Svemogući Bog kaže: „Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobravanje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobravanje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapiju carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod kontrolom propisa, reči i koji su u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ti samo tražiš da se držiš prošlosti, da miruješ i održiš stvari onakvima kakve jesu i ne tražiš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar onda nećeš uvek biti neprijateljski nastrojen prema Bogu? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak, ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se onog starog i čekajući da ti stvari padnu u krilo. Kako se, na ovaj način, možeš smatrati nekim ko sledi stope Jagnjeta? Kako ovo može pokazati da je Bog koga se držiš Bog koji je uvek nov i nikada star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? To što držiš u rukama jesu puke reči koje mogu da pruže samo privremenu utehu, a ne istine koje mogu da daju život. Reči iz svetih spisa koje čitaš mogu samo da obogate tvoj jezik; one nisu reči mudrosti koje ti mogu pomoći da spoznaš ljudski život, a još su manje put koji te mogu odvesti do savršenstva. Zar ti ovo neslaganje ne daje razlog za razmišljanje? Zar ti ne daje uvid u tajne koje sadrži u sebi? Da li si kadar da sebe odvedeš na nebo kako bi sâm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li odvesti sebe na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li sada još uvek sanjaš? Podstičem te, onda, da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada deluje – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”).